Uticaj Interneta

Da li je u pitanju i prvi znak kraja Microsofta?

Prema cikličnim teorijama razvoja društva, ljudska istorija izdeljena je na etape u kojima se ostvaruje dominacija neke civilizacije. Njeno postojanje obeleženo je usponom, vrhuncem i opadanjem. Iako manifestni uzrok propasti može biti jedan događaj koji će postati prihvaćen kao razlog kraja civilizacije, ostaće prava istina da je dekadencija spor i teško uhvatljiv proces, a da brojni događaji vezani za nju neće biti zabeleženi kao koraci ka kraju ili ozbiljnoj promeni.

Ova teorija lako se može primeniti i na multinacionalne korporacije, koje, uostalom, nisu ništa manje ozbiljan „igrač” od prosečne države. I kod njih su propast ili ozbiljna promena uzrokovani naletom novog, koje se akumuliralo do tačke pucanja stega starih ideja i odnosa. Odumiranje je i kod heavy-weight korporacija dug proces, a gašenje jednog po jednog projekta jesu neuhvatljivi koraci ka kraju, koji samo neki vide. Ti koraci imaju zajednički uzrok: to su nove ideje, koje poput kiseline tope tkiva dok ne stignu do samog jezgra. Oni koji se prilagode opstaju, ali, imajući u vidu težinu korenitih transformacija, mogu i da nestanu.

Dok su za civilizacije potrebni vekovi, današnje društvo meri ritam promena taktom decenija. Primer za ovo lako može postati Microsoft. Ova korporacija je devedesetih godina dostigla svoj procvat, zatim poslednjih nekoliko godina „kaplje” na sve strane, pa se postavlja pitanje hoće li uskoro početi da „lije”?

Jedna od vesti koja je obeležila prethodni mesec svakako je odluka džina iz Redmonda da trajno obustavi proizvodnju i prodaju svoje kultne enciklopedije Encarta. Takođe, i web sajt projekta, koji datira iz 1993. godine, biće ugašen 31. oktobra ove godine. Dok većina subjekata na ekonomskoj sceni svoje poteze koji im ne idu u korist u poslednje vreme pravda svetskom ekonomskom krizom, čak i kada nije ona glavni krivac, Microsoft nije licemeran. Na FAQ sekciji sajta dato je objašnjenje da su se vremena promenila, i da se koncept tradicionalnih enciklopedija napušta jer ljudi traže i nalaze informacije na druge načine. Tako je vešto izbegnuto pominjanje internet „sveznalice” Wikipedije.

Razlozima ovakvog poteza lako je ući u trag. Dovoljno je samo osvrnuti se na (po Microsoft) poražavajuću statistiku: u Americi je udeo Wikipedije na tržištu online enciklopedija 97 odsto. Encarta je drugoplasirana sa 1,27 procenata. U drugim delovima sveta situacija je slična. Astronomska razlika u broju posetilaca prouzrokovana je besplatnom prirodom sajta Wikipedia. Kada se na to doda i činjenica o znatno svežijim informacijama sa ovog sajta u odnosu na Encartu, bilo u DVD ili online izdanju, postavlja se pitanje šta je Microsoft toliko dugo čekao? Iako često optuživana za neobjektivnost, netačnost i nerelevantnost delova svog sadržaja, Wikipedia je vizionarski projekat kojim se čovečanstvo može ponositi. Bez obzira na jasne nedostatke koje Web 2.0 standardi donose (ponajviše mogućnost da praktično svako uređuje sadržaj), postojanje baze besplatnih, slobodnih, necenzurisanih informacija o najširem mogućem opsegu tema ne samo da predstavlja nesavladivu konkurenciju enciklopediji čiji se podaci ne ažuriraju po dve godine, već je i najveće blago Interneta. A onima koji prigovaraju sedmorangiranom sajtu po broju poseta na svetu može se, takođe, prigovoriti da zaboravljaju da uvek i u svemu postoji više istorija, više verzija i da će uvek biti ideoloških sukoba o „istini”. Retkost je da nešto teorijski izgleda teško izvodljivo, a da tako lako funkcioniše u praksi. Obično je obrnuto.

Porediti besplatnu enciklopediju koju održava stotine hiljada ljudi sa konkurentom koji vodi šačica eksperata, više nema smisla. Gašenje Encarte je neminovnost, koja je posledica mnogo širih promena koje dolaze. Microsoft mora ozbiljno da menja svoje navike i modele ukoliko planira da opstane. Tamo svaka inovacija i dobra ideja bivaju prekrivene senkom posrnule korporativne logike. Encarta svakako treba da bude zapamćena po tehničkim inovacijama koje je donela, ali i po svojoj sudbini, koja je dokaz trijumfa nečeg što je otvoreno prema svima i što je bolje za sve. Zasad se opadanje nastavlja, ali se kraj ne nazire.

Ivan VESIĆ