Elektroforetički ekrani, Amazon Kindle 2

Slobodno popodne, udobna fotelja i dobra knjiga. Na to dodajte sneg koji napolju leluja, šolju vrućeg crnog čaja, naravno sa medom, i uživanje je potpuno. Šum okretanja stranica i toplina papira pod rukom lako vas hipnotišu i, očas posla, krenućete stopama Bilba Baginsa na putovanje tamo i natrag. Lutajući kroz stranice, nestajući u rečima, bićete uvučeni u svet u kojem nisu potrebni specijalni efekti, plazma televizor i procesor sa četiri jezgra da biste uživali, potrebni ste samo vi. I možda zvuk pucketanja vatre iz kamina da dopuni atmosferu.

Tehnologija e-papira

Do sedamdesetih godina forma knjige nije se mnogo menjala. Međutim, 1971. godine, student američkog Univerziteta u Ilinoisu Majkl Hart koristio je računarsku mrežu Univerziteta za deljenje prve elektronske knjige, čime je započet Project Gutenberg (www.gutenberg.org). Digitalizacija knjiga i mogućnost njihovog besplatnog preuzimanja čine projekat Gutenberg jednom od najvećih besplatnih digitalnih biblioteka današnjice, i sa bazom od više od 32.000 knjiga koje ne podležu autorskim pravima. Razvoj IT industrije, a Interneta pogotovu, doveli su do popularizacije elektronskih knjiga, tako da možete preuzeti i pročitati knjigu koja nije dostupna u vašoj knjižari ili čitati delo napisano pre sedam vekova, a sve to uz pomoć nekoliko klikova mišem.

Za razliku od projekta Gutenberg, e-knjige mogu i da se kupuju. Najpopularniji internet prodavac knjiga Amazon ima više od 600.000 knjiga u bazi, lanac knjižara Barnes & Noble nudi više od 1,5 miliona dela putem svoje online prodavnice Fictonwise, a pored njih postoje i mnogi drugi. Krajem leta, Google, koji u poslednje vreme polako ulazi u sve sfere poslovanja na Internetu, pokreće servis Google Editions, koji će u svojoj bazi imati više miliona naslova.

Međutim, najveći problem e-knjige leži upravo u uređaju za koji je prvobitno namenjena. Računar, preciznije monitor računara, nije idealan partner za dugo čitanje. Kod čitanja štampane knjige svetlost pada na papir, od čega se jedan deo odbija i vraća do oka, dakle papir ne svetli. Kod CRT monitora, svetlost fosfora, odnosno pozadinsko osvetljenje kod LCD-a, pada direktno na oko, što u kombinaciji sa jakim kontrastom crnog teksta na beloj pozadini ubrzo dovodi do zamora. Kako bi se ovaj problem prevazišao, postalo je jasno da je potrebno upotrebiti drugačiji tip ekrana. Mnogi pokušaji razvoja ekrana sa osobinama sličnim papiru uglavnom su završili na nivou funkcionalnih projekata poput elektronskog papira kompanije Xerox, koji nikada nisu ušli u masovnu upotrebu. Profesor MIT-a Džozef Džekobson osnovao je 1997. godine kompaniju E-ink u cilju razvoja novog tipa elektronskog papira. Uz partnerstvo sa holandskim gigantom elektronske industrije Philipsom, započeta su istraživanja koja su dovela do tehnologije koja je danas standard za izradu elektronskog papira. Srce tehnologije seže 200 godina u prošlost kada je prvi put uočeno da raspršene čestice gline u vodi počinju da se kreću ukoliko su izložene dejstvu električnog polja. Ta pojava danas je poznata kao elektroforeza.

