Mora se priznati da „Westwood Studios” nije imao sreće sa svojom serijom FRP avantura Lands of Lore. Prvi deo je, kao što je mnogima poznato, uz Ultimu Underworld 1/2 najznačajnije ostvarenje u žanru u periodu 1992–1994. godine, dakle u vreme kada je PC počeo da preuzima primat nad Amigom u pogledu video igara. Fantastičan uspeh LoL–a ubrzo je okupio istu ekipu i započet je rad na nastavku. Ali, tada su počeli problemi. Najpre je, kada je igra bila već dopola završena, odlučeno da se pređe sa „step by step” na kontinualno izvođenje (sve pod uticajem Doomolikih igara), a onda je Robert Parks, jedan od vođa projekta LoL II: Guardians of Destiny, iznenada preminuo. Dugo se nije znalo hoće li igra uopšte biti objavljena, da bi se na kraju, uz ogromno zakašnjenje, ipak pojavila, nudeći odličnu priču, ali odavno prevaziđene tehničke karakteristike.

Oni koji pažljivo prate dešavanja na igračkoj sceni znaju da je Lands of Lore III star nešto više od godinu dana. Sa početkom rata u Jugoslaviji, tempo dolaska novih igara bio je desetkovan, pa je ovaj FRP, kao i mnogi drugi naslovi koji su se pojavili tokom proleća 1999. godine, jednostavno zaobišao naše krajeve i nikada se nije pojavio u piratskoj, a kamoli u oficijelnoj verziji. Autoru ovih redova konačno je pošlo za rukom da dođe do originalnog pakovanja igre, čime su se stekli uslovi da ona konačno nađe svoje mesto na stranicama „Sveta kompjutera”.

Kao što je Lands of Lore II u sadržinskom smislu bio samo uslovni nastavak prvog dela, tako se i ovaj, treći deo, relativno površno oslanja na prethodne nastavke, tek toliko da postoji opravdanje za naslov koji nosi. Nakon Luterove pobede nad Belajalom, prorok Drarakl je odlučio da zauvek napusti zemlju i vrati se u svoju postojbinu. Nekako u isto vreme, Erik LeGre, rođeni brat kralja Ričarda (jedan od najznačajnijih likova iz prvog dela), konačno je priznao postojanje svog vanbračnog sina Kopera koji je bio plod njegove ljubavi prema lokalnoj igračici drakoidskog porekla. Dolazak šesnaestogodišnjeg klinca na dvor nije bio propraćen oduševljenjem, pošto su u njemu svi videli hibridno biće, mešavinu čoveka i drakoida. Jedne večeri, u toku lova koji je organizovan u cilju zbližavanja članova porodice LeGre, dogodio se incident u kojem su izginuli svi sem Kopera. On je, međutim, u neku ruku prošao još gore – napadači su uzeli njegovu dušu. Koperu tada nije preostalo ništa drugo nego da krene u potragu za samim sobom i dokazima koji će ga osloboditi optužbe da je ubio svoga oca i polubraću.

Lands of Lore III se u igračkom smislu nalazi negde između 3D avanture i FRP–a. Kritike koje su jednoglasno upućivane drugom delu da u njemu nije ostalo ništa od klasične RPG igre, dosta su uticale na konačni izgled trećeg nastavka. Naime, iako igrač ponovo kontroliše samo jednu ličnost (mlađanog Kopera), jači upliv RPG elemenata vidljiv je na dva koloseka. Prvo, pristupanjem jednom od četiri gledstonska esnafa (ratnički, sveštenički, čarobnjački i lopovski), Koper ima mogućnost da specijalizuje svoje veštine i postepeno saznaje nove. Ne postoje ograničenja po pitanju članstva u esnafima (moguće je biti član sva četiri), ali se tada iskustveni poeni dele i mladić napreduje neuporedivo sporije. Drugo, nakon što postane član barem jednog esnafa, Koperu će biti ponuđen zaštitnik („familiar”) koji će ga pratiti do kraja avanture i pomagati mu na razne načine. Ako igrač odluči da pristupi svim esnafima, izbor pratioca je čisto stvar afiniteta, ali ukoliko donese odluku da specijalizuje svoje sposobnosti samo u određenim oblastima (npr. ratnik i lopov), onda je najbolje da uzme pratioca iz „suprotnog tabora”, jer on će svojim akcijama delimično ublažiti Koperovo nepoznavanje nekih veština. Određene zagontke nemoguće je rešiti bez „familiara”, pa on predstavlja obavezan dekor koji će neki put smetati, a ponekad i zabavljati igrača svojim komentarima i predlozima.

U potrazi za parčićima razbijenog ogledala koje je jedino sposobno da povrati njegovu dušu, Koper će putovati kroz šest zemalja: od rodnog Gledstona i njegove okoline, preko vulkanskog sveta i zemlje leda i snega, pa sve do rodne planete „ruloi” ratnika i podzemnog sveta mrtvih. Poseban kuriozitet je finalno putovanje na postapokaliptičnu Zemlju koja je pretvorena u pustaru nakon završnog obračuna između GDI-a i NOD-a. Ljubiteljima Command & Conquer serijala biće interesantno da vide kako izgleda unutrašnjost napuštene NOD baze u kojoj živi poslednji čovek na planeti. Generalno gledano, svetovi su dosta manji od onih iz Guardians of Destiny (nema gigantskih nivoa poput ruševina drakoidskog grada iz drugog nastavka), ali su zato nabijeni zagonetkama i često nelinearni (zahteva se višestruko vraćanje na neka mesta). Takođe je primetno da je broj neprijatelja redukovan na minimum, pa glavni junak ima veće šanse da zagine od nekih prirodnih fenomena ili zamki, nego u toku borbi.

Iz današnje perspektive Lands of Lore III deluje tehnički zastarelo. Iako je vremenski jaz od petnaest meseci između njegove pojave i momenta kada ga opisujemo dosta uticao na ovakvu konstataciju, činjenica je da su i pre godinu i po dana postojale igre koje su nudile više od LoL–a III, pogotovo na grafičkom planu. Razlog za ovo je prost: „Westwoodovci” su samo preradili i delimično unapredili stari „3D engnie” iz drugog dela. Iako sada sve izgleda šarenije i grafički bogatije, vidljivo je da su mnogi objekti, te svi NPC likovi i neprijatelji, i dalje ostali u dve dimenzije (npr., šuma oko Gledstona izgleda kao da je neko na ravne zidove izlepio foto tapete sa šumskim motivima). Treba, međutim, pohvaliti muzičku pratnju igre – izuzetna je, odlično se uklapa u ambijent, i predstavlja jedno od najboljih dostignuća te vrste koje smo u poslednje vreme imali prilike da čujemo.

Slobodan MACEDONIĆ