Internet fenomen

Bitcoin je ponovo u vestima, što zbog novih bezbednosnih problema što zbog potraga novinarke časopisa Newsweek za čovekom koji je stvorio ovu kriptovalutu

O bitcoinu smo već pisali u nekoliko navrata (SK 7/2011 i SK 4/2013). Ova decentralizovana elektronska kriptovaluta prvi put se pominje novembra 2008. godine u radu pod naslovom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System gde je detaljno opisan bezbedni sistem za generisanje i promet nove valute. Pseudonim kojim je potpisan ovaj rad glasi Satoši Nakamoto, a koja osoba, ili grupa ljudi, se krije iza tog imena ostaje tajna do danas. Tri meseca nakon što su objavljene teoretske osnove, pokrenuta je Bitcoin mreža koja funkcioniše i raste i danas.

Planina Gox

Najveći bag u protokolu koji sistem koristi otkriven je u avgustu 2010. godine kada je na prevaru generisano 184 milijarde bitcoina (Nakamoto je dizajnirao sistem da ne može da ima više od 21 milion bitcoina, vrednost koja neće biti dostignuta još oko petnaest godina). Za samo nekoliko sati greška je otkrivena, lažne milijarde su izbrisane i Bitcoin je nastavio da funkcioniše kao što je zamišljeno. Čak i nakon toga, svakih nekoliko meseci neki vešti haker uspeo bi da nađe novo slabo mesto u Bitcoinovom oklopu i odmagli sa određenom količinom elektronske valute.

Iako je svaka krađa bila novi korak ka povećanoj bezbednosti sistema, sa svakim nemilim događajem nastajale su ogromne fluktuacije u vrednosti valute (koje inače podležu pravilima bilo kog slobodnog tržišta). Čak i pored ogromnih oscilacija u trenutnoj vrednosti bitcoina, prosečna vrednost ove valute, kao i njena ukupna količina nastavila je da raste. Ipak, sajtovi i servisi koji koriste bitcoine daleko su od bezgrešnih. Među njima je anonimna berza narkotika Silk Road o kojoj smo takođe već pisali (SK 11/2013). Štaviše, nakon zatvaranja tog sajta FBI je zaplenio njegova sredstva tako da je američki Savezni istražni biro trenutno najveći vlasnik bitcoina na planeti.

Početkom februara ove godine desio se novi problem sa bitcoinom, ali dok se sistem ponovo oporavio, ovaj put je žrtva problema bila donedavno najveća online berza za trgovinu bitcoinima – Mt. Gox. Ime tog sajta je, pomalo komično, zapravo skraćenica od Magic: The Gathering Online Exchange jer je osnivač sajta 2006. godine planirao da napravi berzu na kojoj bi korisnici umesto deonicama trgovali kartama za Magic: The Gathering. Kada se 2010. godine ukazala potreba za ovakvom berzom Mt. Gox je prebacio svoju delatnost na promet bitcoina – i osetno profitirao.

Mt. Gox je i pre poslednjeg incidenta imao probleme. Tokom 2011. i 2013. godine otkrivani su problemi i prevare, najčešće praćeni privremenom obustavom rada berze, ali i naknadnim padom vrednosti valute. Ipak, svaki put bitcoin bi se oporavio i vrednost bi nastavila da mu raste. Rekordna vrednost bila je tokom novembra prošle godine i iznosila je oko 1.250 dolara za jedan bitcoin.

Kraj Mt. Goxa počeo je 7. februara ove godine kada je korisnicima obustavljeno povlačenje sredstava sa berze. Tri dana kasnije usledilo je objašnjenje da je razlog za tu meru bio novootkriveni bag u softveru koji je omogućavao zloupotrebu mreže u vidu višestrukih isplata za jednu transakciju. Kako su dani odmicali sve su učestalije bile primedbe korisnika da su čak i pre zvanične obustave povlačenja zbog novog baga isplate kasnile nedeljama, pa i mesecima.

Tužan rasplet odigrao se krajem februara. CEO Mt. Goxa Mark Karpeles dao je ostavku iz odbora Bitcoin Foundationa (neprofitne organizacije osnovane pre dve godine radi standardizacije, promocije i zaštite bitcoina). Mt. Gox je prvo obustavio svu trgovinu, a zatim je sajt potpuno ugašen. U javnost su procureli interni dokumenti koji pokazuju da je Mt. Gox tokom više od četiri godine poslovanja izgubio oko 750.000 bitcoina svojih korisnika nakon čega su se sve ostale berze za bitcoin ogradile od Mt. Goxa.

