Abit KT7, Chaintech 7AIA, Microstar K7TM Pro, K7T Pro2, K7T Pro2A, QDI KinetiZ 7T, Lucky Star K7VAT

Kombinacija „Intel” ploče i „Intel” procesora dugo je važila za dobitnu pri sklapanju računara. I pored toga što su i najviše koštali, ovakvi računari su uvek pružali i najbolje performanse, što su kupci znali da cene. Takvo je stanje bilo na snazi do pre nekoliko godina kada je AMD umesto da samo kopira starije generacije „Intelovih” procesora počeo da razvija svoje procesore. Posle uspeha modela K5 i K6, izbacivanjem procesora K7 (Athlon) AMD je postao ravnopravni konkurent „Intelu” i u najvišoj procesorskoj klasi. Nažalost, i pored odličnih performansi, AMD je slabo prolazio na tržištu, pre svega zbog renomea ove dve firme – AMD je važio za večitog drugog, a „Intel” za neprikosnovenog i najboljeg. Međutim, pojavom novih K7 procesora Durona i ThunderBird (novi Athlon) i ovo se menja. Danas AMD zauzima značajan deo tržišta u oba tržišna segmenta, Duronom u nižem i ThunderBirdom u višem.

Naravno, brz procesor ne čini i dobar računar, a tu je za AMD (a naravno i sebe) veliki posao napravio „junak” današnjeg testa, „VIA Technologies Inc.”. Ova firma dugo je bila u senci „Intela” i tek od pre godinu dana važi za ozbiljnog proizvođača. Do tada su VIA „skupovi čipova”, odnosno ploče sa njima, opravdano važile za nestabilne i spore, namenjene samo najjeftinijim računarima. Međutim, VIA proizvodi su sazreli i sada, poput AMD-a (a ponajviše sa njim u tandemu), ozbiljno ugrožavaju „Intel”. Počelo je s modelima 693 i 694 za „Intel” procesore, a nastavilo se modelom KX 133 za AMD procesore.

Da je dorasla „Intelu” i da ume da pravi vrhunske proizvode VIA dokazuje i svojim najnovijim čip-setom Apollo KT-133. Ovaj naslednik modela KX 133 je prvi i trenutno jedini Socket A čip-set. Sastoji se od dva čipa: Northbridge VT8363 i Southbridge VT82C686A(B). Prvi je zadužen za komunikaciju procesora, PCI/AGP slotova i memorije, a drugi za IDE interfejs, USB i ostalu periferiju. Ova dva čipa zajedno predstavljaju savremen čip-set i podržavaju sve danas uobičajene funkcije. Brzine magistrale od 100, 133 i više MHz, SDRAM memorija (1,5 GB), AGP 4x, PCI, ISA, UDMA 66(100), 4 USB porta, napredni Power Management, brojni načini za „uspavljivanje i buđenje” računara, praćenje napona i temperature sistema... Sve ovo VIA KT 133 podržava generički, bez pomoći dodatnih čipova. Još jedna bitna stavka jeste i mogućnost da se takt memorije poveća za takt PCI magistrale (+33 MHz), što za 20 procenata poboljšava performanse memorije. Sve u svemu, čip-set koji ni po čemu ne zaostaje za konkurencijom.

Danas mnogi proizvođači koriste KT 133 prilikom izrade svojih ploča, a kako je AMD-ov Duron trenutno možda najzanimljiviji procesor, a podržan je samo pločama sa ovim čip-setom, odlučili smo se za veći test trenutno raspoloživih ploča. Prikupljeno je ukupno sedam matičnih ploča pet različitih proizvođača i ovde ih prikazujemo nasumičnim redom, kako su nam „padale pod ruku”. Sve ploče su testirane sa istim Duron procesorom na 650 MHz i 128 MB PC133 RAM-a.

