Šibicar na italijanski način

Ako je Arduino UNO prevelik za projekte veličine kutije šibica, Arduino Nano nije. Među najmanjim članovima porodice Arduino, Nano ima impresivno male dimenzije, 18 × 45 milimetara, i težak je nestvarnih sedam grama. Hardverska ploča tako malih dimenzija definitivno staje u kutiju šibica, zajedno sa po nekim senzorom, a trenutno je aktuelna verzija 3.0. Mikrokontroler koji zauzima centralno mesto ove malene PCB ploče jeste Atmega328P na 16 megaherca, da kažemo standardnom kloku za Arduino. Mikrokontroler radi sa 32 kilobajta fleš memorije, od kojih je dva kilobajta rezervisano za bootloader. Tu su još i dva kilobajta SRAM i jedan kilobajt EEPROM.

Ovako mali Arduino nema puno mesta za portove i konektore, ipak, svi su tu. Za napajanje i vezu sa računarom Nano koristi mini-B USB port. Za napajanje preko njega potreban je strujni adapter na pet volti. Za takozvano „eksterno” napajanje Nano može da radi na naponima od šest do dvanaest volti (maksimalno do dvadeset) preko pina 30 (Vin) sa napajanjima bez naponskog kontrolera ili preko pina 27 (5V) sa napajanjima sa kontrolerom. Naponski kontroler zadužen za peglanje napona nalazi se sa donje strane, između pinova. Na sredini je taster za reset, a odmah pored su četiri LED (TX, RX, ON i L). L (onboard LED) je povezana sa pinom 13. Na samom kraju nalazi se šest ICSP pinova i njihova uloga je ista kao i na Unu, o čemu je bilo reči. Pinovi su poređani sa donje strane u dva reda po petnaest i u razmaku od 0,1 inča, tako da su podesni za prototipsku ploču. Pinout je drugačiji od Una, ali je način njihovog povezivanja i upotrebe ostao isti. Svih četrnaest digitalnih pinova se mogu koristiti za input ili output i svi rade na pet volti. Šest od njih imaju osmobitnu PWM funkciju (analogWrite()). Nano ima osam analognih inputa, od kojih se dva (6 i 7) ne mogu koristiti kao digitalni pinovi. S obzirom na veličinu same ploče, označavanje nije tako pregledno kao na Unu, već su u pitanju sitne oznake pored samih pinova i zgodno je ispratiti povezivanje preko pinout šeme. Nano je zadržao dobar deo funkcionalnosti velike braće uz kompaktniju formu. Downside je nemogućnost upotrebe velikog broja „šildova”, iako postoje, ali u daleko manjem broju.

Već smo pominjali da postoji veliki broj klonova. Najveći broj njih za komunikaciju između mikrokontrolera i računara koristi jeftin CH340G čip, za koji su neophodni drajveri. Originalni Nano koristi FTDI FT232RL, gde se neophodni drajveri dobijaju uz Arduino softver. Napomenućemo i to da mnogi klonovi dolaze bez bootloadera, što početnicima može da zada glavobolju, ali se do (relativno jednostavnog) rešenja dolazi guglanjem ključnih reči „arduino bootloader install”. Ipak, koristili original ili kopiju, to neće praviti razliku da biste, recimo, sve to povezali sa nekim „meteo-modulom”, spakovali u kutiju šibica i napravili mini-meteorološku stanicu. Klonovi vrlo često dolaze bez zalemljenih pinova, što, ako će se Nano namenski upotrebiti za određeni projekat, može da bude i dobro, jer je bez pinova još kompaktniji, a žice se mogu zalemiti direktno na PCB.

Dejan PETROVIĆ