Davne 1984. godine, pre nego što je Gorbačov došao na vlast, jedna sovjetska podmornica klase „Ajkula” izronila je južno od Grand Benksa. Nedugo zatim potonula je u dubine okeana, za šta je očigledno zaslužan problem sa radijacijom. Nezvanični izveštaji ističu da je deo posade spasen, ali ono što je najinteresantnije u celoj priči jeste činjenica da i američka i sovjetska vlada poriču gotovo što se o tom događaju priča.

Iako je ova priča na osnovu koje je snimljen i istoimeni film, poslužila kako kamen temeljac, The Hunt for Red October drastično izlazi iz koloseka scenarija. To ipak i nije toliki problem pošto ćete pre početka svake misije biti detaljno upućeni u priču. Ciljevi su jednostavni, ali je zato upravljanje zaista komplikovano: pored navigacije, koja već zauzima prste jedne ruke, čak šest tastera potrebno je držati u drugoj. Namena jednog od njih je okretanje podmornice, drugog maskiranje plovila, dok su ostali tasteri predviđena za ispaljivanje projektila. Pomenuto kamufliranje koristi se u situacijama kada je protivnik brojno nadmoćan, a jedini nedostatak jeste kratko vreme koje možete provesti u ovom režimu. Što se tiče naoružanja, pored neizostavnih torpeda, raspolažete i raketama koje se ispaljuju vertikalno na brodove i helikoptere koji vas bombarduju, kao i dvema vrstama projektila koji se ispuštaju pod određenim uglom naviše i naniže ka morskom dnu.

Iako je neosporno simpatična, igra poseduje zadivljujuću dozu nelogičnosti. Najveća nelogičnost svakako je neprestana potreba protivnika da se zaleću svojim podmornicama na vas i uživaju u imploziji svojih plovila da bi vam naškodili prilikom samog sudara.

Miloš KNEŽEVIĆ