Poprečni presek E-ink mikrokapsula

Srž E-ink ekrana predstavlja providna kapsula veličine nekoliko desetina mikrometara. Kapsula se puni ugljovodoničnim uljem koje sadrži crni pigment, tj. elektronsko mastilo, i negativno naelektrisane čestice titanijum-dioksida, širokopopularnog pigmenta bele boje. Kapsule se smeštaju u sloj tečnog polimera koji se nalazi između dve mreže elektroda. Gornja mreža elektroda je providna, a preko nje se nanosi sloj zaštitne providne plastike koju zapravo vidimo kada posmatramo e-ink ekran. Mreža elektroda je pravilno raspoređena i mikrokapsule koje se nalaze između dve elektrode predstavljaju jedan piksel ekrana. Elektrode su priključene na elektronsko kolo koje služi za uključivanje i gašenje piksela. Ukoliko se na elektrodu u gornjem, vidljivom sloju dovede negativan napon, on će odbiti negativno naelektrisane čestice titanijum-dioksida na dno kapsule, a mastilo će biti potisnuto na vrh, čime se dobija taman piksel. Ukoliko se na elektrodu dovede pozitivan napon, on će privući čestiće titanijum-dioksida, koje će opet potisnuti mastilo, ovog puta na dno kapsule, te će piksel biti bele boje. Najbitnija činjenica je to da jednom uključen ili isključen piksel nije potrebno osvežavati – čestice će ostati u istom položaju, tako da nema treperenja i nema potrebe za napajanjem ukoliko se slika na ekranu ne menja. Najveća mana ove tehnologije je spor odziv – potrebna skoro cela sekunda da se piksel promeni. To ovaj ekran čini neupotrebljivim za animirane sadržaje i ne dozvoljava njegovu primenu kao zamenu postojećih tipova ekrana. Drugi problem je refleksija svetlosti bele površine. Naime, e-ink ekran sa svoje površine reflektuje 40 odsto svetlosti, dok se sa kvalitetnog papira reflektuje skoro 90 odsto. Nemogućnost prikaza sadržaja u boji još je jedan nedostatak elektroforetičkih ekrana aktuelne generacije koji mogu da prikažu samo 16 nijansi sive boje. Trenutno se eksperimentiše sa postavljanjem kolornog filtera preko ekrana, nalik Bajerovom filteru koji se ugrađuje preko senzora fotoaparata (vidi Paparaco bukvar, SK 11/2004). Kod njih je mreža piksela podeljena na grupe od po tri piksela (crveni, zeleni i plavi) koji zajedno formiraju jednu boju, poput LCD i CRT tehnologije. Međutim, da bi se zadržale slične karakteristike kao kod crno-bele varijante, rezolucija ekrana mora da bude tri puta veća.

Debljina E-inkovih ekrana je samo 1,2 mm, što je malo više od dva lista običnog papira. Zahvaljujući saradnji sa Lucentom, koji je vlasnik patenta, godine 2000. iskorišćen je pronalazak Bell Labsa – takozvani plastični tranzistor. U pitanju je evolucija klasičnog tranzistora koji ima fleksibilne veze i koji je omogućio E-inku da proizvede savitljiv elektronski papir. Proizvođači razvijaju fleksibilne varijante papira sa e-ink filmom kao osnovom namenjene reprodukciji novina, magazina i sličnih masovnih medija. E-ink ekrani zahvaljujući niskoj potrošnji električne energije nalaze primenu u ručnim časovnicima, mobilnim telefonima, kao zamena nalepnica za prikazivanje cena u diskontima i u mnogim drugim uređajima, ali kategorija koja je svakako najinteresantnija jeste elektronski čitač knjiga ili skraćeno E-reader.

