Novi stari slobodni office paket Kada je Oracle u januaru objavio završetak preuzimanja Sun Microsystemsa za „tričavih” sedam i kusur milijardi zelembaća, postavilo se pitanje budućnosti slobodnog softvera koji je Sun razvijao, na prvom mestu MySQL-a, openSolarisa, Jave, VirtualBoxa i OpenOffice.orga. Podsetimo, Oracle je naišao na osude kada je obustavio projekat openSolaris, a nepopularnost je porasla tužbom protiv Googlea zbog upotrebe Jave na platformi Android.U ovakvoj klimi, neki od vodećih članova OOo zajednice posvećeni razvoju i promovisanju ovog kancelarijskog paketa početkom septembra osnovali su organizaciju Document Foundation sa ciljem omogućavanja efikasnije, transparentnije i plodonosnije zajednice. Nezavisna fondacija bila je planirana još u vreme kada je Sun otvorio izvorni kôd kancelarijskog paketa i formirao projekat OpenOffice.org, ali ona nikada nije realizovana. Kao Sun, sada i Oracle izvorni nudi kôd pod slobodnom licencom, ali zahteva autorska prava nad kodom drugih programera koji žele da se njihove dopune nađu u OpenOffice.orgu. To je povod za nezadovoljstvo drugih partnera, pre svega kompanije Novell, koja želi da podrži nezavisnu fondaciju u kojoj bi i Oracle podjednako učestvovao. Pred sam izlazak prethodnog broja „Sveta kompjutera”, ova još neformalna organizacija objavila je prvu (probnu) verziju novog slobodnog i besplatnog kancelarijskog paketa LibreOffice 3.3.0 Beta 1. Od milošte nazvan LibO, LibreOffice je zasad, slobodno možemo reći, „prekrečeni” Go-OpenOffice, unapređena verzija OOo popularna među korisnicima GNU/Linux operativnih sistema koju već nekoliko godina razvija ekipa okupljena oko Novella. Fondaciju su zvanično podržali i veliki igrači kao što su Google, Red Hat, Canonical, FSF, OSI i mnogi drugi. No, da bismo skratili teoriju i odmah prešli na stvar, za više informacija o svemu tome posetite zvaničnu prezentaciju projekta.Kao i njegov predak OOo, i LibreOffice je slobodan i besplatan multiplatformski kancelarijski paket koji omogućava obradu teksta (Writer), tabelarne proračune (Calc), izradu interaktivnih prezentacija (Impress), uređivanje vektorske grafike (Draw), projektovanje i razvoj baza podataka (Base) i baratanje formulama (Math). Dakle, za početak ništa novo. Na zvaničnoj stranici projekta još nema paketa za 64-bitni Windows, zbog čega smo morali da se zadovoljimo 32-bitnom verzijom. Ono što još na samoj stranici za preuzimanje instalacionog paketa postaje jasno jeste to da je LibreOffice inicijalno dostupan samo u verziji na engleskom jeziku, zbog čega će korisnici koji su navikli na lokalizovani interfejs morati ili da se pomire s tim, ili da se strpe, ili da sami naprave lokalizovane paashvatićete na kraju teksta). Očekuje se da svi plug-inovi razvijeni za punokrvni OOo potpuno normalno funkcionišu i u novom okruženju, u šta smo se lično uverili testirajući OOoTranslit i paket za hifenaciju i proveru pravopisa za srpski jezik koji funkcionišu bez štucanja. U beti koju smo za vas testirali upakovano je i nekoliko plug-inova, od kojih pojedini za svoje funkcionisanje zahtevaju instaliran Java Runtime Environment (JRE) novije generacije (Language Tool, Oracle Report Builder, Solver for Nonlinear Programming i Wiki Publisher). No, čak i ako Java nije instalirana, LibreOffice i ostali upakovani plug-inovi (MySQL Connector, PDF Import, Presentation Minimizer i drugi) funkcionisaće bez ikakvih problema. Da stvar ne bude idealna, komponenta Base može da radi, ali je neupotrebljiva bez Jave koja omogućava povezivanje sa bazama. Naglašena razlika u ideji u odnosu na OOo ogleda se i u tome što LibreOffice preporučuje upotrebu samo potpuno slobodnih plug-inova, što u neku ruku može biti mač sa dve oštrice kada je nesputana upotrebljivost u pitanju (možete li da zamislite Internet bez Flasha ili zabavu bez DivX i MP3 multimedije?).  |
Primetili smo da je plava boja brendiranja delimično zamenjena zelenom, te da je i sam naziv OpenOffice.org na nekim mestima ustupio mesto nazivu LibreOffice. Međutim, to je samo pitanje novog (i nedovršenog) vizuelnog identiteta, jer su u većini slučajeva komponente i mogućnosti gotovo identični onima kod ranije opisanog OpenOffice.orga (vidi SK 9/2008). Da budemo precizniji, svako ko je već koristio OOo ili Microsoft Office 2003 osetiće se kao kod svoje kuće.Na prvi pogled, ozbiljne nedostatke nismo uočili, ali su zato zanimljiva neka unapređenja. Recimo, Calc „na steroidima” ima ikonicu za brzo dodavanje novog radnog lista (taba) i mogućnost za korišćenje funkcija na engleskom i kada su one prevedene lokalizacijom. Novi Writer je od OOo 3.3 beta brata nasledio novi toolbar Find, koji omogućava brzu pretragu teksta direktno sa toolbara, bez potrebe za otvaranjem uobičajenog dijaloga za tu namenu. U LibreOffice dokumente mogu se umetnuti vektorske slike u SVG formatu, omogućena je bolja upotreba VBA makroa i userforms komponenti, poboljšano je „razumevanje” Excel radnih sveski, a Navigator nije ograničen na sažimanje samo naslova najvišeg nivoa, tj. omogućava kontrolu i naslova drugog, trećeg i nižih nivoa, što znatno može da olakša snalaženje u velikim dokumentima. Za relativno kratko vreme testiranja Writer se ponašao živahno i nije iznenada „umirao”. Vizuelni detalj koji nam se nikako nije svideo je set ikonica za programe i tipove dokumenata koje su ostale identične onima iz ranijih verzija OOo paketa. Drugih zamerki nemamo. Na kraju savet za krajnje korisnike – LibreOffice je zasad samo softver za probu i nikako ga ne preporučujemo u produkcione svrhe. S druge strane, programerima i korisnicima voljnim da otkrivaju, prijavljuju i/ili ispravljaju greške, te da rade na daljem unapređenju i popularizaciji projekta LibreOffice toplo preporučujemo da posete web adresu iz info boksa. Aleksandar UROŠEVIĆ | | |
