AMD Ryzen 5 2400G, MSI B350I Pro AC, MSI B350M Gaming Pro i MSI A320M Grenade

Već skoro godinu dana traje intenzivna borba ljutih rivala u sferi procesora. Ryzen generacija, posle poludecenijskog tavorenja, donela je pravi potres u ovom segmentu tržišta i primorala konkurenta da povuče neke radikalne poteze. Tako su preko noći Intelovi šestojezgarni procesori sišli u mainstream vode. Ipak, koliko god bili moćni, Ryzen procesorima nedostaje jedna stavka koja prosečnim korisnicima može mnogo da znači – integrisana grafika. Mnogima su performanse integrisanih grafičkih rešenja Intelovih procesora sasvim dovoljne za sve namene, naročito ako kompjuter ne koriste za igranje.

S druge strane, budući vlasnici Ryzen procesora morali su u računicu da uvrste dodatnu stavku - grafičku karticu. U eri kada je zbog pomame za „rudarenjem” kriptovaluta cena grafičkih kartica dostigla rekordne vrednosti i kada čak i najjeftiniji modeli jedva mogu da se kupe za 100 evra, ovakav izdatak za prosto prikazivanje slike na monitoru nikako nije išao u prilog AMD-u, naročito kada su u pitanju jeftiniji Ryzen procesori.

Nedugo nakon predstavljanja prvih Ryzen modela, AMD je tržištu ponudio i novu generaciju grafičkih čipova sa oznakom Vega. Kartice sa ovim čipovima nisu uspele da preokrenu stanje na tržištu kao pomenuti Ryzen procesori, jer su performansama jedva dostizale konkurente, ali je zato tehnologija korišćena u njihovoj proizvodnji AMD-u omogućila jednu vrlo zanimljivu integraciju Ryzen procesora i Vega grafike. Imali smo zadovoljstvo da vidimo kako se u praksi pokazao prvi takav model.

AMD Ryzen 5 2400G

Novi modeli Ryzen procesora preimenovani su u Raven Ridge, ali će ih po kodnom nazivu malo ko pamtiti. U pitanju je još uvek ista generacija Ryzen procesora sa neznatnim poboljšanjima u nekim delovima proizvodnog procesa, koji ne utiču na samu arhitekturu i očekivane performanse. Izrađeni su u 14-nanometarskom FinFET procesu i zauzimaju površinu od 210 kvadratnih milimetara, u kojoj je smešteno skoro pet milijardi tranzistora. Primetan rast površine čipa i broja tranzistora bio je neminovan, uzimajući u obzir da novi procesori objedinjuju u sebi i grafička jezgra.

Za sada postoje dva modela: jači, sa oznakom Ryzen 5 2400G i slabiji, koji je označen kao Ryzen 3 2200G. Razlika između njih je poprilično velika u svakom smislu. Jači model raspolaže sa četiri fizička jezgra koja koriste SMT (Simultaneous Multithreading) tehnologiju paralelnog procesiranja, ekvivalent Intelovom Hyper threadingu. Tih osam virtuelnih jezgara inicijalnog radnog takta od 3,6 gigaherca upareno je sa 11 grafičkih jezgara (Computing Units) koja kucaju na 1250 megaherca. Slabiji model na raspolaganju ima samo četiri fizička jezgra, čiji je inicijalni takt niži za 100 megaherca, a uparena su sa osam grafičkih jezgara radnog takta 1100 megaherca.

Raniji modeli sa sufiksima 3 i 5 dobijeni su „sakaćenjem” jačih procesora, tako što je određeni broj jezgara u okviru CCX (core complex) dela bio isključivan. Zbog toga su oni i dalje bili sastavljeni od po dve CCX jedinice, sa po dva funkcionalna jezgra. Na taj način nisu bili uskraćeni za količinu keš memorije, jer je svaka od CCX grupa raspolagala sa po četiri megabajta ove memorije.

Kod novih modela odustalo se od ovakvog koncepta i oni predstavljaju procesore sa potpuno funkcionalnim delovima čipa koji su objedinjeni u okviru jednog CCX dela. Takvom odlukom količina keš memorije je prepolovljena, ali su interne latencije samog procesora znatno smanjene, jer se više ne koristi posredni nivo komunikacije jezgara između različitih CCX grupa putem Infinity Fabric tehnologije, već ona komuniciraju direktno. Ovakav pristup povoljno je delovao i na potrošnju, ali i na viši radni takt. Naime, ovi procesori troše maksimalno 65 vati, uključujući i grafička jezgra, što je zaista sjajan rezultat.

