PuTTY 0.7b, SmarTTY 3.1, Tera Term 4.97, MobaXterm 10.4 Personal, Bitvise SSH Client 7.36

Davnih godina, kada je kompjuterska industrija bila u povojima, osnovni ulazno-izlazni uređaj bio je teleprinter. U pitanju su elektromehaničke naprave koje su u svom jednostavnijem obliku još pre više od stotinu godina korišćene za slanje kratkih poruka poznatih kao telegrami. To su u osnovi električne pisaće mašine koje su otkucane znakove prenosile putem bakarnih žica, slično telefonima, dok bi na drugoj strani električni signal bio dekodiran i štampan na papirnim trakama. Posle se pojavila mogućnost štampanja na širokim formatima, a pojavili su se i sistemi sa bušenim karticama i trakama koje su služile za zapisivanje programa.

Razvoj na operativnom sistemu UNIX započet je krajem šezdesetih godina, dok se njegova prva verzija pojavila 1971. godine. U to vreme teleprinteri su bili široko u upotrebi, pa je i do danas u Linuxu ostala oznaka TTY (TeleTYpe) kao sinonim za terminal. Teleprinteri su bili spori i nefleksibilni, pa su ih ubrzo zamenili mnogo praktičniji uređaji sa prikazivanjem podataka na ekranu. Inače, sama reč terminal označava tačku u računarskom sistemu gde se vrši unos i prikazivanje podataka. Do ere personalnih računara bilo je uobičajeno da se u okviru računarskog sistema koristi veći broj terminala koji su bili povezani sa centralnim računarom. Sinonim za terminal je i reč konzola, koja predstavlja upravljački uređaj.

Terminali se istorijski dele na: glupe (koriste CPU računara), pametne (integrisana TTL logika) i inteligentne (imaju ugrađen procesor i memoriju). Glupi (dumb) terminali imaju ograničene mogućnosti upotrebe kontrolnih kodova i nisu u stanju da upravljaju kursorom. Njihovi pametni i inteligentni rođaci imaju podršku za takozvane ESC(ape) sekvence, koje znatno proširuju osnovne mogućnosti terminala.

Zlatna era računarskih terminala trajala je do prve polovine osamdesetih godina prošlog veka, kada ih zamenjuju PC računari, ali to ne znači da su nestali sa istorijske scene – jednostavno su se iz svojih kućišta preselili u kod računarskih programa.

PuTTY 0.7b

Već dugi niz godina najčešće korišćeni terminalski program na Windows platformi jeste upravo PuTTY (www.putty.org, 2,9 MB), uprkos činjenici da njegova aktuelna verzija nosi oznaku 0.7b, što bi u prevodu značilo da još nije izašao iz beta faze testiranja. Teško je pretpostaviti šta je glavni razlog njegove popularnosti, a verovatno je u pitanju kombinacija brojnih faktora, od kojih su najvažniji cena (besplatan je), zrelost (20 godina od prve verzije) i (relativna) jednostavnost upotrebe. Osnovni fajl programa ima veličinu od samo 750 kilobajta i moguće ga je koristiti u portabilnom režimu. Nakon startovanja nas dočekuje interfejs koji zbog broja opcija početnicima može izgledati dosta komplikovano, ali je za osnovni rad potrebno poznavanje samo nekoliko njih. Podeljen je u dva glavna bloka, levi deo je posvećen spisku opcija u obliku stabla, dok se u desnom panelu prikazuju podešavanja izabrane opcije.

Najvažniji deo menija nalazi se pod stavkom Session i u njemu se upisuju parametri vezani za uspostavljanje veze sa drugim računarom. Na raspolaganju nam je šest vrsta konekcija: Raw, Telnet, Rlogin, SSH, Serial i Cygterm. Nakon unošenja podešavanja, pametno je kliknuti na taster Save kako bi podaci bili prebačeni u oblast Saved Sessions. Tu opciju sa početnog ekrana je potrebno koristiti nakon promene na bilo kojoj opciji menija sa leve strane. U suprotnom, podešavanja se gube nakon izlaska iz programa. Isto tako, da biste izbegli ponovno podešavanje mnoštva opcija, jednostavnije ih je učitati iz prethodno snimljenih stavki preko tastera Load i posle izmene ih snimiti pod drugim nazivom.

Treba istaći da PuTTY u svojoj standardnoj konfiguraciji ima samo osnovne opcije emulacije terminala, a preuzimanjem dodataka sa stranice projekta proširujemo ga stvarima kao što su: SCP klijent, SFTP klijent, SSH autentifikacija i tako dalje. Preuzete module je potrebno postaviti u folder aplikacije i eventualno izvršiti podešavanja u okviru opcija glavnog programa. Osim izvorne varijante, postoji više forkova ovog programa, recimo, KiTTY, SuperPuTTY ili PuTTY Tray, koji na ovaj ili onaj način proširuju njegove mogućnosti.

