Unmechanical došao je tiho i ušao u legendu. U pitanju je rezultat saradnje mladog tima Talawa Games, kojem je ovo prva igra, i studija Teotl, autora dobro prihvaćene logičke igre The Ball, koji sebi nisu dozvolili da ih pobeda porazi – Unmechanical je još bolji naslov, možda najbolja ovogodišnja igra u svom žanru, po kvalitetu tu negde rame uz rame sa Vesselom.

Dakle, reč je o logičkoj igri, koja se prvenstveno zasniva na prostornim zagonetkama. Njena najveća mana tiče se nerazrađene priče, koja postoji samo u tragovima. U ulozi ste robota koji biva zarobljen unutar utrobe gigantske i pomalo organske mašine. Cilj je – bekstvo. I to je to. Maltene nema daljeg zapleta. Metafora je očigledna – mali, slatki robot zarobljen unutar paklene mašine. Međutim, više bismo voleli da se priča ne svodi samo na to.

Srećom, igra briljira u svim ostalim relevantnim aspektima. Oduševila nas je na sličan način kao i Limbo – naizgled je veoma jednostavna, jer imate samo tastere za kretanje i još jedan taster kojim aktivirate zrak pomoću kojeg vučete okolne predmete. Međutim, igra je istovremeno i fenomenalno originalna i dražesno inovativna. Tu mislimo na zagonetke. Zadivljujuće je to kako su autori na jednom prostom konceptu uspeli da izgrade toliko raznovrsne i drugačije probleme. Jeste da oni nikad nisu mnogo teški, ali jesu veoma maštoviti i uvek logični. Prosto, nikad ne znate šta će sledeće da se desi, što je veoma impresivno, posebno kad je reč o jednom debitantskom studiju kao što je Talawa. Zagonetke se, inače, zasnivaju na eksperimentisanju, jer nema dijaloga i sličnog, već se sve rešava po principu: „Hm, šta se dešava kad pritisnem ovo veliko, crveno dugme?”. Tim eksperimentisanjem vrlo brzo utvrđujete pravila, a onda i rešavate zagonetke, kakve do sada nikada niste videli ni u jednoj drugoj igri. Zbog čega se, naravno, osećate veoma pametno.

Pored zagonetaka koje čine srž igre, vrlo je bitno i to što je ona tehnički i više nego besprekorna. Unmechanical je urađen kao 2.5D naslov, što znači da se krećete u 2D ravni, ali vam deluje kao da ste u 3D svetu, što igri daje izvrstan osećaj dubine. Povremeno nam je zaista delovalo kao da igramo neku 3D akcionu avanturu. Nema bagova, checkpointi su urađeni odlično i, generalno, sve teče veoma glatko. Grafika je takođe veoma lepa i maštovita, tako da će vas dočekati pojedini vrlo zanimljivi prizori. Sve to zajedno gradi veoma lepu atmosferu. Mada glavni lik podseća na nešto iz Machinariuma, Unmechanical nije nimalo veseo. Naprotiv, prilično je mračan i zbog toga zanimljiv. Igra postaje posebno zlokobna onda kada naiđete na organske delove zločeste mašine. U tim trenucima nas je dosta podsećala na Alisu Amerikena Mekdžija.

Aleksandar ĐURIĆ