Electronic Arts se poslednjih nekoliko godina dobrano trudi da serijalu Sims održi glavu iznad vode, i u tome uglavnom uspeva. Kompanija je posebno aktivna na tržištu Nintendovih konzola, mada ne zapostavlja ni druge platforme. Posle Castawaya, Petsa i MySimsa nije bilo teško pretpostaviti da nas u najkraćem roku očekuje i simulacija sa životinjama u glavnoj ulozi.

Najmlađi izdanak popularne franšize može se nazvati „ekološkom” simulacijom, koja na prvi pogled izgleda kao realistična interpretacija Rareovog hita Viva Pinata. Ipak, više je razlika nego sličnosti između ove dve igre: dok u Pinjati svaka bašta predstavlja zaokruženu celinu bez mnogo upliva spolja a igrač ima potpunu kontrolu nad interakcijama između biljaka i životinja, u SimAnimalsu su stvari drugačije. Ovde se radi o simulaciji kompletnog ekosistema, koja počinje pripremom jednog ograničenog staništa za sitne životinje (miševe i zečeve), a nastavlja se koncentričnim širenjem na okolna staništa i, na kraju, kompletan ekosistem. Svako okruženje uvodi nove životinjske vrste koje najpre treba privući, a zatim ih i privoleti da se nastane. Među njima će biti i predatora (medvedi, lasice), koji će vam dodatno iskomplikovati život, hraneći se vrstama koje ste gajili u ranijim etapama. Takođe, zagađenja u jednom delu sistema brzo će se proširiti na ostale delove i dovešće do poremećaja koji čitav ekosistem mogu urušiti kao kulu od karata.

Održavati krhku ravnotežu između biljaka i životinja je osnovni zadatak igre. Mera vašeg uspeha biće zadovoljstvo živih vrsta koje nastanjuju vaše područje, a koje će to svoje zadovoljstvo emitovati u okolinu puneći tzv. Happy Bar dobrim vibracijama. Zauzvrat, kao uspešan „negovatelj” dobićete pristup novim staništima, biljkama i životinjama, kao i nove mogućnosti za manipulaciju. Da bi bile zadovoljne, životinjama treba podmiriti dva najjača poriva – nagon za ishranom i nagon za održanjem vrste, parenjem. Dobra klopa i zgodan partner za svakog stanovnika vašeg malog zoo vrta jeste sve što vam treba za prelazak u sledeću etapu.

Vremenom, nažalost, održavanje opšteg zadovoljstva menažerije gubi čar i pretvara se u monoton posao u kom nedostaje zabave. Ne može se reći da zabavnost jedne menadžerske igre zavisi od bogzna kakve inovativnosti, ali ploča SimAnimalsa zaista često preskače. Da ima mini-igara sličnih onima u Viva Pinata, beskrajno sađenje šargarepa i detelina, sakupljanje i milovanje zečeva i pacova ne bi nam tako teško pali.

Ako je snaga SimAnimalsa u etapnoj strukturi i kompleksnosti veza između pojedinih elemenata ekosistema, onda njena slabost leži u mehanici i tehničkoj podlozi. Igrač, predstavljen ikonicom ruke, za sve radnje (kretanje, manipulisanje objektima i promenu ugla kamere) koristi wiimote, ali uz jednu bitnu otežavajuću okolnost – neadekvatnu detekciju pozicije pointera, zbog koje igra često neće znati kud ste pošli i šta zapravo želite da uradite. So u kafu dodaju bljutava grafika, aljkav dizajn nivoa i neprirodna animacija životinja (bogatiju paletu videli smo na dečjim crtežima u obdaništu).

Ako (stvarno) volite Simse, nema razloga da ne probate i SimAnimals, jer on dosledno prati koncept originala, omogućava razvijanje kompleksnih interakcija, pruža osećaj kompletne slobode igranja, postavlja interesantne izazove i ima veliki potencijal za kombinacije u mikromenadžmentu. U tom slučaju, ni pomenuti nedostaci neće vam se činiti tragičnim.

Gradimir JOKSIMOVIĆ