Amazon Kindle 2

Amazon Kindle 2

Amazon, prvobitno online prodavnica knjiga, koja je prerasla u jednu od najvećih trgovačkih kompanija, svakako ne predstavlja ime koje je poznato po proizvodnji elektronskih uređaja. Ipak, to ih nije sprečilo da izbace svoju seriju Kindle e-čitača kao konkurenciju Sonyju, koji je do tada suvereno vladao tržištem. Od kraja 2007. godine do danas, sa skoro tri miliona prodatih čitača, Amazon Kindle svakako je najpopularniji uređaj tog tipa na tržištu. Najveći doprinos njegovoj popularnosti dala je upravo osnovna delatnost kompanije – prodaja knjiga, tako da je baza potencijalnih korisnika već bila spremna, te uz odgovarajući marketing nije bilo teško dostići titulu najprodavanijeg e-čitača. Doći do Amazon Kindle čitača u Srbiji može da bude komplikovano. Kako je Amazon isključivo online prodavnica, njihovi proizvodi ne mogu da se kupe ni u jednoj radnji (ni u inostranstvu), pa je naručivanje preko Interneta jedina mogućnost. Na sreću, za razliku od ostale tehničke robe, Amazon vrši isporuku Kindlea u Srbiji. Kao i za ostale vidove internet kupovine, za ovu avanturu neophodna je kreditna kartica. Sa 189 USD na računu sebi možete da obezbedite elektronski čitač knjiga Kindle 2 International. Na tu cifru treba dodati i 10 odsto carine, 18 odsto poreza i cenu isporuke preko DHL-a, tako da ukupan trošak brzo dostiže cifru od skoro 250 evra.

Pošto završite sa proklinjanjem carinika, poreznika, ministara i ostalih elemenata državne uprave, u pakovanju će vas, pored samog Kindlea, sačekati micro-USB kabl za povezivanje sa računarom i ispravljač za punjenje uređaja. Ispravljač prihvata ulazne napone od 100–240 V, ali, kako je prvenstveno namenjen američkom tržištu, neophodno je kupiti adapter za utičnicu. Prvi pogled na Kindle definitivno asocira na proizvode kompanije Apple, što svakako nije mana. Nije ni čudo, uzimajući u obzir to da Kindle za Amazon proizvodi Foxconn, OEM proizvođač koji stoji iza iPoda, iPhonea i mnogih drugih proizvoda. Pravougaoni oblik, dimenzije nešto manje od prosečne knjige, zaobljene ivice i debljina samo 0,9 cm čine ovaj uređan najsličnijim nekom tablet računaru. Maska je izrađena od kvalitetne bele plastike. Ekran dijagonale šest inča dominira prednjom stranom, dok pozadinu krasi aluminijumska maska. S gornje strane uređaja nalaze se klizni prekidač za uključivanje uređaja, kao i 3,5 mm izlaz za slušalice. Na donjoj strani smešten je micro-USB konektor koji ima dvojaku funkciju – za prenos podataka sa računara i za punjenje baterije. Po uključivanju punjača narandžasta LE-dioda, smeštena uz sam konektor, signalizira punjenje uređaja i prelazi u zelenu boju kada litijum-polimerska baterija od 1530 mAh dostigne pun kapacitet. S desne strane nalaze se dva proreza u koje se ubadaju žabice zaštitne kožne futrole (opciona kupovina) i sprečavaju da Kindle ispadne iz nje. Glatke, zaobljene ivice, donji deo uređaja koji preteže i mala debljina čine da Kindle u početku deluje nestabilno u rukama, ali nakon kratkog navikavanja taj osećaj nestaje. Tastatura smeštena ispod ekrana urađena je od blago ispupčenih okruglih tastera u QWERTY rasporedu, što je ujedno i njena najveća mana jer oduzima mnogo prostora i preširoka je za udobno korišćenje jednom rukom. Navigacija menijem obavlja se putem petosmernog džojstika, dok se za listanje strana koriste veliki bočni tasteri koji su smešteni sa obe strane ekrana i omogućavaju udobno korišćenje i levorukim osobama. Kindle 2 je težak 290 grama, dakle tri puta je teži od prosečnog mobilnog telefona, ali je opet lakši od većine štampanih knjiga. Elektronika koja upravlja ovim čitačem sastoji se od procesora ARM-11 frekvencije 532 MHz, 32 MB RAM memorije i 2 GB fleš memorije za skladištenje podataka.