Nažalost, na nekim detaljima se i štedelo. Recimo, XFR (Extended frequency range) sistem, koji uz pomoć više stotina senzora integrisanih u procesor određuje trenutnu vrednost radnog takta svakog jezgra ponaosob i, uprkos deklarisanoj Turbo vrednosti, često ume da je premaši, ovoga puta je izostavljen. Turbo boost vrednosti su apsolutni maksimum koji će ovi procesori dostizati, osim u slučajevima ručnog overkloka. Kada je reč o overkloku, budućim vlasnicima se sigurno neće dopasti podatak da je i AMD ovoga puta poklekao i primenio ozloglašeni TIM, odnosno običnu termalnu pastu između procesorskih jezgara i metalnog poklopca procesora, umesto da je taj isti poklopac zalemio za jezgra, kao što je do sada praktikovao. Time se poistovetio sa Intelom, a znamo koliko je ovakav način sklapanja procesora omražen među korisnicima. Srećom, kod novih Ryzena se to ne primećuje mnogo, jer im je overklok margina nepromenjena u odnosu na ranije modele, tako da ni ovoga puta ne treba očekivati da će veći broj primeraka dostići četiri gigaherca na svim jezgrima. Kako je to vrlo mali skok u odnosu na fabrički deklarisan radni takt, ni temperature procesorskih jezgara neće naročito porasti. Nadamo se samo da AMD-u ovo neće postati praksa ubuduće, jer bi se ovakav pristup znatno nepovoljnije odrazio na overklok mogućnosti.

Ono što može bitno da utiče na odabir nekog od ovih modela, naročito jačeg, jeste ograničenost broja PCI-E linija. Naime, za integrisanu grafiku konstantno je rezervisano osam PCI-E linija, bilo da se ona koristi ili ne, pa tako korisniku ostaje na raspolaganju svega osam linija, ukoliko se odluči da integrisanu grafiku naknadno zameni jačom. To neće biti problem ukoliko nova grafika bude u rangu srednje klase, ali bilo koja moćnija kartica neće moći da prikaže svoj maksimum. Doduše, ko je spreman da odvoji 500+ evra za grafiku, sigurno će želeti i jači procesor, ali je šteta što taj detalj nije drugačije rešen.

Drugi detalj, koji je možda i važniji od prethodnog, jeste brzina kojom procesor komunicira sa M.2 slotom, a koja je kod ovih modela ograničena na x2 režim. Time su budući vlasnici automatski lišeni mogućnosti da iskoriste punu brzinu boljih M.2 SSD uređaja.

Kada je reč o grafičkom delu, novi Ryzeni već na papiru deluju respektabilno: 11 kod jačeg, odnosno osam grupa grafičkih jezgara kod slabijeg modela procesora, od kojih svaka raspolaže sa po 64 shader procesora, identične su onima koje čine Vega generaciju grafičkih kartica. Ipak, performanse su znatno skromnije u poređenju sa njima, jer pored znatno manjeg broja raspoloživih jezgara, umesto HBM2 memorijskih čipova koje koriste Vega kartice, integrisano rešenje oslanja se isključivo na sistemsku DDR4 memoriju, koja ima daleko manju propusnu moć, a i dostupni kapacitet ograničen je na svega dva gigabajta. O performansama koje novi Ryzeni pružaju biće reči nešto kasnije, a sada predstavljamo i platforme na kojima smo „provozali” R5 2400G.

MSI B350I Pro AC

Konfiguracije minijaturnih dimenzija sve su popularnije, a modeli ploča koje se proizvode u skladu sa mini-ITX standardom sve su bliži „velikim” pandanima kada je dodatna oprema u pitanju. Naravno, same dimenzije ograničavaju broj PCI-E slotova, ali zato ostatak paketa uopšte ne mora da bude manjkav. Dobar primer minijaturne, a opremom krcate ploče je i novi MSI model pod oznakom B350I Pro AC, koji je predstavljen paralelno sa novim Ryzen G procesorima.

Na štampanoj ploči oblika kvadrata sa stranicom od 17 centimetara našlo se mesta za čak osmofaznu naponsku sekciju, kod koje su dve faze namenski izvedene za napajanje integrisane grafike. Ovakva konfiguracija garantuje da će izvući maksimalni overklok potencijal iz svakog Ryzen procesora sa integrisanom grafikom, koliko god taj potencijal bio skroman.

Vizuelni utisak je konzervativniji u odnosu na popularne šljašteće trendove, pa je LED šareniš i igranje bojama komponenata na ploči potpuno izostavljeno, što svakako pozdravljamo. Kome je baš stalo do toga da uživa u svetlosnim efektima, na raspolaganju ima čak dva konektora za RGB LED trake.

