Uključivanje računara preko Mreže

Jedna od atraktivnih, ali nedovoljno opisanih mogućnosti računara jeste uključivanje sa druge lokacije radi pristupa podacima i prebacivanja fajlova

Izlaz komande ipconfig –all

Ponuda programa za pristup desktopu uključenog računara i kontrolu sa daljine je velika i moguće je naći nekoliko besplatnih i efikasnih rešenja. Problem nastaje onda kada je računar kojem se pristupa isključen (ali ne na glavni prekidač) i kada ga je potrebno prvo „probuditi”. Kupovina prekidača koji se aktivira SMS porukom je elegantno ali skupo rešenje, dok je Wake-on-LAN (WOL) jeftinija i pristupačnija funkcija.

„Buđenje preko lokalne mreže” opisano je kao mrežni standard koji omogućava pokretanje računara slanjem mrežne poruke, ali se korisnici u praksi mogu suočiti s nizom problema. Teoretski je dovoljno poslati računaru poruku nazvanu „magični paket” i tako ga pokrenuti. Pre toga je potrebno obezbediti mrežni adapter/karticu koji ima podršku za tu funkciju (mada je u većini novijih računara mrežni adapter ugrađen na ploči), napajanje koje zadovoljava standard ATX 2.01 i uključiti opciju WOL u Power Managementu BIOS-a. Proveru mrežnog adaptera moguće je obaviti pregledom tehničke specifikacije na internet strani proizvođača. Noviji gigabitni mrežni adapteri uglavnom podržavaju ovu mogućnost, za razliku od starijih 100-megabitnih. Ukoliko kartica/adapter podržava WOL, potrebno je uključiti tu mogućnost i u Windowsu u Device Manageru u osobinama (Properties) mrežne kartice. U meniju Power Management kartice treba čekirati „Alow this device to bring the computer out of standby”. Neki modeli pružaju i mogućnost naprednog podešavanja WOL funkcije, pa tada u tabu Advanced treba postaviti stavku Wake From Shutdown na On, a Wake-Up Capabilities na Magic Packet.

Podešavanje pravila za prosleđivanje porta na DD-WRT-u

Odgovarajuće napajanje računara je sledeće što je potrebno. To ne bi trebalo da predstavlja problem, budući da sva novija napajanja zadovoljavaju standard ATX 2.01, koji propisuje da priključak za 5 volti stand-by (5 VSB) mora da daje struju 720 mA. Treba napomenuti to da neke starije matične ploče imaju i tropinski konektor, koji se odgovarajućim kablom povezuje sa istim takvim na mrežnoj kartici omogućavajući WOL funkciju. Kombinacija sa kablom u današnje vreme je retkost i u praksi su dovoljni gigabitni mrežni adapter i novije napajanje. Jedini ograničavajući faktor je to što ova funkcija ne radi kod bežičnih mreža jer su kod njih paketi podataka drugačiji.

Situacija sa aktiviranjem funkcije WOL u BIOS-u je šarenija pošto je neki stariji ne podržavaju, dok se kod nekih ova opcija naziva i MAC Resume From S3/S4, MACPME Power Up Control, Power On By Onboard LAN, Power Up By Onboard LAN, Power On By PCI Devices, Resume on PCI Event, Resume by LAN, Resume By WOL, Resume on LAN, Resume on LAN/PME#, Wake on LAN from S5, Wake Up On LAN, WakeUp by Onboard LAN, WOL (PME#) From Soft-Off, PME Events Wake Up, Resume by PME# Function, Resume On PME#, Wake On PME i Wake Up On PME.

Proba

Pridruživanje broadcast MAC adrese FF:FF:FF:FF: FF:FF fiktivnoj IP adresi 192.168.1. 254 (primer sa Microtic rutera)

