Zbog čega je svojevremeno igra Asteroids toliko privlačila pažnju ljudi? (Naravno, osim činjenice da su krajem sedamdesetih godina prošlog veka igre predstavljale pravo svetsko čudo.) Prvenstveno zbog unikatnog sistema upravljanja, pa onda i velike zaraznosti. Šta je cilj? Vodeći brod koji se po ekranu kreće tako što pali potisnike i rotira oko svoje ose, potrebno je u prašinu pretvoriti asteroidno polje u kojem ste se našli. Pucanj u plutajuću kamenčinu proizvešće njeno cepanje na dva manja dela, a postupak je potrebno ponavljati dok delove ne svedete na veličinu mikroba.

Upravo to je cilj i igre Astrogeddon! Mnogi će reći da nismo mnogo odmakli od početka putovanja daleke 1979. godine, ali čedo kompanije ORT Software i te kako ima šta da ponudi ljubiteljima pucačkih igara u svemiru. Priču nije potrebno previše isticati jer je marginalizovana, a govori o tome da je neka militantna vanzemaljska rasa napala Novu Zemlju i da ste vi poslednji ko može da je spase. Uskačete u brod i jurite pravo ka neprijateljskoj armadi koja se ugnezdila u obližnjem polju asteroida...

Ali, za razliku od originala, ovde će vam posao biti otežan. Pored asteriodâ koji se lenjo gibaju vakuumom, sada ćete morati da pazite i na neprijateljske letelice. U početku će one biti pasivne, a onda će nailaziti nekakvi polagači (pulsirajućih) mina, pa lovci koji se neće libiti da zapucaju u vašem pravcu, čak i shipovi koji kada ih pogodite rade sličnu multiplikaciju kao leteće kamenje. Upravljanje je ostalo isto, što znači da brod možete okretati oko svoje ose, odnosno koristiti trustere da biste ga pomerali napred-nazad.

Iako tako ne izgleda na početku, vaša letelica dobro je naoružana. Set osnovnih mitraljeza može se pojačati, nadograditi navođenim ili običnim raketama, a može se instalirati i bacač plamena. Zanimljivo je to što su sva poboljšanja ograničenog karaktera (stalno ih morate juriti po ekranu ukoliko ne želite da dođete u podređenu ulogu), te da po pritiskanju jedinog tastera za pucanje u pravcu neprijatelja izbacujete sve čime raspolažete. Pomalo čudan sistem, ali funkcioniše... Akcija se odvija frenetičnom brzinom, a između nivoa jedva imate vremena da odmorite prste. Ekran je, naročito u kasnijem stadijumu, prosto načičkan asteriodima i neprijateljima, što, kombinovano sa salvom plotuna, rezultuje pravom pometnjom.

Igru krase izuzetne tehničke karakteristike, pogotovu grafika koja je sočna i koloritna. Svi objekti na ekranu urađeni su u 3D, čak se i pozadina nemirno mreškolji pojačavajući osećaj kretanja. Eksplozije su krupne i „masne”, neprijatelji raznovrsni, a asteroidi predivno animirani i modelovani. Jedino zvučna komponenta malo zaostaje, a tu prvenstveno mislimo na muzičku podlogu.

Astrogeddon ima 100 nivoa i jedina mana mu je to što nema opciju Save. Ipak, kako sistem nadogradnje oružja ne podrazumeva pravljenje šteka i više je orijentisan ka instant buildovanju, to vam neće smetati da uživate punim plućima.

Vladimir PISODOROV