Dxtory 2.0.134

Da li ste čuli za Fraps, čuveni program za „čupanje” screenshotova i beleženje video-klipova korisnikove aktivnosti? Ako sebe smatrate gejmerom onda smo sigurni da je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan, jer je bez ovog ostvarenja softverske kompanije Beepa prosto nemoguće zamisliti obavljanje navedenih radnji. Sad, možemo da nastavimo da pišemo hvalospeve o Frapsu, ali dogodilo se nešto što nas je posle godina druženja nateralo da potražimo alternativu. Naime, Beepa je (čini se) još početkom 2013. godine digla ruke od projekta, tako da je verzija 3.5.99 praktično poslednja koja je ugledala svetlost dana. U međuvremenu se na softverskoj pijaci pojavio novi operativni sistem, pa je bilo logično očekivati da će Beepa reagovati i osvežiti svoj najpoznatiji proizvod. Međutim, i bez nadogradnji Fraps sasvim lepo funkcioniše pod Desetkom, barem dok se nisu pojavili prvi DirectX 12 naslovi...

Pretpostavljate, Fraps jednostavno nije u stanju da prepozna „radnu površinu” novog DirectX-a, a shodno tome ni da obavi „čupanje” screenshotova, snimanje video-klipova, pa čak ni brojanje izrenderovanih sličica u jedinici vremena. Kako su nama screenovi iz igara bili potrebni „odmah i sad”, otrčali smo do konkurencije. U ovom slučaju ona se nalazi na dalekom istoku, u zemlji izlazećeg sunca, i, verovali ili ne, „u etru” obitava već priličan broj godina. Za Dxtory možemo da kažemo da je opremljen svim pomagalima i alatkama koje ima i Fraps, ali da na sto donosi i pregršt đakonija koje kod konkurenta nismo imali prilike da vidimo. Dalje, Dxtory bez ikakvih problema sarađuje sa potonjom verzijom DirectX-a, a sposoban je da posao obavi čak i kada se spustite do verzije 7. Naravno, podržan je i DirectDraw, OpenGL, ali i sve trenutno korišćenje verzije Prozora. Program vas ne ograničava ni po pitanju veličine izrađenih video-klipova, pa jedini vidljivi downside predstavlja nešto veća cena. Za doživotnu registraciju programa potrebno je izdvojiti oko 35 „zelenih novčanica” (kažemo „oko” zbog konverzije iz jena u dolare). Ruku na srce, Beepa za Fraps traži 37 dolara, tako da sa te strane izgleda da opet nismo loše prošli.

Za upravljački interfejs programa ne može da se kaže da prati moderne standarde i šablone. Relativno sićušna radna forma prosto je načičkana opcijama i kontrolnim kućicama tako da pri prvom susretu sa programom ne znate gde ćete pre da pogledate. Olakšavajuća okolnost je to što su opcije podeljene u devet velikih oblasti, koje su umesto nazivima označene ikonicama. To u velikoj meri otežava prepoznavanje delokruga delovanja i opet ćete biti u situaciji da trošite vreme kako biste se snašli u okruženju.

Ipak, nakon što savladate poteškoće sa rasporedom opcija, vrlo brzo uviđate da je Dxtory prava atomska bomba. Pođimo od očiglednih stvari... Brojčanik koji „otkucava” izrenderovane frejmove možete da postavite na čak osam različitih pozicija, dozvoljeno je da mu odredite boju u režimu brojanja, ali i u režimu snimanja, pa čak je omogućeno tweakovanje njegove veličine. Uz framerate, brojčanik može da prikazuje i dodatne informacije: broj načinjenih snimaka ekrana, dužinu izrađenog video-klipa, postignuti bitrate i tako dalje. Da ne pominjemo da sve na ekranu izgleda daleko lepše od Frapsovog plain prikaza. Ukoliko vam je potrebna dodatna notifikacija o preduzetim akcijama, Dxtory omogućava „iscrtavanje” okvira oko radne površine koji, očekivano, može da bude različite boje u slučaju screenshotova i „pokretnih slika”. Mnogo nam se dopalo to što je u slučaju „čupanja” screenshotova moguće definisati odvojene prečice na tastaturi za snimanje pojedinačnih slika, odnosno njihove sekvence. Verovali ili ne, tu je i treći način za dolaženje do materijala – naročiti High Speed režim. Ovde je reč o snimanju sadržaja ekrana velikom brzinom onoliki broj puta koliko ste to naveli u podešavanjima. Kada je snimanje u pitanju, Dxtory radi sa formatima BMP, TGA, JPG i PNG, a u slučaju JPG-ova nudi i mogućnost određivanja izlaznog kvaliteta. Slike mogu i da se skaliraju ili kropuju, pa samo još fali da su autori ubacili mogućnost „presvlačenja” grafičkim filterima da padnemo na zadnjicu.

Izrada video-klipova kreće od odabira radnog kodeka. To može biti bilo koji sistemski kodek ili Dxtoryjev specijalni komplement koji daje prilično dobre performanse. Na meniju je i određivanje frameratea, clipping, skaliranje, određivanje margina i tako dalje. Zvuk koji se dodaje videu može da dođe u osam različitih strimova, iz izvora koji vi odaberete. Naravno, i ovde na raspolaganju stoji odabir baterije dostupnih kodeka.

Dxtory nas je iznenadio i kada je u pitanju podešavanje globalnih varijabli. Na primer, on je u našem slučaju prepoznao svih osam procesorskih jezgara i ljubazno nam ponudio izbor onih koje želimo da upregnemo u svrhu snimanja. Tako možete da koristite samo jedno jezgro ili one neparne, jezgra koje nasumično odaberete i slično. Na vama je odluka. Izlazni framerate može da se ograniči, možete da izrađujete različite profile za različite potrebe i različite igre... Sve u svemu, prilično smo zadovoljni onim što smo videli i, ako se Beepa u skorije vreme ne odluči da obelodani namere za Fraps, mi menjamo klupske boje.

Vladimir PISODOROV