.rs

Adresni registar, eBeba, bez suvišnih papira

Poznato je da je jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije unapređenje eUprave. Početkom februara održana je prva sednica Koordinacionog saveta za elektronsku upravu. Ovo telo je formirano kako bi se obezbedila primena najviših standarda u uvođenju elektronske uprave, a u njemu se, pored predstavnika Kabineta predsednice Vlade, Kancelarije za IT i eUpravu i nadležnih ministarstava, nalaze i predstavnici nevladinih organizacija i univerziteta.

Kako se trenutno čini, lokalne samouprave su najkritičnije kada je u pitanju uvođenje određenih usluga eUprave. Stanje svakako ilustruje i nedavna odluka da se odloži popis državne imovine na dve godine. No, ako se zna da je prebacivanje matičnih knjiga u elektronski oblik trajalo sedam godina i da je još uvek četiri odsto podataka na papiru, onda je svakako potrebno da se obrati više pažnje na postupanje i kapacitete lokalnih samouprava. Zbog toga se nade polažu i u Akademiju za javnu upravu, koja bi trebalo da pruži neophodnu obuku službenicima.

Ranije najavljeno unapređenje adresnog registra je zvanično započeto u Loznici. Trenutno tri miliona građana Srbije ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2,6 miliona građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice. Jasno je da se njima ništa ne može dostaviti na adresu, od pisma državnih organa do paketa naručenog preko elektronske trgovine. Samo u Loznici uvešće se novih 677 ulica, u kojima će 12.500 objekata dobiti kućni broj. Naravno, to će usloviti i zamenu dokumenata za te građane... Predviđeno je da projekat traje samo godinu dana.

Započet je i projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira”. Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u e-poslovanju, usvojen u oktobru prošle godine, predstavlja odličan okvir za razvoj efikasne komunikacije između države, građana i privrede. Najavljeno je da će nacrti podzakonskih akata za ovaj propis biti pripremljeni do kraja aprila. Kao posledica zakonskih rešenja koja se tiču usluga od poverenja, a posebno usluge elektronskog potpisa u klaudu, doći će do masovnijeg korišćenja elektronskog potpisa, čija će upotreba biti znatno olakšana. S druge strane, usluga elektronskog čuvanja će u velikoj meri umanjiti troškove čuvanja papirne dokumentacije.

Za ilustraciju može dobro da posluži i podatak da se oko 80 odsto informacija državnih institucija i privrede širom sveta i dalje čuvaju na papiru, a u Srbiji i više od 90 odsto. Obaveza arhiviranja papirne dokumentacije u našoj zemlji propisana je u periodu od dve do 70 godina ili trajno, što nameće velike troškove. Samo u Agenciji za privredne registre na upravljanje i čuvanje papirologije potroši se milion evra godišnje, dok je dužina polica te institucije već premašila 30 kilometara. Jedan od važnih zadataka jeste i izmena Uredbe o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja, koja je stara punih 25 godina i propisuje da se čak 1.117 od 1.202 (92,9%) vrste dokumenata u državnim organima čuva trajno. Kolike uštede mogu biti u privredi pokazuje podatak da banka srednje veličine godišnje proizvede 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši i do 150.000 evra na tonere, papir, štampu i zakup magacina. U projektu će biti uključena i analiza Arhiva Srbije, u kome završi 30 odsto svih papira nakon obaveznog perioda čuvanja u organima, ali biće testiran model i prevođenja papirnih dokumenata u elektronsku formu kod notara koji će garantovati da i u novom obliku imaju istu vrednost i važnost. Ovaj projekat je podržala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva putem Fonda za dobru upravu.

U okviru usluge eBeba dodata je nova usluga. Sada su moguće na jednom mestu, u porodilištu, prijave i za roditeljski dodatak. Od uvođenja ovog sistema u aprilu 2016. godine, prijavljeno je preko 80 hiljada beba, a u više od 64 hiljade slučajeva roditelji su iskoristili uslugu da pored upisa u matičnu knjigu izvrše i prijavu prebivališta i zdravstvenog osiguranja.

Tokom ove godine započeće sa radom jedinstvena informaciona platforma e-inspektor, koja će do juna povezati prve četiri inspekcije. Do polovine naredne godine biće povezane sve 42 inspekcije, što će omogućiti potpun uvid u njihov rad. U narednih šest meseci biće usklađeno više od 70 sektorskih propisa sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, a u naredne tri godine zapošljavaće se novi inspektori i ojačaće se inspekcije za nabavku nove IT opreme.

Dušan DINGARAC