Nakon nezapamćenog uspeha igre Puzzle Quest: Challenge of the Warlords, moglo se očekivati da će se kad-tad na tržištu pojaviti nastavak. Evo, Galactrix je već neko vreme na stolu, a mi nismo baš sigurni u to da li ga možemo smatrati dostojnim naslednikom ili pukim eksperimentom autora.Kao što se može zaključiti iz naslova, Galactrix je iz fantazijskog sveta premešten u bespuća vasione. Igrač se nalazi u ulozi mlađanog MRI agenta, koji igrom slučaja okuplja svoju šestočlanu ekipu u nameri da proputuje svemir ne bi li stao na put nekakvim zlim klonovima koji su se oslobodili iz dobro čuvane genetske laboratorije. Pomislićete da su borbe sa piratima i brodovima neprijateljski raspoloženih aliena, vađenje rude, trgovina dobrima po bazama, izrada predmeta, kupovina brodova, osluškivanje govorkanja, hakovanje interstelarnih kapija i univerzum neverovatne veličine sasvim dovoljni razlozi da u igri uživate punim plućima. Nažalost, vrlo brzo shvatate da se iza svega krije beskonačan niz puzzleova (u kampanji ih je oko 150) i da svaki podseća na onaj prethodni. Klik, klik, klik – pobeda ili poraz. Dinamika odvijanja borbi u prevelikoj meri prepuštena je randomize rutini, pa neke borbe izgledaju neviđeno teške, dok druge progutate očas posla. Ovo nam se nikako nije svidelo! Elementi su sada šestougaoni i mogu se pomerati u isto toliko smerova (zavisno od toga odakle ih „povučete”). Pravićete nizove da biste osvežili štitove ili napunili oružje, sakupljaćete iskustvene poene, usmeravati bombe na protivnika, ali i koristiti oružja i „specijale”, čije korišćenje zahteva posedovanje određene količine „mane” različitih boja. Zbog pomenutog random efekta igra zna da bude prilično teška, naročito kada se borite protiv nadmoćnijeg protivnika. Kada se na sve to doda repetivnost, dolazimo do zaključka da Galactrix može da ponudi zabavu samo onima koji uživaju u Bejeweled klonovima (ima li još onih koji ih se nisu zasitili?). Igra je dosadna i, iako pred vas baca ogromno bespuće, nemate mnogo toga da radite osim da se šetkate tamo-amo i svaki problem rešavate novom slagalicom. Beh! S tehničko-prezentacionog stanovišta, Galactrix je za koplje ispred prethodnika. Grafika nije bogzna kako upečatljiva, ali je sve lepo „spakovano” i deluje sasvim pristojno. Muzička podloga je na momente sjajna, dok su zvučni efekti negde na sredini kvalitativne lestvice. Međuscene kroz koje saznajemo „radnju fabule” statične su i nisu nahsinhronizovane, što je zaista šteta jer bi se na taj način igrač lakše uvukao u središte zbivanja i poistovetio s radnjom. Jeste, u pitanju je niskobudžetna igra, ali koliko truda i novca treba za nahsinhronizaciju i čuperak animacija? Ne mnogo, verujte... Vladimir PISODOROV | | |