SmarTTY 3.1

Iako je SmarTTY (smartty.sysprogs.com, 51,2 MB) poznat kao kvalitetan program za emulaciju terminala, njegova najnovija verzija sa sobom donosi niz poboljšanja, kako na funkcionalnom, tako i na vizuelnom planu. Prilikom pokretanja se pojavljuje dijalog prozor sa definisanim konekcijama koje mogu biti ostvarene putem SSH protokola ili uz pomoć serijskog interfejsa. Nakon dvoklika na izabranu konekciju, dočekuje nas novi dijalog koji nas pita da li želimo da radimo u standardnom režimu (kao u starim verzijama) ili takozvani „pametni” terminal, koji omogućava naprednu upotrebu miša, Windows prečice, daje prikaz svih komandi koje sadrže uneseni tekst (slično programerskim editorima) i ima panel sa fajl-sistemom udaljenog kompjutera. Inače, ovaj panel sinhronizuje svoj rad sa lokacijom koja je prikazana u okviru terminala. U oba režima je moguće uključiti panel sa prikazom fajlova koji se prenose putem SCP protokola. Reč je o efikasnom načinu za prebacivanje fajlova između dva računara, a korišćenjem menija pod nazivom SCP možemo da prebacujemo kako pojedinačne fajlove, tako i cele direktorijume. Isto tako, postoji mogućnost korišćenja takozvanog minimalističkog moda, koji skriva prostor glavnog menija, kao i moda rada preko čitavog ekrana.

Kao deo programa dolazi serverski podsistem za XWindows, koji nam omogućuje da na Windows računaru izvršavamo Linux aplikacije koje se nalaze na računaru sa kojim trenutno komuniciramo. Tačnije, dolaze nam dva takva servera, od kojih se VcxSrx koristi kao primarni izbor, dok se Xming preporučuje u slučajevima kada prvi ne radi kako treba.

SmarTTY u sebi sadrži editor tekstualnih fajlova koji se izvršava unutar prozora terminala i uz njegovu pomoć je moguće menjati sadržaj dokumenata, slično kao kod poznatog editora Nano. Ovo je, po mišljenju autora teksta, loše rešenje. Bilo bi bolje da je iskorišćen neki Windows editor teksta.

Od ostalih stvari, svakako moramo da napomenemo opciju menija Manage Linux Packages, koja omogućuje upravljanje Linux programima na udaljenom računaru i preko koje na jednostavan način možemo da instaliramo nove ili uklanjamo već postojeće programe.

Tera Term 4.97

Prvu verziju ovog programa (goo.gl/rX6wVs, 13,5 MB) je pre skoro četvrt veka napisao japanski programer Teranishi, što je ostavilo traga u njegovom nazivu. Zanimljivo je da je razlog za pisanje programa proistekao iz potrebe da se omogući korišćenje japanskog pisma, pa tako u okviru glavnog menija i danas postoji opcija pod nazivom KenjiCode. Pošto je u pitanju besplatan program, svojevremeno je stekao veliku popularnost u Japanu, ali i van granica te zemlje.

Prvo što je primetno jeste korišćenje fonta Terminal, koji sa svojim dosta krupnim slovima programu daje specifičan šmek. Naravno, to je u podešavanjima moguće promeniti i prilagoditi vlastitim afinitetima. Zanimljiv je i izgled menija, koji asocira na vremena Windowsa 3.1. Izbor metoda povezivanja nije veliki i svodi se samo na SSH i COM konekcije.

U meniju File postoji opcija za prenos fajlova koja prouzrokuje dugačke nizove „hijeroglifa” u prozoru terminala. Trebalo bi izbegavati slanje iole dužih datoteka na ovakav način, pošto procedura traje dugo, a ne postoji mogućnost da se prekine. U istom meniju se nalaze i opcije za prenos podataka putem nekog od modemskih protokola, ali smo bili svedoci da pojedine od njih znaju da sruše rad terminalskog prozora. Svakako je za prebacivanje fajlova najpreporučljivije koristiti opciju SSH SCP iz istog menija.

Tera Term ima mogućnost upotrebe makronaredbi, ali su one dosta složenije u odnosu na ostale testirane programe.

MobaXterm 10.4 Personal

MobaXterm (mobaxterm.mobatek.net, 26 MB) bismo mogli da svrstamo u Rolls Royce kategoriju kada su u pitanju programi za emulaciju terminala. U pitanju je komercijalna aplikacija, ali je njeno korišćenje besplatno za pristup do deset udaljenih računara, što bi trebalo da bude dovoljno za većinu korisnika. Pri tome, ne postoje ograničenja po pitanju funkcionalnosti.

