Plextor PlexWriter 8/4/32A, Teac CD-W54EK

Plextor PlexWriter 8/4/32A i Teac CD-W54EK

Kako vreme prolazi CD pisači postaju sve pristupačniji i verujemo da nije daleko dan kada će postati standardan deo opreme prosečnog kompjutera. Dva modela koje smo testirali doprinose ovoj teoriji. Brzi su i pouzdani, pristupačne cene kakvu su do pre samo šest meseci imali lošiji dvobrzinski modeli.

„Plextorov” model piše diskove osmostrukom brzinom, izbrisive (CD-RW) diskove četvorostrukom i pritom se ponaša kao kvalitetan 32-brzinski čitač. Poseduje četiri megabajta keša koji je neophodan zbog velike brzine pisanja (do 1200 kilobajta u sekundi).

„Teacov” model se, na papiru, razlikuje od Plextora samo po brzini pisanja običnih CD-ova (4x) i po količini keš memorije (2 MB). Interesantno je da oba pisača dolaze sa kvalitetnim originalnim softverom za rezanje CD-ova – „Teac” sa Nero Burning Rom, a „Plextor” sa WinOnCD. Međutim, u praksi smo došli do posebnih situacija gde se bolje ponašao jedan ili drugi testiran CD pisač.

Pod istim uslovima narezali smo jedan CD na jednom, a drugi na drugom uređaju. Izuzetno loš „Aztechov” CD-ROM čitač poslužio nam je kao reper kvaliteta snimka. Ispostavilo se da je „Plextorov” zapis pročitan sa manje muke od „Teacovog”.

S druge strane, „Plextor” je „pukao” dva puta prilikom rezanja dvadesetak probnih diskova. Prvi put se to dogodilo verovatno zbog pisanja u osmostrukoj brzini. Naime, ispostavilo se da naš hard disk Quantum 5.1 EL ima najmanju brzinu prenosa 570 Kb/s zbog fragmentiranosti diska (prosečna brzina je bila oko 7000 Kb/s). Pošto je brzina rezanja 1200 Kb/s, logično je zašto je rezanje propalo. Ono što nije logično jeste način na koji je rezanje prekinuto: „plavim ekranom smrti” koji je izveštavao o nekakvoj „greški u VCACHE VXD modulu”.

„Plextor” je izneverio i prilikom četvorobrzinskog rezanja četvrtog diska u redu sa istim sadržajem – na novom, tek otpakovanom „Verbatim” mediju. Sasvim je moguće da mu je, jednostavno, „bio loš dan” i da se, u proseku, oba pisača prilikom četvorobrzinskog rezanja ponašaju slično, pogotovu imajući u vidu pozitivnu famu koja prati ime „Plextor”.

Međutim, postavlja se pitanje da li vam je zaista potreban pisač osmostruke brzine i da li to opravdava razliku u ceni. U praksi se ispostavlja da je na većini sistema ovakva brzina previše pogubna po živce. Ovo naročito dolazi do izražaja kod rezanja on-the-fly, tj. kod direktnog kopiranja sa CD-a na CD.

I „Teac” i „Plextor” su sjajni rezači, međutim, za prosečnog korisnika bi četvorobrzinski „Teac” bio nešto bolje rešenje. S druge strane, ukoliko posedujete snažan hardver, ako vas ne mrzi da defragmentišete hard disk i ako režete veliki broj diskova, „Plextorovih” osam brzina i 4 MB keša dobro će doći.

Nikola ĆOSIĆ