Sony NEX-VG10

Sony NEX-VG10

Ako ste imali prilike da u HD rezoluciji pogledate poslednju epizodu šeste sezone serije „House MD” (S06E21 – „Help me”), možda ste primetili da kvalitet fotografije (snimka) odskače od standardnog na koji smo inače navikli. Epizoda, naime, nije snimana nekim novim profesionalnim video kamerama već DSLR foto- -aparatima Canon EOS 5D Mark II. Rezultat tog eksperimentalnog pristupa bila je primetno kvalitetnija slika. Glavni razlozi za to su veličina senzora (www.sk.rs/2008/03/sksc02.html) u DSLR foto-aparatu i veliki izbor kvalitetnih objektiva koji se mogu koristiti prilikom snimanja. Veći senzor DSLR foto-aparata zaslužan je za bolju (veću) osetljivost prilikom snimanja u uslovima kada je svetlo slabije, tako dobijeni snimci imaju manje šuma, a zadržavaju i veliku gamu boja. DSLR aparati imaju superiornije senzore i daju bolji kvalitet slike čak i u poređenju sa mnogim profesionalnim HD video kamerama. Profesionalcima nije trebalo mnogo vremena da usvoje novi alat i ubrzo je nastala ekspanzija u ponudi dodatne opreme za lakši rad sa foto-aparatima, kao i softverska podrška za obradu tako snimljenih video zapisa.

Prva nevolja kod korišćenja foto-aparata za snimanje video materijala jeste njegova problematična ergonomija. Za duže snimanje potrebno je kupiti čitavu gomilu dodatne opreme. Tako cena u jednom trenutku postaje previsoka i cela stvar počinje da bude komična. Neophodni su kvalitetni stalci za video kamere koji imaju drugačiju „glavu” od onih za foto-aparate. Stativ, naime, treba da omogući da se kamera glatko pomera s jedne strane na drugu (švenkovanje), a kvalitetniji modeli mogu da koštaju i više od samog DSLR foto-aparata. Takođe, poželjno je opremiti se i kvalitetnim mikrofonom iz prostog razloga što oni koji su već ugrađeni u foto-aparat nisu namenjeni za ozbiljnije snimanje zvuka. Poželjno je nabaviti i veći dodatni ekran za monitoring i lakšu kontrolu onoga što se snima. Kada sve to kupite, shvatićete da vam nedostaju i dodatni ljudski nosači za sve te sitnice koje bi trebalo da olakšaju duže snimanje video materijala. Najjednostavnije rešenje samo se nameće. Zar ne bi bilo jednostavnije ubaciti veliki senzor iz DSLR foto-aparata u telo kamere i omogućiti zamenu objektiva prema potrebi?

Sony NEX-VG10

Velika trojka u svetu video kamera (Sony, Panasonic i Canon) odmah je uvidela potencijal za novo tržiste i ubrzo su se pojavile i prve profesionalne video kamere sa većim senzorom i mogućnošću promene objektiva. Sony je otišao i korak dalje i tržištu ponudio „jeftiniju” verziju namenjenu širem krugu korisnika – Sony NEX-VG10. Panasonic i Canon zasad su na tržište izbacili samo skuplje modele namenjene profesionalcima.

NEX-VG10 na prvi pogled podseća na nešto što bi se našlo u filmovima „Star Trek”, najviše zbog oblika mikrofona i njegovog nosača sa tražilom. Bez objektiva telo kamere nije ništa veće od standardnog kućnog digitalnog kamkordera. Crno plastično kućište čak pomalo kvari utisak koji kamera ostavlja. Plastika nije onog kvaliteta na koji smo navikli kada je Sony u pitanju. Na kućištu se još nalazi ekrančić veličine 3 inča, a ispod njega su samo najosnovnije komande za podešavanje opcija prilikom snimanja. Nažalost, ekran nije osetljiv na dodir, što pomalo komplikuje kretanje kroz menije i brzo podešavanje pojedinih opcija. Na naše veliko iznenađenje, ekrančić nije moguće okrenuti za 180 stepeni i samostalno kadrirati snimak ako poželimo da sami sebe snimamo bez asistencije.

S montiranim tzv. kit objektivom (koji se uz nju dobija) kamera izgleda impresivnije i dobija dosta ozbiljniji izgled. Zum na objektivu pomalo je težak za ruku dok se ne naviknete na njega. Najveći problem sa zumom je zvuk koji on proizvodi i koji će se čak i snimiti ako je u prostoriji tišina. Mikrofon je „samo” stereo, iako se unutar nosača nalaze četiri zasebna mikrofona. Ovo rešenje primenjeno je kako bi se pokrio veći ugao snimanja i lakše snimali pozadinski zvukovi koji čine atmosferu (u TV žargonu: IT ton). Za potrebe snimanja na vetru dobija se i čupavi prekrivač za mikrofon („windschutz”) kako bi se smanjili neželjeni zvučni efekti koji nastaju u takvim situacijama.

Ono što je najbitnije jeste to da je slika koju ova kamera daje pri dnevnom svetlu na nivou mnogo skupljih profesionalnih kamera. Boje su pravilno zasićene, a oštrina slike i detalji na njoj veoma su dobri. Prilikom gledanja materijala koji smo snimili u prirodi uz upotrebu stalka imali smo utisak da gledamo u odličnu digitalnu fotografiju, dok u kadar nije uleteo neki insekt i pokvario nam iluziju. Zahvaljujući velikom senzoru i objektivima koji se mogu menjati moguće je kontrolisati dubinsku oštrinu, baš kao i na DSLR foto-aparatu. To snimcima daje profi izgled, te se stiče utisak da je korišćena mnogo skuplja oprema.

Kome je namenjena ova kamera? Naš utisak je da Sony pre svega pokušava da navede vlasnike njegovih foto-aparata Alpha DSLR da uđu i u svet videa. Uz pomoć odgovarajućeg adaptera oni će moći da iskoriste objektive koje već imaju za DSLR foto-aparat. Zamislite samo mogućnosti HD video snimanja sa kvalitetnim makroobjektivima i mogućnost brze promene u tele ili širokougaoni objektiv na istoj kameri!

Međutim, kao i sa svim ostalim uređajima koji nose epitet jeftiniji, nešto je moralo da se žrtvuje zarad manje cene. Kamera snima „samo” u 1080i rezoluciji sa 60 frejmova u sekundi. Prilikom snimanja u slabijim svetlosnim uslovima kvalitet slike naglo opada u odnosu na ono što bi se očekivalo od hardvera. Šum u slici je mali zahvaljujući velikom senzoru, ali celukupni kvalitet daleko je od profesionalnog. Imamo čak utisak da su se neke jeftinije kamere bolje snalazile u sličnim svetlosnim uslovima. Da li je elektronika u kameri ograničena ili je Sony svesno limitirao ove parametre da ne bi konkurisao nekim drugim proizvodima koje ima ili planira?

Ovo je svakako zanimljiva kamera i verovatno je vesnik mnogih budućih simbioza tehnologija. U budućnosti očekujemo mnogo novih foto-aparata i kamera koji će imati slična rešenja ili kombinaciju već postojećih.

Zoran OLUIĆ