Pored jednog jedinog PCI-E slota pune dužine, na raspolaganju su četiri SATA porta, ali i M.2 slot, koji je ušuškan na zadnjoj strani ploče. Ovakvo rešenje nije baš sjajno, jer eventualna zamena ili naknadno dodavanje M.2 SSD uređaja podrazumeva vađenje ploče iz kućišta, ali na ploči ovako malih dimenzija jednostavno nije moglo da se nađe mesta za M.2 slot na uobičajenim mestima. Svetlija strana ovakvog rešenja je to što će se M.2 SSD svakako manje zagrevati na zadnjoj strani ploče, nego što bi se zagrevao da je smešten tik ispod PCI-E slota, u kome se nalazi grafička kartica. Ovakvo rešenje prečesto viđamo i nikako ne može da bude dobro.

Zvučna podrška je slabija strana ove ploče, ali kako ona nije primarno namenjena igračima, nećemo uzeti za zlo to što je na njoj ugrađen Realtek ALC887, uz podršku samo dva Chemicon audio-kondenzatora. Za „zemaljsku” vezu stara se, takođe, Realtekov mrežni kontroler, a mesta se našlo i za Intelov bežični mrežni kontroler koji može da funkcioniše na opsezima od 2,4 ili pet gigaherca, a podržava i Bluetooth 4.2 protokol.

Podrška za čak deset USB portova zaista je odlična, a ploča na raspolaganju ima i dva USB 3.1 porta. Jedinu pravu zamerku upućujemo nepostojanju analognog video-izlaza, jer su korisniku na raspolaganju samo po jedan HDMI i DisplayPort konektor. Takođe, baterija koja čuva podešavanja BIOS-a smeštena je na krajnje čudnom mestu, na minijaturnom produžnom kablu, zalivena u celofan. Ovako atipično rešenje predstavljaće problem svakome kome lemilica nije deo svakodnevnog aksesoara kada dođe vreme za zamenu baterije.

Ova ploča je jedan od najboljih ITX modela sa B350 čipsetom, pa joj ni cena nije baš niska. Šuška se o brojki od oko 140 evra, a na našem tržištu će sigurno biti i viša. Ipak, ko želi odličnu osnovu za minijaturnu Ryzen konfiguraciju, slobodno ne mora da traži dalje. Ovaj model ima sve što u ITX format može da se smesti.

MSI B350M Gaming Pro

Ova ploča spada među jeftinije B350 modele, a iz naziva se nedvosmisleno dâ zaključiti kome je namenjena. Zbog toga je najviše pažnje posvećeno estetskom utisku. Crno-crvena kombinaciju boja predstavlja odavno oprobanu i vrlo popularnu varijantu među igračima, a kada je pritom upotpunjena i crvenim LED osvetljenjem koje obasjava čitavu zadnju stranu ploče, kao i jednim konektorom za RGB LED traku, željeni efekat je zagarantovan.

Vizuelni utisak donekle kvare tehnički detalji, poput šestofazne naponske sekcije koja je samo u jednom delu prekrivena hladnjakom, kao i SATA konektori, od kojih je samo polovina od ukupno četiri porta postavljena pod uglom od 90 stepeni. Naponska sekcija potpomognuta je izdržljivim aluminijumskim kondenzatorima, ali slabo hlađenje njenih komponenata ne obećava sjajne mogućnosti overkloka. Ipak, ovaj model namenjen je korisnicima nešto skromnijih prohteva i Ryzen procesorima niže i srednje klase, pa činjenica da podržava overklok ne znači i da bi ga trebalo besomučno eksploatisati.

Slotovi za proširenje podrazumevaju tek jedan PCI-E x16 i dva x1 slota, ali takva konfiguracija uslovljena je samom veličinom ploče, koja odgovara micro-ATX standardu. Micro-ATX format ploče uslovio je još neke kompromise, poput smeštanje M.2 slota tik ispod grafičke kartice, što će uz nepostojeći hladnjak M.2 uređaja svakako doprineti njegovom bespotrebnom zagrevanju. Takođe, deo ploče oko procesorskog podnožja obiluje elektronskim komponentama, a blizina memorijskih slotova svakako će ograničiti izbor kulera.

Zvučna podrška je prilično tanana i za nju je zadužen vremešni Realtekov ALC887 čip uz tek četiri kondenzatora, koji su, doduše proizvod Chemicona. Čak je i podrška u vidu konektora na zadnjem panelu slaba i svodi se na samo tri stereo-konektora, tako da bi eventualno povezivanje višekanalnog zvučnog sistema zahtevalo nabavku dodatnog bracketa sa stereo ili optičkim izlazom.

Zadnjim panelom dominira šest USB portova, ali je, nažalost, USB 3.1 podrška izostala. Zato su video-izlazi raznoliki i izvedeni uz pomoć HDMI, DVI-D i analognog D-Sub konektora, što će znati da cene vlasnici jeftinih monitora sa analognim video-ulazima koji su se odlučili da koriste integrisanu grafiku novih Ryzena. Sa cenom tik ispod 100 evra, ovaj model će sigurno biti omiljen izbor budućih vlasnika skromnijih Ryzen konfiguracija.

