Falsifikati su odeća koju nosimo, pića koja pijemo, pa preko softvera idu sve do procesora u našem kompjuteru – ima li razloga za paniku?

U svetu gde je falsifikat sasvim uobičajena pojava čak ni oni koji prave original ne mogu da razlikuju original od falsifikata. Prošlogodišnje racije među mnogobrojnim tajvanskim i drugim dalekoistočnim proizvođačima kompjuterske opreme imale su za cilj da osujete pokušaje falsifikovanja kompjuterskih procesora. Racije su bile više nego uspešne i zaplenjeno je nekoliko hiljada „originalnih” procesora. Prema rezultatima te akcije, najpodesnija za falsifikovanje bila je Intelova serija Pentium procesora od 100 do 200 MHz bez MMX funkcija. Tako su se i kod domaćih dilera prošle godine uobičajila dva izraza - „originalni Intel” i „remarkirani” Intel. Šta se iza toga krije?

Osnovna ideja od koje su pošli vrli falsifikatori je pojam overclock. Taj pojam vezan je za podešavanje („džamperisanje”) matičnih ploča na višu frekvenciju takta. Putem takvog veštačkog ubrzavanja („overklokovanja”), recimo, procesor koji je predviđen da radi na 133 MHz tera se da radi na recimo 150 MHz. Ovo je rađeno i kod ranijih članova familije x86, na primer 486 procesora – AMD-ov P75 486 na 133 MHz teran je da radi na 160 MHz kao P90 (P xx - P ratio - ekvivalent Pentium procesoru koji radi na xx taktu). Inače, u svetu Pentiuma i kompatibilaca overklokovanje je uglavnom mogućno na Intelovim procesorima, dok se kod AMD i Cyrix familija uglavnom to teže radi.

Ako porazmislimo, videćemo da tu leže dobre pare - korisniku se u računar ugradi procesor koji se overklokuje i zatim naplati kao skuplja brža verzija. Ukoliko se naleti na korisnika koji zna šta može da ga snađe, prevara se otkriva. Zato su falsifikatori izmislili način da skinu sloj na procesoru na kojem je oznaka i ispišu novu oznaku koja će ukazivati na veći klok. Dakle, kupićete neki takav procesor, podesiti ploču da radi na kloku koji je napisan na procesoru i prevara nije otkrivena na prvi pogled. Ali...

Način na koji se ovakvi procesori otkrivaju veoma je jednostavan. Falsifikovani („remarkirani”) procesor se u raznim programima nikada neće „javiti”, iako se overklokuje, na većem kloku od onog koji piše na njemu. Drugi način za otkrivanje ovakvih procesora je njihova veličina – nešto su niži kada se meri prema originalu (procesor se postavi tako da stoji na pinovima), ali je ovaj način moguć samo uz uslov da se poseduje kvalitetan merni instrument i naravno, original. Iako je drugi način najmerodavniji, zbog uslova je daleko ređi.

Što se tiče procesora koji se trenutno nude na tržištu, falsifikovanje se, nažalost ne radi samo na Intelovim Pentiumima bez MMX tehnologije, i ne samo u rasponu od 100 do 200 MHz. Novi falsifikati takođe su zapravo remarkirani originali koji su predviđeni da rade na nižem kloku, iako procesori sa MMX funkcijama u Intelovoj varijanti imaju pakovanje koje je dosta teško za remarkiranje. Overklokovanja su kod AMD i Cyrix familija sporadična, ali i tu postoji određeni prostor za slične prevare. Međutim, tu se javlja i niz novih problema. Jedan od njih je pregrevanje i veoma je akutan problem kod AMD i Cyrix Pentium kompatibilnih procesora. Rešavanje ovog problema je u boljem hlađenju, to jest „njegovom veličanstvu” kuleru - što veći i glomazniji to bolji. Naravno, treba primetiti da je AMD uveo i oznake za radnu temperaturu.

Na kraju, poverenje prema našim dilerima ne treba dovoditi u pitanje - ono što ste tražili, to ste i dobili. Ali, šta je sledeće što će biti original falsifikata?

Dušan STOJIČEVIĆ