Abit KT7

„Abitov” KT7 je model koji je definitivno privukao najviše pažnje među KT 133 pločama. Pored ovog postoji i KT7 Raid model sa ugrađenim Raid kontrolerom. Kao ni kod ostalih „Abitovih” proizvoda, ni ovde kvalitet izrade nije baš sjajan i daleko je od onog što bi se očekivalo za uložen novac. Opet, karakteristično za „Abit”, i pored lošijeg kvaliteta ova ploča i dalje pruža odlične performanse i stabilnost. Deo za napajanje procesora je kvalitetan i robustan i u potpunosti zadovoljava. „Severni most”, odnosno VT8363 čip, zaokrenut je za 45 stepeni; kažu zbog stabilnosti, mada mi ni sa pločama sa „normalno” postavljenim Northbridgeom nismo imali probleme. Međutim ono što smo svakako primetili jeste ventilator na ovom čipu, rešenje koje će ploči svakako doneti potrebnu stabilnost, pre svega pri overkloku. S druge strane, kondenzatori koji su preblizu procesoru mogu zasmetati pri postavljanju ventilatora sa masivnijim hladnjakom. Druga zamerka vezana je opet za lokaciju kondenzatora, ovoga puta u sam desni donji ugao ploče. Kod korisnika sa manjim/užim kućištima moguće je da dođe do kolizije 5,25-inčnih uređaja i ovih kondenzatora, što svakako nije poželjno. Zameramo nepostojanje bilo kakve podrške za zvuk, pa makar to bio i AC ‘97, za koji i sam KT 133 čip-set ima podršku. Da li je ovo „Abit” smatrao nepotrebnim, nedovoljno kvalitetnim ili je samo škrtario – ne znamo, ali će kupci ove „Abitove” ploče morati da nabave i posebnu zvučnu karticu.

Kao i uvek kod „Abita”, i ova ploča poseduje impesivan BIOS. U „Awardovom” BIOS-u 6.00 nalazi se SoftMenu treće generacije. Najvažnije za njega je da postoje sve potrebne opcije za overklokovanje, pa je moguće menjati množilac procesora (5-12,5x), napon procesora (1,1-1,85 V, korak 0,25) i čip-seta (3,2-3,9, korak 0,1) i brzinu magistrale. Zanimljivo je da Abit KT7 i jedina ploča koja poseduje dve opcije za nameštanje brzine magistrale, prva koja namešta i FSB i PCI clock istovremeno (100-155 MHz, 19 opcija) i druga kojom se namešta za koliko će se dodatno ubrzati samo FSB (0-28). Ovo govori da je magistralu moguće namestiti i na 183 MHz, što je svakako i previše. BIOS ove ploče poseduje i neke opcije kojih nema na drugim pločama, a trebalo bi da još više ubrzaju i ovako brz KT7. Jedna od njih pruža mogućnost uključivanja memorijskog preplitanja (memory interleave) kada se u računaru nalazi više jednakih memorijskih modula – vrlo korisna opcija koja ume prilično da ubrza pristupanje memoriji. Za mnoge druge opcije ne postoje objašnjenja u uputstvu, pa će napredni korisnici morati sami da se poigraju. A kada se neko poigra sa ovim i (mnogo bitnije) naponom, množiocem i brzinom magistrale, još jednom će potvrditi davno poznatu činjenicu – proizvodi „Abita” su najbolji kada je u pitanju overklokovanje. Ne znamo koliko je pametno stavljati napon na 1,85 V, ali tako namešten, naš Duron je stabilno radio na punih 950 (9,5 x 100) i 945 MHz (9 x 105). Ovo je i najviša vrednost na svim testiranim pločama, pa KT7 sa pravom nosi titulu šampiona overklokovanja. I na tako visokim, kao i na normalnim brzinama ploča je radila izuzetno stabilno. Problema je bilo prilikom uključivanja računara, ponekad je bilo neophodno više puta pritisnuti „PowerON” taster. Kako su sve ostale ploče uvek „palile” iz prve sa identičnim komponentama, defitivno je problem do „Abita”.