MSI A320M Grenade

U poslednje vreme vrlo je primetan trend MSI-a da oznake matičnih ploča više ne ispisuje na samoj štampanoj ploči, već na običnoj nalepnici, koju kasnije, u skladu sa potrebom, lepi na određeni model ploče. Na taj način maksimalno uspeva da iskoristi istu osnovu za različite modele, a da u zavisnosti od izbora ostatka komponenata adekvatno i „etiketira” konkretnu ploču. Ovo je odličan primer takve prakse, jer model A320M Grenade koristi identičnu štampanu ploču kao i malopre pomenuti B350M Gaming Pro. Vizuelno se razlikuju samo po tome što ovaj model koristi manje upečatljivu, sivo-crnu kombinaciju boja i aluminijumske kondenzatore starije generacije i kraćeg radnog veka.

Naravno, iz oznake je sasvim jasno da je čipset kod ovog modela slabija iteracija sa oznakom A320, ali je u ostalim karakteristikama ovaj model identičan prethodno opisanom - isti broj USB i SATA portova, PCI-E slotova, isti zvučni i mrežni kontroler, ista arhaična podrška za serijske i paralelne portove. Izuzev kondenzatora slabijih karakteristika, naponska sekcija je u ostalim komponentama identična, ali u ovom slučaju to ne igra naročito važnu ulogu, jer A320 čipset svakako ne podržava overklok. Ovo je ujedno i jedina razlika vredna pomena, a s obzirom na to da Ryzen procesori ionako nisu naročito raspoloženi za overklok, prednost jačeg modela još više bledi, pogotovo kada se u obzir uzme cenovna razlika od oko dvadeset evra. Ako smo za prethodni model predvideli da će biti vrlo popularan, sigurni smo da će se oko ovog kupci otimati. Uz Ryzen 2200G ili 2400G, ova ploča predstavlja odličnu osnovu za jeftinu, a savremenu i vrlo solidnu konfiguraciju.

Elektronska simbioza

Vreme je da se malo pozabavimo i performansama. Kako smo u proteklih godinu dana više puta pisali o gotovo svim modelima Ryzen procesora, nećemo se preterano ponavljati. Već i vrapci na grani znaju da u zahtevnim zadacima sa dosta paralelnog procesiranja Ryzen briljira, a da su performanse pojedinačnih jezgara i dalje u zaostatku za Intelovim Core modelima. Model koji smo testirali trebalo bi da nasledi R5 1500X, pa je prirodno da je donekle brži od njega. Performanse ovog modela odavno su poznate, a o njemu smo pisali u SK 5/2017. Ono što nas je svakako najviše zanimalo jesu performanse grafičkog dela.

Čekanje se svakako isplatilo jer u ovakvoj izvedbi Vega predstavlja najmoćniji integrisani grafički procesor. Intelove modele ostavlja u prašini i ravnopravno stoji uz entry-level modele grafičkih kartica, poput GeForcea GT 1030 i Radeona RX 550. Ipak, postoji jedna začkoljica koja u velikoj meri utiče na performanse. Naime, kako je integrisana grafika lišena sopstvene video-memorije i kako direktno zavisi od sistemske, imperativ je da instalirani moduli budu što brži. Mi smo za test koristili G.Skill FlareX module, koji su deklarisani na 3200 megaherca i 15-16-16 latencije, što spada među najbrže. Sa sporijim modulima, rezultati bi sigurno bili lošiji, tako da su ovi, prikazani u tabelama, otprilike i maksimum koji integrisana Vega može da pruži.

• • •

Koliko god Vega u novim Ryzenima delovala moćno, to je i dalje, samo integrisana grafika i od nje ne treba očekivati čuda. Svakako je dovoljno sposobna da većinu postojećih igara potera u 1080p rezoluciji uz minimalno zahtevna podešavanja, ali je pravo igranje moguće tek u 720p rezoluciji, barem kada su u pitanju zahtevnije igre. Igrači MMO, MOBA i ostalih online dangubarija svakako će odlično proći sa ovim procesorima, dok će i oni koji uopšte ne igraju igre na raspolaganju imati savremen i moćan procesor koji će se sa lakoćom izboriti sa svakodnevnim zadacima. Jači model kod nas košta oko 20 hiljada dinara, dok slabiji može da se kupi za oko 13. Ostaje da se vidi kakav će biti Intelov odgovor, pošto se u dogledno vreme očekuju znatna unapređenja grafičkog dela njihovih procesora, ali o tom, potom.

Vladimir TRAJKOVIĆ