Poslednjeg dana februara Mt. Gox je ušao u stečajni postupak. Zvanični podaci iz dokumentacije pokazuju da je ova berza u trenutku bankrota raspolagala sa oko 37,8 miliona dolara, a da su im dugovi iznosili oko 64 miliona. Ispostavilo se da je Mt. Gox uspeo da izgubi 850.000 bitcoina (od kojih je oko 100.000 njihovo) čija je dolarska protivvrednost po kursu tog dana bila 473 miliona. Očekivano, vrednost bitcoina je pala, sa oko 900 na oko 550 dolara, ali se relativno brzo vratila na 750 zelenih novčanica za jedan bitcoin. Mt. Gox je bila najveća berza, ali nije bila jedina. U poslednjih godinu dana probleme su imale berze u Kini, Australiji i SAD, a ukupna vrednost izgubljenih bitcoina procenjuje se na 10 miliona dolara. Najnovija žrtva je berza Flexcoin koja se zatvorila početkom marta nakon što su ukradeni bitcoini u vrednosti od oko 670.000 dolara.

Satoši

Ironično, pored svih problema koje Bitcoin ima u poslednje vreme, najviše pažnje na ovaj sistem privukla je zapravo potpuno druga strana priče. Američki magazin Newsweek tokom poslednjih nekoliko godina prolazi kroz sopstveni ciklus nedaća. Kako sve više ljudi, na globalnom nivou, čita vesti s neta, novinskim izdanjima polako se smanjuju tiraži. Ovaj časopis sa tradicijom od skoro osamdeset godina je krajem 2012. godine napravio svoje poslednje štampano izdanje i nastavio da postoji samo u formi sajta. U međuvremenu je Newsweek promenio vlasnika i doneta je odluka da se ponovo pokrene štampano izdanje što se i desilo početkom ove godine. Naravno, cilj novih vlasnika je da prodaju što više primeraka, a ništa ne prodaje novine kao bombastičan naslov. U broju koji je izašao sedmog marta na naslovnoj strani bila je upravo takva tema – Newsweek je otkrio ko je tajanstveni tvorac bitcoina.

Mit koji okružuje tvorca bitcoina zasnovan je na njegovom profilu sa P2P Foundationa iz 2011. godine gde se navodi da je u pitanju tridesetčetvorogodišnji programer iz Japana. Teoretičari zavere isticali su kvalitet njegovog engleskog (sa britanskim, ne američkim pravopisom) i odsustvo tragova japanskog jezika bilo gde u softveru za Bitcoin da pretpostave da je u pitanju osoba odrasla u nekoj od bivših britanskih kolonija. Tokom godina pominjana su imena naučnika i programera iz Japana, Finske, Rusije, Teksasa, Irske, Mađarske... Svi oni bi ili trenutno negirali da su Satoši ili bi jednostavno sačekali da detaljnija istraga pokaže da nemaju veze sa traženom osobom. Mnogi su nagađali da je u pitanju organizacija, grupa ljudi ili čak udruženje velikih kompanija i da je ime Satoši Nakamoto zapravo spoj delova imena kompanija Samsung, Toshiba, Nakamichi i Motorola.

Kako je onda autorka ovog ekspozea, Lia Mekgrat Gudman, pronašla Satočija Nakamota? Dva meseca je proučavala sve raspoložive podatke o bitcoinu i intervjuisala ljude za koje je bilo poznato da su sarađivali sa Nakamotom, a onda je stečeno znanje primenila na analizu – telefonskog imenika! Polazeći od pretpostavke da bi neko genijalan kao tvorac Bitcoin mislio da je nabolje mesto za skrivanje na otvorenom, Gudmanova je tražila se osobe u SAD čije ime je Satoši Nakamoto, a zatim eliminisala sve čiji se profil nije uklapao kao penzioner sa Havaja ili modni dizajner iz Njujorka. Iz potrage je eliminisan i vlasnik LinkedIn naloga sa imenom Satoshi Nakamoto koji otvoreno tvrdi da je baš on odgovoran za Bitcoin. Jedina osoba sa spiska američkih državljana sa traženim imenom bio je Dorian Prentis Satoši Nakamoto, šezdesetčetvorogodišnji programer koji stanuje u skromnoj kući u Templ Sitiju blizu Los Anđelesa.

