Neumorni test vozač

Da li je kupovina računara isto što i kupovina televizora, veš-mašine, miksera ili nekog drugog kućanskog aparata? Iako bi tako trebalo da bude, nažalost, nije! Pod okriljem kućišta nalazi se toliko raznorodnih komponenti da „pukotina” u bilo kojoj od njih može da izazove generisanje fatalnih grešaka i nestabilnost čitavog sistema. To je naročito slučaj u situacijama u kojima korisnici sami sklapaju konfiguraciju. Komponente se tada trpaju ili po parametru zvanom dubina novčanika ili po onome što prodavac trenutno ima na lageru, a to i te kako može da dovede do problema.

Poenta je u tome da komponente nisu testirane u realnom radu, a pri tom ne mislimo samo na test običnog „slaganja” sa ostalim činiocima sistema. Šta mislite, zašto su brendirane mašine uvek skuplje od onih koje sami možete sklopiti? Jednostavno, sastavljene su od proverenih i, što je mnogo bitnije, testiranih komponenti. Neko tamo je sve to proverio, overio i odobrio da može da se koristi. Ukoliko imate sreće, sklapanje mašine proći će bez problema i nećete na svojoj koži osetiti probleme. A šta raditi ako do njih ipak dođe? Kako otkriti koja vas je karika u lancu izdala? Pitamo se zato što nas je iskustvo naučilo da se problemi jako lako maskiraju, mogu se pogrešno protumačiti i tada vas zaključci vode u suprotnom smeru od željenog.

Odgovor leži u programima za tzv. stresiranje komponenti. Ako ništa drugo, sigurno ste se susreli sa onim verzijama koje služe za ispitivanje postojanosti memorije. Podignete DOS okruženje, pokrenete program i narednih šurnaes’ sati se odmarate dok ovaj „vrti ukrug” kojekakve matematičke proračune i pokušava memoriju da natera na kiks. Moderni programi u klasi ne zahtevaju žrtvovanje ove vrste, te nude opciju ispitivanja velikog broja komponenti pod istim krovom. Čak i onih koje na prvi pogled nisu važne za normalan rad računara u kućnim uslovima. PassMark BurnInTest je jedan od tih modernih programa, a pored gomile testova donosi još jednu veoma zanimljivu stvar.

Naime, ovaj alat je šampion multitasking rada i kao takav sposoban je da vam uštedi gomilu vremena na pokretanje pojedinačnih testova. Umesto da prvo testirate memoriju, pa procesor, pa grafičku i tako dalje, ovde dobijate mogućnost pokretanje svih dostupnih testova simultano! Zašto gubiti vreme kada se sistem može gurnuti na ivicu i odmah proveriti da li će izdržati predviđeno opterećenje ili ne? Naravno, uvek se možete odlučiti na pokretanje nekog od podržanih testova u singl konkurenciji, odnosno podesiti uslove testiranja. Test može trajati određeni vremenski period ili se ponoviti onoliko puta koliko vi to budete odredili. Sve primećene nepravilnosti beleže se i u svojevrsnom Live režimu prezentuju korisniku. Nakon završenog testa, ovaj ima mogućnost da ih snimi radi kasnijeg proučavanja, kopira u clipboard ili odštampa.

Još jedna vrlina PassMark BurnInTesta jeste njegova svestranost. Stresiranje RAM-a, procesora i grafičke kartice očekuje se i podrazumeva, ali su se njegovi autori potrudili da ubace i gomilu mogućnosti koje su manje očigledne (čitaj: tražene). Proveravati se mogu hard diskovi, optički drajvovi, mrežna kartica, štampači, zvučni podsistem, pa čak i dostupni portovi (paralaleni, serijski, USB). Dijapazon mogućnosti zaokružen je podrškom za plug-inove, koja praktično omogućava da sami napišete test koji će na muke staviti uređaj koji se inicijalno ne nalazi na spisku.

Testovi su izuzetno opširni, ali i konfigurabilni, pa za tili čas možete da izradite moćnu mašinu koja „napada” tačno tamo gde želite. Recimo, kod 3D grafičkog testiranja možete da odredite da li će se rendering obavljati u prozoru (i koje veličine) ili preko celog ekrana, kod testiranja procesora dozvoljeno je određivati koji će se setovi instrukcija koristiti, kod hard diskova moguće je određivati veličinu test fajla i veličinu blokova itd. S druge strane, neki testovi će zahtevati vašu prisutnost pored računara – na primer, provera rezanja diskova.

Ako ne računamo verzije za Linux i onu namenjenu WinPE okruženju (butabilnu), PassMark BurnInTest proizvodi se u dve varijante – Professional i Standard. Baš kao što sam naziv sugeriše, verzija programa Professional namenjena je profesionalcima, onima koji „u promet” puštaju mnogo konfiguracija i koji vole da svaka od njih bude proverena od glave do pete. S druge strane, verzija Standard namenjena je korišćenju u kućnim uslovima i pre bismo mogli da kažemo da služi za detekciju problema nego za neku ozbiljnu preventivu. Ona je duplo jeftinija od izdanja Professional (registracija iznosi 34 dolara), ali isključuje podršku za testiranje portova, nema mogućnost pisanja sopstvenih testova, ne donosi EMC testiranje monitora, a čak i onemogućava pristup nekim naprednim podešavanjima vezanim za same testove, i to između ostalih stvari.

Bilo kako bilo, mišljenja smo da za koju god verziju da se odlučite nećete pogrešiti, jer je PassMark BurnInTest trenutno jedno od najkvalitetnijih ostvarenja kada je stresiranje komponenti sistema u pitanju – kako u kućnom tako i u profesionalnom okruženju.

Vladimir PISODOROV