Pored ploče, u kutiji se dobija i odlično uputstvo i kompakt disk na kome se nalaze svi potrebni drajveri. Vrlo lepo od „Abita” je i što se u kutiji nalaze i 2 dodatna USB konektora. Sve KT 133 ploče imaju podršku za četiri USB porta, ali će samo kupci Abita KT7 sva četiri odmah imati na raspolaganju.

Chaintech 7AIA

„Chaintechova” 7AIA je dobro izrađena ploča, ali samo u Micro ATX formatu. Male dimenzije povlače i male mogućnosti za proširenje, pa ploča ima 3 PCI, 1 ISA i 2 DIMM podnožja. Ovo govori kome je ploča namenjena: pre svega „običnim” korisnicima i onima sa plićim džepom. Za zahtevnije „Chaintech” ima model 7AJA koji je po dimenzijama Full ATX ploča i ima veće mogućnosti proširenja. Što se tiče 7AIA, pohvaljujemo što umesto AC ‘97 podrške ova ploča ima kvalitetniji CMI 8738 audio čip, koji podržava i A3D i EAX standarde. BIOS na 7AIA je uobičajen za KT ploče, uz jedan specijalitet. Naime, ova ploča u BIOS-u ima „zapakovan” program awdflash, što olakšava promenu BIOS-a. Više nije potrebno izlaziti iz Windowsa u „čisti DOS” ili praviti boot/startup diskete. Dovoljno je ubaciti disketu sa novim BIOS-om, restartovati kompjuter i prilikom podizanja računara, pre čuvenog „beep”, pritisnuti ‘Alt-F2’. Ovo će otpakovati i pokrenuti awdflash i on će zameniti trenutni BIOS onim koji se nalazi na disketi. Novi restart i procedura promene BIOS-a je završena. Lepo i korisno.

Što se overklok mogućnosti tiče, ova ploča je u klasi najlošijih. Moguće je menjati samo magistralu i to u 8 koraka od 100 do 120 MHz. Maksimalna vrednost koju smo mi uspeli da postignemo je 107 MHz na magistrali odnosno 695,5 na procesoru. Sasvim dovoljno. Kako u radu sa ovom pločom nismo imali nikakve probleme, možemo je okarakterisati kao stabilnu i preporučiti svima koji žele dobro i povoljno rešenje za svoje AMD procesore.

Najzastupljeniji proizvođač na ovom testu je „Microstar” sa čak tri ploče. Modele K7TM Pro, K7T Pro2 i K7T Pro2A karakteriše visok kvalitet izrade, onako kako nas je „Microstar” već navikao. Kao i kod KT7, i kod ovih ploča je VT8363 čip zarotiran za 45 stepeni u cilju poboljšanja stabilnosti.

Microstar K7TM Pro

K7TM Pro predstavlja najjeftinije „Microstarovo” rešenje za nove AMD procesore i kao takav se izrađuje u Micro ATX formatu. Ova ploča je vrlo slična „Chaintechovoj”, ali za razliku od 7AIA, K7TM Pro umesto ISA poseduje CNR slot, što nikako nije prednost. Deo za napajanje je odličan, iako poseduje najmanje komponenata od svih ploča na testu. Tri od sedam kondenzatora na ovoj ploči su kapaciteta 4700 µF što garantuje kvalitetno napajanje procesora. I pored toga što je ovo najmanja ploča na testu, ni kod ovog modela nećete imati problema sa konektorima jer su jasno obeleženi i raspoređeni. BIOS je uobičajen za KT133 ploče, bez ikakvih specijalnih mogućnosti. Od overklokerskih „alata” postoji samo uobičajeno menjanje magistrale: od 100 do 112 MHz u 12 opcija. Na najmanjem „Microstaru” naš Duron je radio stabilno „samo” do 695 MHz odnosno 107 MHz na magistali. Ovo nije nikakva impresivna vrednost, ali kako K7TM Pro nije ni namenjen overkloku, nije mu ni zameriti. Ova ploča je namenjena onima koji nemaju potrebu za fantastičnim brzinama već žele kvalitetan i stabilan računar. Takve će u potpunosti zadovoljiti.

