Oranžada iz Amsterdama

Iz Amsterdama nam stiže nova verzija Blendera za Windows, Linux i Mac OS X sisteme, koja predstavlja pravu malu revoluciju u svetu 3D aplikacija, naročioto onih open source, tj. otvorenog kôda i slobodne licence. Da bi se shvatila filozofija i ideja koja okružuje Blender potrebno je znati nešto iz istorijata same aplikacije.

„Krivac” za Blender onakav kakvog ga danas koristimo, kao i za njegovo postojanje, jeste čovek po imenu Ton Roosendaal, holandski preduzetnik u domenu razvoja softvera. Roosendaal je 1998. godine osnovao firmu Not a Number (NaN) sa idejom da oko tadašnje prve komercijalne verzije Blendera pruža usluge i prodaje aplikaciju. Zbog neočekivano loše prodaje i loše ekonomske klime NaN je ostao bez investitora 2002. godine i doživeo restruktuiranje. Maja 2002. godine Roosendaal je odlučio da pokrene fondaciju Blender koja će komercijalni softver ponuditi u obliku aplikacije otvorenog kôda koja se i dan-danas razvija od strane gomile zaluđenika u 3D grafiku širom sveta okupljenih u Blender institutu u Amsterdamu, naravno pod dirigentskom palicom Tona Roosendaala.

Sam Blender institut zanimljiv je zbog načina funkcionisanja koji su zacrtani i koji se koristi otpočetka. Radi se o tome da je ceo razvoj Blendera zasnovan na tome da se svake druge godine radi na nekom velikom projektu tipa kratkog animiranog filma ili video igre ne bi li se softver testirao u samom radu kroz izradu dogovorenog projekta i samim tim dokazalo da su novine koje se implementiraju konkurentne drugim komercijalnim rešenjima. Dosadašnji projekti su animirani filmovi „Elephants Dream” i „Big Buck Bunny”, video igra Yo Frankie! i najnoviji kratkometražni animirani film pod nazivom „Sintel”, koji je zaslužan za svaku dodatnu funkcionalnost koja će biti implementirana u ciklusu Blender 2.5.

Blender 2.5 donosi pravu malu revoluciju u liniji razvoja programa jer je, kao prvo, napisan ispočetka i predstavlja novine u korisničkom interfejsu, koji je do sada bio glavni bauk za usvajanje programa od strane novih korisnika koji su dolazili sa drugih komercijalnih rešenja Autodeska, SideFX-a ili Newteka.

Blenderov novi deo programa za menadžment prozora doživeo je dosta izmena i uveo veliki broj novina koje utiču na fleksibilnost i interaktivnost programa u radu. Sada se sa prozorima radi nezavisno i njihov prikaz se ažurira u realnom vremenu, čak i dok se dešava neka animacija na ekranu. Dosadašnje deljenje prozora unapređeno je i novopodeljeni prozori se mogu bukvalno otrgnuti od celine i plutati iznad programa – njih će program snimiti u svakoj sceni odvojeno da bi mogli da se koriste kao templejt za neki budući rad. Ako ste se navikli na raspored prozora u 3D prikazu koji je podeljen na četiri dela kao u 3D Studio MAX-u ili Mayi, sada ćete sve to moći da podesite lakše nego u prethodnoj verziji.

Ideja grupisanih dugmića iz verzije 2.49 napuštena je, zbog višegodišnje dezorganizacije, u korist novih property panela, koji su sada bolje organizovani i kontekstno dostupni u zavisnosti od toga sa kojim se alatom trenutno radi u 3D pogledu.

Ako ćemo o „šminkanju” samih kontrola programa, od boje dugmića, načina senčenja, tipu fonta, gradientu progres bara i ostalih komponentni – svaku je moguće promeniti i napraviti svoj tzv. skin, koji možete kasnije podeliti sa drugima i vizuelno prilagoditi program po svom ukusu. Koristeći interno korišćeni skript jezik Python korisnik može čak da napravi sopstvene kontrole, koje se mogu koristiti u okviru programa ili kao dodatak programu kroz plugin.

Blenderov interni file browser postao je pametniji dodatkom opcija u vidu pregleda fajlova kroz thumbnaile, brzo filtriranje i pravljenje bookmark liste foldera koji se često koriste.

Najzanimljiviji metod pravljenja modela u Blenderu sigurno je Sculpt mode ili tzv. vajanje, nalik onom u programima Zbrush ili Mudbox. Sculpt mod u Blenderu 2.5 postao je optimizovaniji, brži i podržava multi-resolution metod kojim ćete moći da izvučete što bolju topologiju objekta koji radite. Dok se objekat radi, program će interno podeliti model na više manjih, a svaki od delova će dodeliti vertex shaderu jednog dela grafičke kartice, radi boljih performansi.

