Od kada je Doom postavio nove standarde u FPS žanru, programerski timovi prosto su se utrkivali ko će napraviti boljeg klona ove igre na Amigi. Posle nekoliko osrednjih ostvarenja, na scenu je stupio Gloom (1995), koji je ostao zapamćen kao najbolja Amigina „dumačina” u pogledu tehnikalija i igrivosti.

Osim očigledne asocijacije u nazivu igre, Gloom od slavnog uzora pozajmljuje i „radno okruženje”: spletovi hodnika u svemirskoj bazi, nafilovani vojnicima i raznim demonima. Cilj svakog nivoa je stići u jednom komadu do izlaza. Pored karakondžula koje vrebaju iza svakog ćoška, stvari dodatno otežava i lavirintska struktura nivoa, pa se lako može dogoditi da zalutate. U igri postoji samo jedno oružje – plazma puška, čija se ubojna moć unapređuje sakupljanjem dodataka, kojih ima više nego dovoljno. Municija je neograničena, te nema potrebe za ekonomisanjem i povremenim odmaranjem kažiprsta. Posebnu poslasticu predstavljaju versus i kooperativni modovi za dva igrača, pri čemu se ekran deli na dva dela po horizontali.

Ovo je ujedno i prva igra ovog žanra na Amigi koja je za prikazivanje podova i plafona koristila teksture, a ne jeftine trikove poput senčenja. Deluxe verzija donosi dosta poboljšanja na vizuelnom planu, od kojih je najuočljivije povećanje rezolucije, kao i činjenica da se oružje sada vidi na ekranu za igru (što je bio i najveći propust osnovne verzije).

Darko MIHOKOVIĆ