Microstar K7TM Pro 2A

Modeli K7T Pro 2 i K7T Pro 2A predstavljaju vrh „Microstarove” ponude i na sebi imaju sve čime ovaj proizvođač trenutno raspolaže. Iako smo probali obe ploče, samo će Pro 2A biti detaljnije opisan jer se, prema rečima MSI zastupnika, K7T Pro 2 ploče više neće ni uvoziti. Uostalom, ove dve ploče skoro da su jednake. Jedna razlika je to što K7T Pro2A umesto 686A koristi 686B Southbridge i stoga u potpunosti podržava ATA100 diskove. Iako zvuči kao 50 odsto razlike, peformanse koje ova ploča postiže sa ATA100 diskovima skoro da se ne razlikuju od onih koje se postižu na pločama koje podržavaju samo ATA66. U testovima je razlika merljiva, ali je u praktičnom radu skoro neprimetna. Pro 2 je ploča koja nas je najviše impresionirala svojim delom za napajanje. Sedam „Nichicon” aluminijumskih kondenzatora deluje vrlo impresivno, međutim kada vidite Pro2A sledi blago razočarenje. Umesto pomenutih kondenzatora, na Pro2A nalazi se sedam lošijih kondenzatora od „samo” 3900 µF. Iako nam baš nije jasno zašto je MSI svoj noviji (i skuplji) model oslabio u odnosu na prethodnika, ipak konstatujemo da i ova varijanta odlično vrši posao.

Poput K7TM Pro modela u Micro ATX, i K7T Pro 2A je najmanja ploča u Full ATX rangu. Srećom, tih nekoliko centimetara nije uticalo na raspored konektora, pa ni ovde nećete imati problema sa njihovom dostupnošću. Kao i kod drugih MSI top-modela, i ova ploča na sebi ima D-LED dijagnostički sistem, ovoga puta premijerno u svom „pričljivom” izdanju. Naime ova ploča je sposobna (ili bi bar trebalo da bude) da vas glasom (engleski ili kineski) obavesti o eventualnom problemu prilikom paljenja računara. Nažalost, kvalitet govora je očajan i potpuno nerazumljiv, a još gore od toga je što ovo ni na koji način nije moguće isključiti, pa ste osuđeni na povremeno „krčanje”.

BIOS je vrlo dobar sa svim potrebnim opcijama, a naravno najzanimljiviji je odeljak Voltage/Frequency Control. Ponuđene su sve potrebne opcije, pa je ovo jedina ploča koja, pored Abit KT7, omogućava promenu i množioca i napona. Međutim, za razliku od „Abita”, „Microstar” je ove opcije pomalo zakomplikovao. BIOS očitava default vrednosti za množilac i napon sa procesora i ne daje vam da ih menjate potpuno slobodno. Činjenica da nije moguće postaviti manju vrednost množioca (maks. 12,5x) od one koja je default na procesoru, teško da će vam smetati, ali nemogućnost da na nekim procesorima napon povećate na maksimalnih 1,8 V, svakako hoće. Ovo je uočljivo na procesorima koji standardno rade na 1,5 V i tada je maksimum koji će vam ploča ponuditi 1,7 V, dok sa procesorima na 1,6 V nema problema, i njih je moguće „pržiti” i na 1,8 V. Korak u kome je moguće menjati napon je standardnih 0,025 V. Magistrala se može postaviti na bilo koji vrednost od 100 do 166 MHz. Kada se sve ove mogućnosti primene, dobija se situacija da Duron 650 na naponu od 1,8 V proradi na 936 MHz (104 x 9). Dobar overklok rezultat, ali ipak (malo) niži od „Abitovog”.

Pored odličnih mogućnosti overklokovanja, ploča poseduje još jednu korisnu funkciju. Podržana je LiveBIOS tehnologija, najjednostavniji način da se BIOS na ploči zameni novom verzijom. Sa K7T Pro2A procedura zamene BIOS-a svodi se na povezivanje na Internet i pokretanje programa LiveBIOS. Sve ostalo će odraditi sam računar: proveriće koja je verzija trenutno prisutna na vašoj ploči, uporediti je sa najnovijom dostupnom na „Microstarovom” sajtu i po potrebi izvršiti flashovanje. Vrlo korisna opcija, koja još više popravlja iovako odličan utisak o K7T Pro2 ploči. Vrlo stabilna, vrlo kvalitetna i vrlo „overklokabilna” ploča koja će sigurno zadovoljiti sve koje se za nju odluče.