Prvo iznenađenje sačekalo nas je po vađenju uređaja iz kutije. Na ekranu je crno-bela naslovna strana koja vas dovodi u nedoumicu da li je to odštampano na zaštitnoj foliji ekrana ili se nekako Kindle uključio sam od sebe? Skidanje folije otklanja sve sumnje i potvrđuje da je prikazana fotografija zaista generisana na ekranu. Prisećanje da e-ink ekran ne zahteva dalje napajanje kada jednom prikaže sliku objašnjava i ovaj fenomen koji je Amazon vešto iskoristio. Ekran prikazuje sliku u rezoluciji 600 x 800 piksela, uz kontrast u odnosu 7:1. Nije potrebno dugo da se uoči šta e-ink ekran pruža – tekst je zaista kao nacrtan na ekranu. Međutim, prikaz nije bez mana. Isključeni pikseli nemaju zaista belu boju već je ona više bledosiva, dok dubina crne varira od veličine fonta koji se koristi za prikazivanje teksta – što su slova krupnija tekst je tamniji. Uopšteno, slika na e-ink ekranu više je nalik novinama nego knjizi. U uslovima slabog osvetljenja Kindle zbog lošije refleksije svetlosti zaostaje za klasičnom knjigom. Uz neonsko osvetljenje prikaz je znatno bolji, tako da je dobro osvetljenje preduslov za čitanje noću.

Po prvom startovanju Kindlea na ekranu će vas dočekati korisničko uputstvo, koje je jasno napisano i objašnjava sve mogućnosti i funkcije uređaja. Početna stranica prikazuje tekstualni spisak knjiga u uređaju, koji je moguće sortitati i grupisati. Bilo bi veoma zgodno da se prikazuje naslovna strana knjige, ali te opcije, nažalost, nema. Kretanje kroz knjigu je jednostavno zahvaljujući zgodno postavljenim tasterima za navigaciju. Za promenu strane potrebno je 0,8 s, što se u praksi pokazalo kao sasvim dovoljno za udobno čitanje. Pri promeni strane kompletan ekran postaje crn, zatim beo, i tek se tada prikazuje tekst. To je procedura koja služi za izbegavanja duhova, tj. ostataka prethodne slike na novoj. Tip fonta nije moguće menjati, ali postoji mogućnost izbora šest različitih veličina prikaza slova. Dve najsitnije su prilično neupotrebljive, jer je ekran od šest inča premalen za njihovo korišćenje pa slova deluju mutno i bledo. Opcija Bold bi ih možda učinila čitkijim, ali Amazon, nažalost, nije omogućio tu opciju. Kako Kindle 2 radi na modifikovanom operativnom sistemu Linux, postoje razne nezvanične modifikacije koje menjaju font, ali one donose i rizik blokiranja uređaja. To može da bude jako nezgodno kada se uzme u obzir to da bi ga tada trebalo poslati nazad u SAD na popravku. Čitanje PDF dokumenata može da bude zamorno, jer je usled male veličine slova prikaz potrebno uvećati. Tada je potrebno dosta skrolovanja po ekranu, što u kombinaciji sa sporim odzivom isključuje PDF kao poželjan format e-knjge. S druge strane, ljubiteljima stripa PDF će biti zanimljiviji – „Zagor” na e-inku deluje podjednako dobro kao i na papiru. Američki stripovi uglavnom su većih formata, pa će mali ekran ipak biti prepreka za njihovo komforno čitanje.

Makro snimak stranice knjige

Pored mogućnosti skoka na željenu stranu, Kindle nudi i pretragu po traženoj reči. Čitaocima sa našeg podneblja biće interesantno to što je prisutan englesko-engleski rečnik. Dovoljno je pozicionirati džojstik na nepoznatu reč i u dnu ekrana će se pojaviti njeno objašnjenje, a moguće je otvoriti rečnik i raditi pretragu unutar njega. Pored prikaza slova, Kindle može da se pohvali i nekim glasovnim sposobnostima. Aktiviranjem opcije Text to speech kompjuterski generisani glas vršiće naraciju knjige preko zvučnika koji se nalazi na leđima uređaja ili putem slušalica za one koji žele privatnost. Iako digitalizovane glasove obično krasi prepoznatljiva hladnoća kompjuterski generisanih glasova, narator u Kindleu je sasvim upotrebljiv.

