Slažemo se s tvrdnjom da emulacija ponekad može da bude prilično pipava i nezahvalna rabota. Svaka čast programerima koji uopšte iznedre projekte ove vrste (verujte da to uopšte nije lako), ali da biste koristili neke emulatore nije dovoljno samo da posedujete dovoljno jak računar, naročit program i gomilu romova. Treba sve to podesiti, uobličiti, zategnuti... Tu mogu da nastanu problemi!

Na sličan način razmišljaju i u firmi Cloanto, pa je rešeno da se izradi okruženje koje će minimalno opterećivati korisnika. Naravno, trud će se masno naplatiti, a ako vam se takav stav ne svidi, uvek možete da se vratite klasičnim ostvarenjima u branši i nastavite mučenje. Izbor platforme nije najsrećnije obavljen, s obzirom na to da je Commodore 64 emulacija dovedena do perfekcije, te da moderni emulatori nisu toliko zaguljeni i nerazumljivi, ali presudila je Debeljkova popularnost koja potporu dobija iz armije obožavaoca.

Pokretanjem aplikacije C64 Forever pred korisnikom se pojavljuje okruženje koje neodoljivo podseća na multimedijalni plejer. U gornjem delu nalazi se spisak igara, dok su dole smešteni dugmići za kontrolu toka reprodukcije. Ideja autora bila je da korisnik sa spiska odabere igru i jednostavnim pritiskom na taster Play pokrene emulaciju. Nema suvislih podešavanja, nema listanja opcija, nema downloadovanja dodatnog sadržaja, nema nervoze... Ideja je sprovedena u delo i dodatno razrađena, pa korisnik tokom listanja sadržaja na ekranu vidi i screenshot iz igre, informacije o proizvođaču i godini izdavanja, pripadajućem žanru i slično. Ono što nam se nije svidelo jeste podatak da C64 Forever pod svojim krovom čuva svega stotinak igara, ali su naslovi barem probrani, pa tako na jednom mestu imate mnogo kvalitetnog materijala. Od poznatijih igara tu su: Arkanoid: Revenge of Doh, Auf Wiedersehen Monty, BC’s Quest for Tires, Chuck Rock, Cybernoid, Lode Runner, Pac-Mania, Supremacy, Yie Ar Kung-Fu... Program po deafultu koristi igre zabeležene u internom RP2 formatu, međutim to ne znači da se klasično uskladištni materijal ne može iskoristiti. Podržano je učitavanje D64/T64 i ostalih popularnih tipova datoteka, ali i konvertovnje u nativni RP2 format. Igre nisu jedina stvar koja se dobija nabavkom ovog ostvarenja. Autori su implementirali čitavu kolekciju demoa, ali i nekoliko „programa” (u pitanju su praktično emulacije ostalih Commodoreovih računara – PET 2001, VIC 20, C16, Plus/4...).

C64 Forever 2009 Plus Edition je zanimljivo ostvarenje, ali nismo sigurni u to koliko je isplativo upuštati se u njegovu nabavku. One click & play tehnologija upotrebe, upakovana u fancy korisničko okruženje, jeste zanimljiva i tu ima osnove za razmišljanje. Ipak, kao što smo na početku rekli, Commodore 64 emulacija dovedena je do perfekcije, emulatori su jednostavni za korišćenje, igara ima na sve strane...

Vladimir PISODOROV