Da li je kasno za Netscape 5.0?

Netscape Navigator je suvereno vladao tržištem browsera, dok sada drži jedva 20%. Svakako je za to zaslužna i „Microsoftova” taktika nefer poslovanja ali i sam „Netscape” koji je mislio da ga sa trona niko ne može skinuti te da može mirno da spava na lovorikama. Tako je Internet Explorer vremenom postajao sve bolji, dok nova generacija Navigatora nikako da izađe već dve i po godine. Kada je „Netscape” pre skoro dve godine objavio da će staviti kôd Navigatora u javno vlasništvo i da će ubuduće na njegovom razvoju učestvovati svaki za to raspoložen programer, mnogi su mislili da je „to ono pravo”. Taj projekat dobio je ime Mozilla i njegova prevenstvena ideja bila je da se ubrza razvoj novog browsera, a i smanje troškovi. Vremenom je „Netscape” potpao pod okrilje AOL-a, ali je Mozilla nastavljala da raste. Samo, nikako se nije pojavljivala pred očima javnosti. Sada napokon imamo šansu da vidimo na čemu je to gomila programera radila prethodne dve godine.

Kao i Netscape Communicator, Mozilla se sastoji iz više delova: Navigator za surfovanje internetom; Messenger za rad sa e-mailom; Composer za pravljenje web stranica; Newsgroups program za čitanje news grupa. Tu je i IRC klijent za chat. Po prvom startovanju zadesio nas je šok – Mozilla ne liči na ništa što smo do sada videli od „Netscapea”. Tome doprinosi i jedna od novina koje donosi Mozilla – skinovi. Sada je izgled browsera u potpunosti moguće izmeniti i prilagoditi ličnom ukusu, slično WinAmpu. Ova mogućnost nije slučajno uvedena, jer je cilj AOL-a da zainteresuje što veći broj Internet provajdera da preporučuju Mozillu svojim korisnicima. Oni će to vrlo rado učiniti ako mogu navesti browser da izgleda kako oni žele.

Nije reč samo o kozmetičkim promenama. Glavni adut je Gecko, sama srž browsera, tj. deo kôda koji služi za interpretiranje HTML-a. Kada je započet projekat Mozilla, čelnici „Netscapea” su se zarekli da će novi HTML interpreter u potpunosti poštovati HTML, CSS Layer1 i Layer2 kao i XML standarde i izgleda da će održati reč. Gecko je zamišljen kao potpuno otvorena platforma tako da može da ga koristi bilo koja aplikacija, a trebalo bi da je brz i kompaktan. I stvatno, prikaz i skrolovanje web stranica u Mozilli izuzetno je brzo i glatko, iako je sam program prilično trom i memorijski zahtevan. Milestone 13, alpha verzija, je poluproizvod i nismo ni očekivali vrhunsku brzinu, ali se bojimo da ni finalna verzija po tom pitanju neće biti mnogo bolja, pošto programeri nisu koristili sistemske windows dijaloge (GUI – grafički intefejs) za interakciju sa korisnikom već su svi dijalozi ručno pravljeni. Ovakav pristup znatno olakšava prebacivanje aplikacije na više platformi (Unix, MacOS, Solaris, NT itd.) ali ne nosi nikakvo dobro po pitanju performansi.

Novina u načinu rada ima dosta. Možemo reći da ne postoji ništa revolucionarno, već su programeri nadoknađivali propušteno i ubacivali opcije koje su već dugo vremena standardne u Internet Exploreru. Tu je sidebar, koji sadrži bookmarke, opciju za pretraživanje i „what’s related” tj. integrisan servis Alexa. Messenger omogućava mnogo bolji multiuser rad i sada svaki korisnik može da definiše nekoliko mail naloga. Napokon! Poboljšanje adresar, a takođe i junk-mail filter koji automatski uklanja neželjene poruke. Mnogo opcija nismo bili u mogućnosti da probamo jer još nisu dovršene. To se naročito odnosi na Composer u kojem nikako nismo uspeli da napravimo stranicu. Interesantno je da opcija „Save page” i dalje ne snima slike sa HTML strane, što danas mogu svi drugi browseri.

Kao što smo već rekli, Mozilla je još uvek poluproizvod i verzija koju smo imali prilike da probamo ima za svrhu da demonstrira novi engine, koji još u fazi razvoja. Nije donela ništa revolucionarno novo sa stanovišta korišćenja. Zbog nedovršenosti, mnogo toga nismo bili u prilici da isprobamo, a program je često „pucao”.

Za kraj aprila i početak maja AOL je najavio novu verziju ovog paketa sa oznakom 6.0. Tek tada ćemo sa sigurnošću moći da prognoziramo „Netscapeovu” budućnost. Kako sada stvari stoje, njegov najveći adut je američka državna administracija koja preti rasparčavanjem „Microsofta”.

Ukoliko i vi želite da probate Mozillu možete je preuzeti sa adrese www.mozilla.org.

Nenad ORLIĆ