Džastinov MySpace

Nekada najpopularnija društvena mreža se povampirila, i to ne kao konkurent Facebooku, već muzičkim servisima

Pre godinu dana, News Corp je digao ruke od MySpacea i prodao ga za „tričavih” 35 miliona dolara grupi investitora koju je predvodio Džastin Timberlejk. Tako se ovaj medijski gigant otarasio web servisa u koji je uložio milijarde, počevši od akvizicije 2005. godine u iznosu od 580 miliona dolara.

Svestrani Džastin najavio je tada društvenu mrežu orijentisanu ka muzici, koja će na pravi način uraditi music discovery, mnogo bolje nego što to rade Pandora ili Spotify.

Godinu dana kasnije, u čudu gledamo u novi MySpace pokušavajući da shvatimo da li je ova društvena mreža reklama za Džastina Timberlejka ili je njegov novi singl na koji se čeka sedam godina (tako kažu), ili je pak reklama za MySpace.

U svakom slučaju, kada posetite MySpace, dočekaće vas Džastin, sa čudnim prodornim pogledom, koji različiti ljudi različito tumače. Neki kažu da je lud, drugi da je tužan, treći da je ljut, četvrti da podseća na ucveljeno kučence koje želi da ga uzmete. Kako god bilo, kao u nekom hororu, Džastin se sa MySpacea ne sklanja čak ni kada nakon prijave gledate sopstveni profil, žarko želeći da vam postane prijatelj na ovoj novoj, baš novoj društvenoj mreži.

Šalu na stranu, MySpace je dizajniran minimalistički i sve na prvi pogled lepo izgleda, ali se ovde, više nego bilo gde drugde na webu, postavlja pitanje u čemu je smisao dobrog dizajna? Kako god izgledao, a izgleda lepo, MySpace ga nema, bez obzira na atraktivno horizontalno skrolovanje sadržaja, grid raspored elemenata, touch friendly dizajn itd.

Naime, konfuzija počinje nakon registracije (ili prijavljivanja sa starim MySpace profilom, naravno ako se tog relikta prošlosti uopšte i sećate). MySpace će vas prilikom podešavnja profila, koji možete napraviti i Facebook ili Twitter prijavom, pitati da li ste, pazite sada, brend, muzičar, kurator, bend, sala (venue)?! Nama je bilo lako, odabrali smo novinar/pisac, ali se postavlja pitanje šta da odaberu svi oni koji nisu deo medija ili enterteinment industrije.

Trudeći se da se ne obaziramo na to, upustili smo se u otkrivanje sadržaja koji MySpace nudi. Desno je navigacija koja služi da pronađete ljude, bendove, plej-liste, video klipove ili radio-stanice.

OK, krenimo sa ljudima. Naravno, tu su Džastin Timberlejk i onaj drugi Džastin. Rijana. Bijonse. Međutim, gde su ljudi „od krvi i mesa”, oni koji su zaista potencijalni prijatelji? Gde je tu društvena mreža? Verovali ili ne, moguće ih je pronaći samo kroz pretragu. A kako komunikacija s njima funkcioniše? Kroz privatne poruke i feed, gde će njihovi sadržaji biti ubrzo zatrpani brendovima, muzičarima i svim drugim sadržajima koje MySpace bira za vas, u kombinaciji sa stavarima koje ste sami odabrali da pratite.

Tako dolazimo do multimedije – muzike, klipova, radio-stanica, članaka, foto-galerija i listi. Ako ste mislili da će 2013. godine, kada smo već duboko u eri društvenih preporuka i personalizovanja sadržaja, MySpace ići u korak s vremenom, onda ste se prevarili. Čak je i nešto najjednostavnije, recimo analiza onoga što ste lajkovali kada ste povezali Facebook nalog, odsutno. Po kom kriterijumu i zašto MySpace prikazuje sadržaje, pojma nemamo, ali znamo da postoji koncept veza sa krugovima, koji ima dobru ideju i lep dizajn, ali nema nikakvu logiku niti način na koji objašnjava korisnicima šta rade.

Novi korisnik može „na hover” da vidi dva odvojena kruga, a spojena kada klikne, međutim bez jasne naznake šta to zapravo znači.

Dakle, MySpace izgleda kao neki koncept za društvenu mrežu, primer lepog dizajna ili test run teme za WordPress (videli smo WP demoe koji imaju više smisla nego ovo).

Ipak, postoji nešto što je solidno zamišljeno, ali džaba kada je sve ostalo problematično, jer je apstraktno i nejasno korisnicima, a takođe i nezanimljivo sa društvenog aspekta, jer MySpace od korisnika krije „prave” ljude.

Naime, od starta ćete primetiti da je ova društvena mreža orijentisana ka muzici. Gde god da se nalazite, uvek je na dnu ekrana dock, tj. traka sa muzičkim komandama, koja ujedno služi i za osnovnu navigaciju.

Traka se može proširiti kako bi se videli svi detalji vezani za plej-listu koju ste „pokupili” od nekog ili ste je sami napravili.

Ako nešto funkcioniše, to je način na koji radi ovaj deo MySpacea. Naime, svi sadržaji koji se prikazuju u feedu, kao što su muzika, slike i video klipovi, mogu se jednostavno prevući u dock radi reprodukcije i dodavanja na listu. To je sjajno za sve korisnike, a pogotovu za one koji pristupaju MySpaceu na tabletima. Međutim, kako prednosti počinju tako se i zavšavaju na istom mestu. Ovaj feature nigde nije objašnjen, barem ne u vreme nastanka ovog teksta, što ga čini skrivenim i nedostupnim.

Ovakav kakav je sada, MySpace nikome nije konkurentan. Bez društvene integracije, ko bira sadržaje? Džastin? MySpace više nije društvena mreža i više nije „moj prostor”, tj. „vaš prostor”, već način da se promovišu afirmisani umetnici i indie izvođači.

Zato, ako vam treba društvena mreža, imate Google Plus ili Facebook. Ako vam treba muzički servis, imate gomilu drugih, koji su neuporedivo jednostavniji za korišćenje, sa većim izborom muzike i prilikom da čujete nešto zaista novo. Neki od njih su opisani i u ovom broju.

A Džastin? Džastin je loše shvatio web, verovao pogrešnim ljudima i verovatno napokon sahranio MySpace, koji je ionako jednom nogom bio u grobnici internet neuspeha.

Ivan VESIĆ