Može se reći da je Breakout iza sebe ostavio veoma dubok trag i stvorio novi žanr, koji se i danas naziva „Breakout”, a sve igre koje mu pripadaju nose etiketu Breakout klona. Ako ne pamtite Breakout, onda se možda sećate Arkanoida iz osamdesetih? Ne? Onda definitivno pripadate igračima koji su svoju karijeru započeli devedesetih godina, te se morate sećati igre DX-Ball ili barem Ricocheta od pre nekoliko godina. Ako ste se ikada oprobali u nekoj od navedenih igara, a verujemo da jeste, sigurno ćete želeti da bacite pogled na Shatter, najnoviju Breakout igru na tržištu.

Očigledno je postalo praksa da novi naslovi izlaze prvo za konzole, pa se tek nakon procene uspešnosti portuju na PC. To možda i nije toliko loše jer za računare dobijamo (pretežno) već uspešne igre, ali kašnjenje svakako smeta. U ovom slučaju, PC za konzolama kaska osam meseci, ali ima prednost u vidu dodatna dva moda igranja – Endless i Time Attack. Oba režima pružaju mogućnost kooperativnog igranja, što je za veliku pohvalu jer potencijalnu zabavu povaćavaju bar dva puta. Glavni deo igre ostao je režim Story, koji se sastoji od 10 različitih svetova od kojih svaki ima po desetak nivoa. Nivoi su raznovrsni i postoje tri osnovna tipa: horizontalni, vertikalni i kružni. Svaki od tipova nosi sa sobom specifičnu fiziku i drugačije kretanje loptice. Takođe, postoji više vrsta blokova koji se različito ponašaju kada ih pogodite. Shatter kao potpunu novost uvodi u žanr energiju koja se skuplja iz fragmenata razbijenih blokova. Ova energija može da se koristi za dizanje štita oko platforme koji služi za odbranu od padajućih blokova ili može da se čuva i napuni do kraja za Shard Storm – tajno oružje vaše ne tako naivne platforme. Pored energije, iz blokova ponekad „ispadaju” klasične nadogradnje za platformu kao što su dodatna loptica, ekstra energija, loptica za lakše manevrisanje itd.

Veliko iznenađenje za ovaj tip igre predstavljaju kraljice na kraju svakog sveta. Iako zvuči čudno, realizacija je više nego dobra. Shatter ima odličan gameplay i ne treba ga nazivati Breakout klonom jer on to nije. Ova igra svom žanru donosi do sada neviđenu akcionu atmosferu. Ni u jednom trenutku nije dosadna i nikada se ne svodi na jurcanje poslednjeg bloka po nivou. Grafika je odlična. Šljašteći efekti u potpunosti idu u prilog temi, a doživljaj je zaokružen fenomenalnom muzikom i zvučnim efektima koji su možda i najbolji deo igre.

Međutim, nije sve tako sjajno. Najveće zamerke upućujemo dužini i težini igre. Story mod može da se završi za nekoliko sati, nakon čega ne preostaje mnogo toga. Endless režim jeste zabavan, ali posle izvesnog vremena postaje dosadan, isto kao i Time Attack. Jedini spas za produženje igranja leži u pomenutom co-op režimu. S druge strane, igra je mogla da bude i teža, jer ovako ne predstavlja dovoljno veliki izazov iskusnijim igračima.

Uroš ZORIĆ