Za proveru iz lokalne mreže da li je računar podešen za „buđenje” potreban je program WakeOnLanGui, koji se može naći na adresi www.depicus.com/wake-on-lan/wake-on-lan-gui.aspx i koji je potrebno pokrenuti na nekom drugom računaru u LAN-u. Ovaj program šalje UDP protokolom takozvani „magični paket”, koji sadrži jedinstvenu MAC (hardversku) adresu mrežne kartice, svim računarima u lokalnoj mreži, a ona kartica kojoj je paket namenjen nakon prepoznavanja budi računar. Ovom prilikom ne ulazimo u sastav lokalne mreže i njenog podešavanja po pitanju manuelnog ili automatskog podešavanja IP adrese i maske subneta, jer to predstavlja individualnu odluku vlasnika ili administratora mreže. Bez obzira na te postavke, podaci koje je potrebno uneti u program WakeOnLanGui mogu se dobiti na računaru koji budimo kucanjem naredbe ipconfig –all u command promptu (start –> run –> cmd –> ipconfig –all) ili desnim klikom na ikonicu mreže u SysTrayu i izborom opcije Status, taba Support i dugmeta Details. U programu WakeOnLanGui opciju Send Options treba postaviti na Local Subnet, nakon svakog drugog simbola u MAC adresi (Physical Address) otkucati dvotačku, u polju Internet Address otkucati IP adresu računara i sve to poslati na port 9 UDP pritiskom na dugme ’Wake Me Up’.

Kako to radi

Ukoliko je proba uspela, dolazimo do najvećeg problema – kako probuditi računar internet vezom sa lokacije van lokalne mreže. Kao prvo, treba rešiti problem kako na Internetu pronaći kućni računar radi slanja „magičnog paketa”. Prilikom uspostavljanja internet konekcije provajder dodeljuje modemu ili ruteru dinamičku javnu adresu koja nije uvek ista, a možemo je saznati, recimo, na stranici www.whatismyip.com (retki su kućni korisnici koji su spremni da doplate provajderu za javnu adresu koja je statička – nepromenljiva). Ovaj problem može se rešiti na dva načina. Prvi je doplata provajderu za statičku javnu adresu, a drugi je korišćenje besplatnih servisa poput servisa ChangeIP (www.changeip.com) ili DynDNS (www.dyndns.org). Ovi servisi nakon registracije dozvoljavaju rezervisanje domena tipa mojeime.changeip.net i instaliranje na računaru aplikacije koja servisu prijavljuje svaku promenu javne adrese. Ovo je elegantno rešenje za pristup računaru kada je on uključen, ali isključeni računar nema uspostavljenu vezu i ne može da javi svoju javnu adresu. Rešenje je korišćenje rutera koji je WAN interfejsom stalno povezan na Internet, a koji pritom ima podršku za neki od pomenutih servisa koji beleže promene dinamičke adrese.

Izgled kontrolnog panela rutera sa ugrađenim firmverom DD-WRT

ADSL provajderi uglavnom nude korisniku mogućnost da dobije ADSL ruter umesto modema, ali ti ruteri najčešće ne podržavaju opcije koje treba podesiti za buđenje računara i korišćenje servisa koji beleže promene dinamičke adrese. U tom slučaju jedno od rešenja je nabavka ADSL rutera sa podrškom za neki od servisa koji dinamičkoj IP adresi pridodaju „smislenu” adresu (URL). Ukoliko smo od provajdera već dobili ADSL ruter umesto modema, možemo nabaviti dodatni mrežni (broadband) ruter, a onaj provajderov moramo staviti u bridge mod kako bi drugi ruter preuzeo kontrolu internet saobraćaja (parametre konekcije dobijene od provajdera moramo uneti u novi ruter). Ako pak koristite Internet preko kabla operatera kablovske televizije, ovakav ruter je obavezan. U oba slučaja LAN priključak kablovskog modema ili ADSL rutera povezujemo na WAN priključak dodatnog rutera, a lokalne računare na LAN priključke tog rutera.

U potrazi za odgovarajućim ruterom moguće je koristiti korisnička uputstva sa sajtova proizvođača, a za neke je čak moguće naći i on-line emulatore.

Ukoliko smo kreirali nalog na nekom od servisa (ChangeIP, DynDNS...), odabrali domen po želji za našu mrežu (na primer, mojeime.changeip.net) i u podešavanjima rutera uneli podatke za konektovanje na servis, ruteru ubuduće možemo pristupati sa udaljenog računara kucanjem tog domena u browseru. Ruter će se automatski u određenim vremenskim intervalima konektovati na servis i prijaviće eventualnu promenu dinamičke adrese, koju će ovaj pridružiti kreiranom domenu.

Ukoliko ste srećni vlasnik nekog od rutera koji u sebi ima komandu za buđenje računara (AirLive WMM-3000R, AirLive IP-1000R, Mikrotik RuterBoard od verzije 3.23), problem je već rešen, jer ćete nakon pristupa ruteru iz odgovarajućeg menija zadati komandu za buđenje računara precizirajući njegovu MAC adresu. U Mikrotiku u terminalu unosimo komandu tool wol interface=ether1 mac=11:22:33:44:55:66, gde je ether1 interfejs na koji je povezan računar, a umesto 11:22:33:44:55:66 kucamo MAC adresu računara koji budimo. Podešavanja i skripte za dinamički DNS za Mikrotik mogu se naći na adresi http://wiki.mikrotik.com/wiki/Dynamic_DNS_Update_Script_for_ChangeIP.com.