Sem što je rođen sa traženim imenom i što je programer, Dorian se autorki učinio kao idealni Nakamoto i zbog toga što je udarila u neprobojni zid kad je pokušala da zaviri u istoriju njegovih zaposlenja. Naime, ovaj programer se bavio poverljivim poslovima za brojne korporacije i američke oružane snage. Umesto da se zapita zašto bi osoba koja poseduje više od 400 miliona dolara u bitcoinima to tajila i od sopstvene familije i živela veoma skromno, Lia Mekgrat Gudman je prvo počela prepisku e-mailovima sa Nakamotom i to o maketama vozova koji su Dorianov strastveni hobi. Nakon dve nedelje dopisivanja Lia je pokušala da u priču ubaci pitanja o programiranju i bitcoinu, a Nakamoto je prestao da odgovara na mailove. Gudmanova se tada lično zaputila u Templ Siti uživo popriča sa povučenim programerom.

Kada mu se nenajavljena novinarka pojavila na vratima Dorian Nakamoto je prvo pozvao policiju. Lia navodi da je Dorian „odbijao da odgovori na pitanja, ćutke priznajući svoju ulogu u projektu Bitcoin”. Jedino što je Nakamoto izjavio, pre nego što je policija udaljila novinarku od kuće je: „Više se ne bavim tim i ne mogu da pričam o tome. Drugi ljudi su sada nadležni, ja više nemam veze sa tim.” Lia Mekgrat Gudman bila je uverena da je upravo tih nekoliko rečenica potvrdilo sve njene pretpostavke, a onda je članak izašao u javnost.

Nakon što je Newsweek upro prstom u njega tvrdnjama da je baš on tajnoviti tvorac Bitcoina, povučenog Doriana Nakamota počela je da opseda armija novinara. „Pravi” Satoši Nakamoto je postavio prvu poruku nakon pet godina neaktivnosti na svom P2P Foundation nalogu sa tekstom: „Ja nisam Dorian Nakamoto.” Mnogim novinarima to je samo još više raspirilo maštu i želju da pričaju sa povučenim programerom. Na Dorianovu stranu stala je jedna druga armija – većina interneta predvođena Redditom gde su počeli da se pojavljuju pozivi da ljudi počnu da opsedaju kuću Lie Mekgrat Gudman kao što novinari, zbog njenog netačnog članka, sada rade Dorianu Nakamotu.

U pokušaju da se izbori s novonastalim problemom, Dorian je odgovorio na najameričkiji način – angažovao je advokata. Nakon zvanične izjave da „bezuslovno poriče sve što piše u Newsweekovom članku”, Dorian je dao intervju predstavnicima Associated Pressa. Dorian Prentis Satoši Nakamoto rođen je 1950. godine u Bepuu u Japanu, a sa familijom je došao u SAD sa devet godina. Iako živi i radi u Americi toliko dugo, i dalje ne govori čistim engleskim jezikom. Na pitanja o citatu iz Newsweeka kategorički poriče da je izgovorio te reči već da je rekao da se više ne bavi računarskim inženjeringom i da ne može da priča o bivšim poslovima jer je potpisao ugovore o poverljivosti. Ipak, ono što može da kaže je da je za američku avijaciju i mornaricu radio sedamdesetih godina kao zaposleni kompanije Hughes Aircraft. Krajem osamdesetih je u kompaniji Quotron radio na softveru za Citibank i krajem devedesetih u američkom Saveznoj vazduhoplovnoj administraciji.

S druge strane, predstavnici Newsweeka nastavljaju da tvrde da je članak zasnovan na istini i da podržavaju svoju autorku. U trenutku pisanja ovih redova, tužba Doriana Nakamotoa protiv Newsweeka još nije pokrenuta i da li će je uopšte biti ostaje nepoznanica. Poznato je da čak i pored svog medijskog cirkusa Dorian Nakamoto ipak nije Satoši. Da li će se identitet Satošija Nakamotoa ikada otkriti zapravo i nije toliko bitno. Mnogo bitnije od tvorca Bitcoina je činjenica da pored svih problema i padova koje ova digitalna kriptovaluta trpi, njen uspon i globalna upotreba nastavljaju da rastu.

Dragan KOSOVAC