Makro snimak ekrana e-čitača Kindle 2

U eksperimentalnom odeljku menija zatičemo MP3 plejer. Nažalost, on je zaista u eksperimentalnoj fazi, jer pored opcije za puštanje muzike postoji samo još mogućnost prelaska na sledeću numeru. Nema spiska pesama, nema plejlisti, nema ekvilajzera. To je velika šteta jer je izlaz za slušalice prilično dobar i pruža dovoljno snage i pri korišćenju u bučnijim sredinama (čitaj: drndavi gradski autobus). U Kindle je ugrađen GPRS/3G modem preko kog se besplatno može pristupiti Amazonovoj prodavnici e-knjiga iz više od 100 zemalja sveta. Prosto zapanjujuće, ali eto, i to je moguće. Srbija je makar u nečemu bolja od zemalja u regionu sa kojima nas naši ministri stalno porede, pa za razliku od okoline, koja ima pristup samo putem bagovitog i sporog GPRS-a, korisnici u Srbiji mogu uživati u punoj brzini koju nudi 3G. I da ponovimo – besplatno. Online shop nudi mogućnost pretrage po naslovu knjige ili slobodno kretanje po žanrovima. Postoji i spisak preporučenih knjiga zasnovan na prethodnim kupovinama, dok su cene aktuelnih naslova slične cenama štampanih izdanja u Srbiji, ako ne i niže.

• • •

Koliko je sve ovo praktično? Odgovor na ovo pitanje zavisi isključivo od čitaoca. Kindle nudi kupovinu knjige po principu bilo kada, bilo gde. Prosečna veličina knjige je manja od 1 MB, tako da u uređaj manji od jedne štampane knjige može stati omanja biblioteka. Zahvaljujući niskoj potrošnji, baterija može da izdrži više od dve nedelje ukoliko nije uključen modem, što ga uz mogućnost punjenja preko USB-a čine idealnim za putovanja. Pored lošije vidljivosti ekrana pri slabom osvetljenju, najveću manu za korisnike s našeg područja predstavlja nedostatak e-knjiga na srpskom jeziku. Osim nešto malo tehničke dokumentacije i uputstava, legalnu elektronsku knjigu kod nas nemoguće je nabaviti. Nemogućnost Kindlea da prikaže ćirilična slova dodatno će odbiti ovdašnje čitaoce. Latinični tekst snimljen u unikodu se, pak, prikazuje kako treba.

Uopšteno gledano, e-ink tehnologija ima svetlu budućnost. Parče plastike teško može da zameni osećaj držanja knjige u ruci, ali krčenje šuma kao primarnog materijala za proizvodnju papira vrlo lako može na to da nas natera. Dostupnost većih modela i razvoj ekrana u boji mogu da dovedu do toga da jednog dana elektronski čitač zameni školski ranac. Ko zna, možda će kroz nekoliko godina odlazak na trafiku i kupovina novog broja „Sveta kompjutera” biti potpuno drugačije iskustvo, pa će vas umesto ljubaznog lica prodavačice sačekati hlade oči robota i konektor u koji ćete priključiti svoj čitač i preuzeti novi broj. Sa računa će biti skinut virtuelni novac, živećemo okruženi plastikom i metalom, a uz treperenje neonskog svetla i sa očima uprtim u ekran prisećaćemo se vremena kada su stvari bile drugačije. Zato, dobro opipajte papir koji držite pod prstima kako bi taj osećaj ostao u vama.

Mario PAVIĆEVIĆ