NAT, ARP i Static DHCP

Poslednji problem nastaje u slučaju da smo vlasnici jednog od 90 odsto rutera na našem tržištu koji nemaju podršku za WOL. Preostaje nam slanje „magičnog paketa” na adresu našeg rutera, koji će ga proslediti računaru koji budimo. U NAT-ovanim mrežama (kod rutera gde više računara koristi jednu javnu adresu) potrebno je preusmeriti port 9 UDP po kom ćemo poslati „magični paket” na odgovarajući računar u mreži. Računar koji je ugašen nema dodeljenu lokalnu IP adresu, pa ćemo deveti port preusmeriti na adresu 192.168.1.254. Ovoj IP adresi u ARP tabeli na ruteru (opcija se obično zove Static DHCP) moramo dodeliti MAC adresu FF:FF:FF:FF:FF:FF i izabrati UDP protokol. Izbor ove tzv. broadcast MAC adrese dovešće do toga da će ruter „magični paket” koji smo poslali sa odgovarajućeg sajta (npr. http://stephan.mestrona.net/wol/), gde smo uneli URL našeg rutera (domen koji smo rezervisali na nekom od servisa za prevođenje javne adrese) i MAC adresu računara koji budimo, proslediti svim mrežnim karticama u mreži. Kartica koja se prepozna u „magičnom paketu” uključiće odgovarajući računar. Važno je pre ovog zahvata pogledati da li je nekom lokalnom računaru već dodeljena lokalna adresa 192.168.1.254 i u slučaju da jeste, treba je promeniti u neku drugu.

Teško rešiv problem predstavlja to što pomenuto vezivanje za MAC adresu FF:FF:FF:FF:FF:FF ne podržavaju popularni TP-Linkovi ruteri, tako da nam za modele TL-WR1043ND, WA901ND, WR740N, WR741ND, WR841ND i WR941ND preostaje opcija ubacivanja u ruter firmvera DD-WRT. U pitanju je „operativni sistem” za rutere koji, osim brojnih naprednih mogućnosti, nudi i DDNS podršku za servise koji dinamičku adresu menjaju u domen, a tu je i podmeni WOL u meniju Administration. U poljima kod opcije Manual WOL, osim MAC adrese računara koji budimo i UDP porta 9, unosimo i broadcast IP adresu, koja je obično ona krajnja u opsegu lokalne mreže (na primer, 192.168.1.255). Nezgodna činjenica vezana za instalaciju operativnog sistema DD-WRT u ruter jeste da se tim činom gubi garancija na uređaj.

Šta dalje

Nakon slanja komande za buđenje treba sačekati da se računar pokrene, nakon čega mu možemo pristupiti nekim od programa za kontrolu sa daljine. Nakon obavljenog posla ili prenosa fajlova, računar gasimo na klasičan, softverski način.

Kao što smo videli, u podešavanju računara za „buđenje sa daljine” neophodan nam je odgovarajući ruter koji ili mora da ima ugrađenu funkciju WOL i podršku za servis za promenu dinamičke adrese ili pak mogućnost podešavanja svih potrebnih parametara za prosleđivanje porta (Port Forwarding) i vezivanje MAC adrese FF:FF:FF:FF:FF:FF za IP adresu 192.168.1.254 (Static DHCP). Ukoliko ruter koji već posedujemo nema sve ove mogućnosti, preostaje nam nabavka novog. Rešenje sa ruterom u koji ubacujemo DD-WRT firmware je nezgodno zbog gubitka garancije, ali su nakon toga podešavanje i korišćenje laki. Druga mogućnost je nabavka dodatnog mrežnog rutera sa operativnim sistemom Mikrotik (recimo, RB750 ili RB750G, koji ne pripadaju visokom cenovnom rangu), što predstavlja sigurnije rešenje, ali je složenije za podešavanje.

Na kraju, imajte u vidu to da je za celu ovu operaciju ipak potrebno poznavanje računarskih mreža i mrežnih uređaja, te vam savetujemo da se pre početka rada naoružate strpljenjem i dobro proučite literaturu koja se na ovu temu može naći na Internetu.

Jovan MIROVIĆ