Potražnja za informatičarima u Evropi

Specijalno za „Svet kompjutera”

Najveća glavobolja kompjuterske industrije prošle godine bila je oko interpretiranja i tretiranja dve nule broja 2000. Ove godine nema nekih drastičnih problema (niko još ne predviđa „smak sveta” prilikom prelaska u novi vek) ali je kamenja za spoticanje dovoljno: prelaz na zajedničku valutu „euro”, skraćivanje radne nedelje u Francuskoj na 35 časova, integracija Interneta na svim nivoima i nedostatak kompjuterskih stručnjaka. Od svih problema, ovaj poslednji se pokazuje kao najosetljiviji i izaziva najburnije reakcije.

Evropska komisija u jednoj od svojih analiza tvrdi da u čitavom sektoru privrede okrenute ka informatici postoji čak 900.000 slobodnih mesta u okviru cele Evropske zajednice. Ako se ništa značajnije ne promeni, taj deficit može do 2003. godine stići čak do 1.700.000. Istraživanja nekih francuskih instituta pokazuju da u samoj Francuskoj postoji između 10.000 i 25.000 slobodnih mesta, da će ih do 2002. biti oko 36.000, a do 2005. čak 61.000. To je optimistički prikaz – ima i gorih.

Sa pojavom „nove ekonomije” (vezane za Internet) i sve većih investicija u tehnologiju, taj nedostatak stručnjaka se potvrđjuje iz dana u dan. Godišnji broj diplomaca sa odgovarajućim kompjuterskim obrazovanjem nije dovoljan čak ni samo za tu novu ekonomiju, a šta ćemo sa onom starom? Jedno od rešenja problema (verovatno i najbrže) jeste potražiti stručnjake kojih ima u komšiluku: u drugim zemljama Evropske zajednice, u onima van nje, a potom i onima van Evrope. Zanimljivo je da se u ovom trenutku (valjda zato što su svi Rusi već otišli u Ameriku) informatičari iz Azije i Severne Afrike najčešće navode kao kandidati (dobri, a jeftini).

U Nemačkoj su nedavno na sva zvona objavili da je jedan Kinez dobio nemačku radnu dozvolu i posao samo zato što je kompjuterski stručnjak. Tu se desnica, naravno, odmah pobunila protiv „uvoza” i prošetala parole tipa „Pravite decu, ne uvozite strance”. Nemački kancelar Gerhard Šreder hrabro je izjavio da će Nemačka dodeliti čak 20.000 radnih dozvola kompjuterašima, na ogromno zadovoljstvo velikih firmi tipa „Siemens”, IBM i SAP, koje već godinama očekuju ovaj potez u nadi da će tako popuniti prazna mesta. Inače, procena je da u Nemačkoj samo u oblasti informatike nedostaje oko 75.000 a u opštoj industriji još 75.000 kompjuterskih kadrova. Vlada predlaže „privremene zelene karte” koje će važiti pet godina i koje bi trebalo da privuku stručnjake iz Indije i Istočne Evrope. Izbor je ispravan s obzirom da svake godine oko 16.000 Indijaca traži posao iz oblasti informatike i više od polovine njih se zaposli u nekoj stranoj firmi, ali za indijsku platu koja je ispod svake konkurencije u odnosu na platu istog takvog stručnjaka u Nemačkoj. Isti slučaj je i sa Istočnom Evropom koja vrvi od visokokvalifikovanih malo plaćenih kandidata.

Šreder se, kažu, ugledao na Klintona koji je sličnu kvotu uveo u Americi još 1998. godine. Američka vlada je olakšala uslove za dobijanje privremene radne vize H-1. Zahvaljujući tome u zemlju je 2000. godine ušlo preko 115.000 stručnjaka. Ako se uzme u obzir da ih u Americi čeka čak 350.000 radnih mesta, to i nije mnogo. Ideja je da se broj H-1 viza smanji sledeće godine na 107.000, a 2002. na 65.000. Ipak, do tada je još daleko.

I francuska vlada se još 1998. godine osvrnula na problem nedostatka kompjuterskih kadrova. Jula te godine Ministarstvo rada poslalo je upozorenje prefekturama i direktorima regionalnih biroa za rad u kome ih obaveštava da tehnološke investicije rastu i da to ima svojih posledica. Shodno tome, dotični se upućuju da ne pogoršavaju ionako tešku situaciju i ne otežavaju i ometaju izdavanje radnih dozvola strancima informatičarima, bilo da su oni poslati od strane stranih firmi ili ih direktno francuske firme angažuju. Stil izražavanja je zanimljiv: ne kaže se da „olakšaju” već da „ne otežavaju”. Svako se potom ponaša kako smatra da treba, što se vidi i iz brojeva: broj stranaca informatičara je u periodu od 1997. do 1998. godine porastao sa 401 na samo 699. Ovaj broj se odnosi samo na one sa privremenim radnim dozvolama. Očekuje se ipak da će broj ove godine porasti, ali se sigurno neće izražavati u hiljadama.

Kompanije koje se odluče da zaposle strane državljane sve češće same rešavaju sve probleme vezane za papirologiju kandidata (zaprepašćenih pred hrpom formulara koje treba popuniti i fotokopija koje treba uheftati). Kompanija MCI od pre dve godine regrutuje čak po četiri stranca mesečno i to uglavnom preko svog predstavništva u Kanadi. Direktorka marketinga te firme kaže da se Kanađani i Amerikanci uglavnom odlučuju da krenu u Evropu posle svega 15 dana od ponude posla. Čim dođu u Francusku, firma ih smesti u hotel na dve nedelje i pomaže im da nađu stan. Svi papiri se sređuju već u Kanadi. Od nedavno MCI ne uspeva da nađe dovoljno voljnih Severnoamerikanaca, pa se okrenula Severnoafrikancima: sada ih dovodi iz Maroka. Broj se popeo na 35. Svi su školovani u Maroku, veoma su zainteresovani da rade u Francuskoj i svi se slažu da je organizacija tih početnih meseci izuzetno teška i komplikovana („kvaka 22”: za otvaranje računa u banci potrebna je potvrda o stanu ili plaćeni račun za telefon, a da bi se dobio stan potreban je račun u banci.)

Sve više francuskih firmi organizuje i razvija sopstvene kurseve za kompjutersko obrazovanje novih kadrova čija diploma nema veze sa bitom i bajtom. Zahvaljujući tome, osposobljavaju se svršeni studenti geologije, hemije i fizike bez nekog velikog prethodnog kompjuterskog znanja. Dešava se da i studenti književnosti promene „kolosek”. Zapošljavaju se čak i oni koji ni od mature nisu mrdnuli. Posle kratkog, ali intenzivnog kursa oni postaju programeri-analitičari. Zanimljivo je da je 65% diplomiranih matematičara, 59% fizičara i 41% hemičara svoj prvi posao našlo u oblasti informatike.

Na kongresu Evropskog saveta održanog u Lisabonu 24. marta 2000. godine predloženo je da se uvede zajednička diploma kompjuterskih studija za sve zemlje Evropske zajednice. Ideja je da svi koji dobiju dotičnu diplomu imaju isto obrazovanje iz oblasti informatike: slušali su iste predmete, obrađivali istu problematiku, rešavali iste probleme. Namera je da se takvim obrazovanjem olakša cirkulacija stručnjaka u okviru Evropske zajednice. Ideja je zanimljiva, ali je ostala samo to: ideja.

Zorica JELIĆ