QDI KinetiZ 7T

QDI je na ovom testu bio reprezentovan modelom KinetiZ 7T. To je prilično standardna KT133 ploča, kvalitetno izrađena u ATX formatu, ali sa prilično neuglednim napajanjem, koje je na nivou „Chaintechove” 7AIA. Ovo nikako ne znači da je loše, ali smatramo da bi trebalo da bude bolje, pre svega zbog činjenice da ova ploča omogućava i ozbiljniji overklok. Ovo je jedna od četiri ploče sa ovog testa koja je u stanju da menja množilac, ili bi makar tako trebalo da bude. Naime, na ovoj ploči se nalaze kratkospojnici (džamperi) kojima je QDI namenio ovu funkciju, ali kada se oni nameste po uputstvu, ploča odbija da radi. Nakon mnogo isprobavanja ipak smo utvrdili da informacije u uputstvu nisu tačne(!?). Isprobavanjem smo uspeli da „ubodemo” samo 5, 7 i 8,5x. Naravno, 5x nije interesantan, sa 7x ploča je radila odlično, 8,5x je bilo previše. Kako ploča nema mogućnost podešavanja napona procesora, morali smo da se zadovoljimo sa 7x. Naravno, omogućeno je nameštanje brzine magistrale i to od 100 do 112 i od 133 do 160 MHz u dvadesetak koraka. Na kraju, maksimalna vrednost overkloka na ovoj ploči iznosila je 742 MHz (7 x 106), što i nije tako loš rezultat. Ko ima vremena da se igra sa džamperima verovatno će uspeti da nađe i ostale kombinacije za množilac, pa tako postigne i više.

Postoji još jedna „glupost” na ploči. Umesto da je već montiran na pozadini računara, konektor za drugi COM port dobija se u kesici (limčić, trakasti kabl i muški 9-pinski konektor) i treba ga spojiti na predviđene izvode na ploči. Ovo nam smeta jer će ovaj limčić bez ikakve potrebe okupirati jedno mesto za proširenje na pozadini računara.

Da ne bude da se samo nešto žalimo, pomenućemo odličan BIOS i nekoliko zanimljivih funkcija u njemu. Prva je Recover Easy i već je viđena na QDI i815 ploči testiranoj u prošlom broju. Ovaj program smešten u samom EEPROM-u ploče služi za lako manipulisanje i zaštitu particija. Kako je dostupan uvek, bez obzira na stanje sistema, može da bude od velikog značaja. Poput CT-7AIA, i ova ploča ima i awdflash program spakovan u BIOS-u. Zanimljiva je i mogućnost postavljanja proizvoljne slike (GIF, 256 boja) da se prikazuje prilikom paljenja računara. Sve u svemu, ovo je ploča sa nekoliko bubica koja, kada se podesi, dobro radi.

Lucky Star K7VAT

Poslednja testirana ploča je „Lucky Starova” K7VAT. Već na prvi pogled jasno je zašto „Lucky Star” nije među vodećim proizvođačima. Dizajn ploče je prilično loš, sve deluje nekako zbijeno, a kvalitet izrade je na osrednjem nivou. Deo za napajanje procesora je vrlo neugledan u poređenju sa „Abitovim” ili „Microstarovim”. Konektori su srećom dobro raspoređeni i lako dostupni. Međutim da ova ploča ipak ima šta da pruži, shvatili smo kada smo ugledali četiri dip prekidača koji služe za menjanje množioca. Opcija koju nemaju mnogi skuplji i kvalitetniji modeli ipak je našla mesto na ovoj ploči. Za razliku od QDI-a, na „Lucky Starovoj” ploči ovo rešenje u startu radi. Maksimalna postignuta vrednost uz stabilan rad je 780 MHz (7,5 x 104), što je i više nego što smo očekivali od ovakvog dela za napajanje. Ovo je postignuto uz promenu i brzine magistrale, što se kao i kod svih drugih ploča radi u BIOS-u.