Kada izaberemo opciju New Session, pred nama se otvara dijalog u kome možemo izabrati jedan od 15 načina povezivanja sa udaljenim računarom. Levi deo prozora sadrži višenamenski panel sa svim kreiranim konekcijama. Nakon uspostavljanja konekcije prikazuje se fajl-struktura udaljenog računara kojoj se pristupa preko SCP-a. Program ima solidan editor teksta sa sintaksnim bojenjem koji funkcioniše kao Windows aplikacija, a u slučaju da nekome to nije dovoljno, funkciju editora može dodeliti bilo kojem od Windows programa te namene. MobaXterm omogućava korišćenje makronaredbi koje se lako kreiraju (program snima naš unos podataka i posle ga reprodukuje). One se smeštaju u okviru pomenutog panela i vrlo su praktične za upotrebu. Da pomenemo još i panel pod nazivom Tools, koji u sebi sadrži mnoštvo interesantnih i korisnih alatki.

Tab interfejs u kome se nalazi prikaz aktivnih sesija urađen je sjajno i zaista mu je teško pronaći zamerku. Moguće je simultano prikazivanje po dva prozora horizontalno ili vertikalno, kao i istovremeni prikaz četiri prozora terminala. Svaki od prozora se može „otkačiti” iz osnovnog kontejnera i koristiti kao prozor nezavisne aplikacije. Program nudi opciju istovremenog kucanja teksta u svim otvorenim prozorima terminala, što u nekim situacijama može da bude vrlo praktično.

Osim rada sa tekstualnim podacima, MobaXterm podržava i prikazivanje grafičkog ekrana sa udaljenih računara putem protokola kao što su VNC i RDP. Ti prozori se mogu skalirati, prikazivati preko celog ekrana ili, kao kod prozora terminala, „otkačiti” iz kontejnera. Program koristi usluge X Servera, tako da je moguće prikazivanje Linux programa sa udaljenog računara u okviru Windows sistema.

Mogli bismo još dugo da nabrajamo mogućnosti ovog programa, ali nam to prostor ne dozvoljava. U pitanju je bez ikakve sumnje najmoćniji program ove vrste koji skoro da briše granicu između rada u konzolnom režimu i grafičkog korisničkog interfejsa. Da bi se savladale sve njegove moćne opcije, potrebno je neko vreme, ali se to definitivno isplati.

Bitvise SSH Client 7.36

Ovaj program (www.bitvise.com/ssh-client, 21,8 MB) ima dosta neobičan i ne baš logičan korisnički interfejs. Glavna podešavanja su smeštena u stupcima sa desne strane, dok ikonice na levoj strani ne predstavljaju nikakve menije, već samo prečice do nekih funkcija. Unošenjem podataka na tabu Login stvaramo preduslove za priključenje na udaljeni računar. Nakon klika na istoimeni taster, otvaraju se dva prozora, od kojih je jedan namenjen terminalu, a drugi predstavlja SCP klijent sa dva panela koji omogućava udobno prebacivanje fajlova između lokalnog i udaljenog računara. Ovo bi se moglo izdvojiti kao najveće dostignuće programa. Inače, moguće je po potrebi pozivati samo terminal prozor ili SCP fajl-menadžer preko pomenutih ikonica sa leve strane.

Prozor za emulaciju terminala nema dovoljno sadržaja. Skoro da ne postoje nikakvi meniji sa dodatnim opcijama i cela funkcionalnost se svodi na mogućnost kopiranja selektovanog teksta i njegovo „lepljenje” na poziciju kursora klikom na desni taster miša. Klikom na liniju zaglavlja prozora otvara se meni preko koga možemo promeniti tip korišćenog fonta i dodati mogućnost upotrebe tastera ’Ctrl+C’ i ’Ctrl+V’ (može i ’Alt+’) za editovanje teksta.

Jedna od stvari koje nam se nisu dopale je nepostojanje mogućnosti čuvanja više podešavanja odjednom, pa smo tako primorani da u radu sa većim brojem računara često unosimo različite IP adrese i postavljamo različita podešavanja. Bitvise SSH Client poseduje i zanimljivu mogućnost povezivanja lokalnog Windows računara sa pregledačima interneta (preferira se Firefox) putem SSH kanala za prenos šifrovanih podataka.

• • •

Postoji još nekoliko programa koji su zaslužili da budu predstavljeni, ali smo morali da ih preskočimo zbog nedostatka prostora. Prednost smo davali besplatnim naslovima, pošto mislimo da su dovoljno kvalitetni za obavljanje svih postavljenih zadataka. PuTTY jeste popularan i može da zadovolji osnovne potrebe, ali po funkcionalnosti zaostaje za najjačim predstavnicima, a slično važi i za Tera Term. MobaXterm je vrlo kvalitetan program, što se može reći i za SmarTTY, pa će najveći broj korisnika najčešće birati jedan od ta dva naslova.

Igor S. RUŽIĆ