Blenderov metod crtanja po modelima sa brushevima ažuriran je. Taj deo programa dobio je detaljna podešavanja brusheva kao u ozbiljnim paint programima – veličina, jačina brusheva, tekstura s kojom se radi i kriva uticaja na objekat. Teksture sa kojima se crta dobile su slotove u koje se može smestiti bezbroj predefinisanih tekstura, koje ćete sada lakše odabrati za rad.

Novi Solidify modifier (nalik Shell modifierima u drugim aplikacijama) koristi se za nedestruktivno dodavanje debljine tankim objektima – zgodno za izvalačenje 3D objekata sa 2D plana u arhitekturi i „oblačenje” meševa za animaciju odeće sa manjom verovatnoćom greške nego da ste to radili ručno.

Jedna od glavnih ideja od kada se počelo sa radom na Blenderu 2.5 bila je da je sve moguće animirati u programu. Zbog toga su autori uveli tzv. F-krive koje smeštaju sve promene na objektima koje se dešavaju kroz vreme. Postojeći parametri F-krive mogu se menjati modifierima i kasnije naslagati u nelinearnom editoru za animaciju koji se nalazi u Blenderu te sve montirati u stilu Adobe Premiere ili Final Cut aplikacije. Ako ipak ne želite da animaciju montirate u ovom maniru, tu je i klasičan editor animacija, koji je takođe redizajniran kao bitan deo cele aplikacije. Sve kanale animacije možete menjati u Graph editoru, koji je mnogo unapređen i koji vam daje bolji vizelni pregled onoga što se dešava na ekranu u animaciji. Dope sheet je novina koja zamenjuje stari Action editor i, kao i Garph editor, u mogućnosti je da vrši izmene na više predefinisanih akcija i keyframeova istovremeno. Za ljubitelje animacije preko inverzne kinematike tu je novi alat Spline IK koji ređa lančano povezane kosti preko krive, što će u samoj animaciji mnogo pomoći da ona izgleda tečnije i fluidnije pri prelazima između pokreta.

Deo programa za fiziku dobio je novog člana u obliku simulacije dima. Simulator koristi volumetričko-fluidno bazirani model, što, prosto rečeno, daje veoma realističnu simulaciju dima, pa čak i vatre, ako se podesi na drugačiji način. Svaka simulacija dima može se ograničiti pomoćnim objektom koji će odrediti veličinu same simulacije i uticaj na okolne objekte. Moguće je podesiti i koliziju dima sa drugim objektima i uticaj nekih spoljnih sila kao što su vetar ili neki particle sistem. Kada smo kod particle sistema, moramo pomenuti to da je i taj alat doživeo novine kao što su mogućnost kontrole preko putanja u obliku krivih i njihovo različito usmeravanje u zavisnosti od dinamike objekta. Sistem za modelovanje i animaciju kose preko particle sistema sada koristi cloth sistem, koji mu omogućava mnogo realističniju animaciju.

Najbitniji deo programa svakako je rendering, koji sve na kraju proračunava i generiše finalnu sliku. Blender 2.5 je, u maniru svih aktuelnih komercijalnih aplikacija, dobio ambient occlusion način renderinga, koji osvetljava i senči scenu na realističniji našin od klasične metode scanline. Metoda Ray trace renderinga je u novoj izvedbi brža čak tri do četiri puta. Vezano za taj način renderinga, novi metod koristi i instanciranje, što će mnogo ubrzati scene koje sadrže objekte koji se ponavljaju kao što su šume sa puno drveća ili crepovi na krovu. Najbitnije je to što će vam pomoći da ne ostanete bez bilo kog oblika memorije kod zahtevnih scena. Delovi programa za mapiranje tekstura i filtriranje slika sada su mnogo precizniji i optimizovaniji i samim tim daju vizuelno lepše rezultate. Sistem za senčenje dobio je početnu verziju Deep shadow maps ili unutrašnje senčenje objekata za koje to do sada nije bilo moguće (primer particle sistema).

Na kraju nam ostaje da se igramo novim poklonom Blender instituta i iskoristimo ga na pravi način – prenoseći nove ideje u slike, animacije ili kratke filmove, medija assetse za neku video igru i slično. A dok čekamo sledeću verziju 2.6 uživaćemo u skoroj premijeri filma „Sintel”, koji se radi sa našom novom igračkom.

Duško PEJAČKI