Unikatna stvar na ovoj ploči jeste izgled BIOS-a, odnosno ekrana kada se računar pali. Prikaz nije uobičajen tekstualan, karakterističan za sve ostale ploče, već mnogo lepši, grafički. Takođe nema onog mnoštva informacija (dobijaju se pritiskom na ‘Esc’), već se na ekranu nalaze samo informacije o procesoru, njegovoj brzini, raspoloživoj memoriji i IDE uređajima. Vrlo lepo i neuobičajeno od strane „LuckyStara”. Iako nas prvim susretom ova ploča nije impresionirala, do kraja testiranja naš utisak o njoj znatno se popravio. Prilično dobar i jednostavan overklok, zanimljiv BIOS i solidna stabilnost u radu svakako su tome doprineli.

Od najjeftinijih „Microstar” K7TM Pro i „Chaintech” 7AIA, preko „Lucky Stara”, QDI-a, i „Microstarovih” naprednijih ploča, pa do najskupljeg „Abita”, nijedna ploča nije pokazivala znake problema u radu ili sa stabilnošću. „Chaintech” i MSI K7TM Pro su najmanji modeli, namenjeni najmanje zahtevnim korisnicima. Sa njima se, uz odgovarajući procesor, za povoljnu cenu dobija kvalitetan i brz računar, koji će odgovoriti na sve sadašnje i buduće zahteve.

Neko će se odlučiti za nešto viši kvalitet i nižu cenu MSI modela, dok će nekome zatrebati ISA slot ili kvalitetniji zvučni sistem, pa će se odlučiti za „Chaintech”. Za samo malo višu cenu „Lucky Star” nudi dobre overklok mogućnosti svima onima koji ne mogu da sebi priušte K7T ili KT7, a želeli bi da „iscede” još malo snage iz svojih AMD procesora. QDI poput „Lucky Stara” za nižu cenu nudi dobre mogućnosti overklokovanja, pod uslovom da proizvođač (ako već nije) ispravi grešku sa uputstvom i svojim kupcima obezbedi prave informacije vezane za promenu množioca. Ova ploča je i nešto skuplja od „Lucky Stara”, taman koliko je i kvalitetnija.

Koplja će se najviše lomiti kod poslednja dva modela. Da li ići na „Microstarov” ipak nešto veći kvalitet, koji se ogleda i u nepostojanju nikakvih problema u radu, ili se ipak odlučiti za „Abit” koji će do maksimuma iskoristiti procesor, pa makar i po cenu (eventualnih) problema. I „Microstarova” nekoliko desetina DEM manja cena može imati uticaja, ali da li je to dovoljno da se odoli harizmi koja prati i ovaj „Abitov” model. Verovatno će i činjenica da svaki od testiranih modela ima poneku jedinstvenu mogućnost imati značaj prilikom odluke o kupovini neke od ovih ploča.

Rezultate dobijene pomoću programa SiSoft Sandra 2001 prikazujemo samo da biste stekli uvid u performanse računara baziranih na ovakvim matičnim pločama. Razlike između ploča, naravno, postoje, ali su vrlo teško primetne u samom radu.

Na kraju, ipak bi da napomenemo da nas je ipak najviše impresionirala VIA. Ovaj proizvođač je i definitivno pokazao da je preležao sve dečje bolesti i da je počeo da pravi kvalitetne čipove. VIA sa pravom predstavlja ravnopravnog konkurenta „Intelu”, a svi koji misle da su njeni čip-setovi (i dalje) spori i problematični – prave veliku grešku. Nama kao krajnjim kupcima takva konkurencija može samo da odgovara tako što ćemo dobiti bolje performanse i kvalitet po nižoj ceni.

Saša UZELAC