Da li je moguće da su uporni Nemci konačno uspeli da oblikuju FRP epskih pretenzija, avanturu koja za pojasom ima zadenutu mehaniku igranja iz sada već prastarog Summonera, dok mačem i štitom lako parira Neverwinter Nightsu 2, sa strane merka pali Gothic 3, a pritom sve vreme insistira na domaćem sistemu složenih pan & paper pravila, toliko različitih od ko zna koje edicije „Naprednih laguma & zmajeva”?

Zaplet igre počinje kada dobijete pismo od starog prijatelja i mentora Arda da mu se hitno pridružite u glavnom gradu zemlje Aventurije, Ferdoku. Nakon poveće tutorijalne kampanje u pastoralnom Avestruu, konačno stižete do kapija Ferdoka da biste, na sopstveno čuđenje, saznali da je starina Ardo nesrećno nastradao od ruke misterioznog ubice, koji svoje žrtve bira po nekom zasad nedokučivom principu. Ono što sledi podseća na ogroman kolut sira koji na tavanu počinju da grickaju miševi. Inicijalna potraga za ubicom završiće se otkrivanjem opasnog i novonastalog kulta, ali će story arcovi početi da sevaju na više strana (sa vodećim u vidu izvršavanja serije Dragon Quest izazova uzduž i popreko Avanturije), efektno vas bacajući u rebus – da li igra ima jednu ili više main-quest instanci, uz gomiletinu sporednih zadataka koji takođe dodatno bacaju malter i popunjavaju praznine ovako raznovrsne i kapitalne priče.

Po svom unutrašnjem „motoru”, Drakensang je igra koja najviše liči na švajcarski sat, ispod čije se prijatne i jednostavne površine krije kompleksan mehanizam sačinjen od slojeva i slojeva zupčanika, koji zajedničkim snagama besprekorno pokreću ovaj epski FRP. Das Schwarze Auge pen & paper sistem kao prvo počiva na ne baš standardnom setu primarnih karakteristika (snaga, agilnost, konstitucija, ali i hrabrost, razboritost, da ne kažemo baš kefalo, i sl.). One direktno utiču kako na neke sekundarne karakteristike (količina zdravlja, odnosno endurance energije za aktiviranje veština i specijalnih udaraca, mana za magije, snaga napada, kao i izglednost eskivaže, odnosno upotrebe štita i pariranja u borbama) tako i na sve ostale veštine organizovane u pet kategorija. Između ostalih, ovde se nalaze i skillovi kao što su džeparenje, detektovanje zamki, zbrinjavanje povreda, „poznavanje prirode i društva” kroz sijaset različitih talenata, što omogućuje detektovanje i sakupljanje biljaka, dranje biljaka i obeležavanje bitnijih mesta na mini-mapi u gornjem levom uglu ekrana, različite načine za vođenje konverzacije u svoju korist. Tu su zatim skillovi za zavođenje pripadnika suprotnog pola, poznavanje manira na dvorovima i plemićkim svečanostima, alhemičarenje i još gomila drugih, a na kraju je i borbeni odeljak za budženje preferiranog naoružanja. Svaku od ovih veština moguće je ponaosob unapređivati experience poenima koje osvajate tokom igranja, ali na checkove prilikom bacanja virtuelnih 20-straničnih kockica posebno utiču tri primarne karakteristike (uz mogućnost njihovog ponavljanja, pri čemu je cilj izvući vrednost manju od kontrolne, ili uz pomenuto ručno budženje veština kao neke vrste džoker-rezerve za dopunjavanje do potrebne vrednosti). Pored ovoga, postoji i deo sa naučenim magijama, odnosno ofanzivno-defanzivno-dalekometnim specijalkama koje učite, za izvesnu novčanu nadoknadu, od trenera razasutih duž cele Aventurije, ali i uz učešće određenog broja experience poena. Poslednja stavka tiče se receptura za spravljanje čarobnih napitaka i pomada, kovanje hardvera, kao i craftovanje naprednih strela, lukova i samostrela, a ovome treba dodati još i neuobičajen ali funkcionalan trostruki monetarni sistem (dukati, taleri i fardinzi). Još korisnih informacija možete naći na adresi www.mediafire.com/download.php?mdihyhg1t4y.

Grafika je pravi melem za oči kako zbog svojih neagresivnih kvaliteta (predivno orkestrirane, pastelne kombinacije koje naprosto zrače svojim bajkovitim karakterom) tako i zbog izvrsne optimizacije, koja će imati milosti prema vašoj konfiguraciji, čak i u najgušćim situacijama ili u gradskim četvrtima. Sve je ovo upregnuto da bi kompletno kraljevstvo Aventurije, kao i glavni grad, izgledali maksimalno realistično i uverljivo (stotine ljudi na trgovima koji idu nekim svojim poslom, detalji kao što su oblačići prašine, rojevi insekata, jata ptica koja promiču na mapi sveta ili gomilice lišća koje provejavaju ekranom, kapanje s vrha gradskog hrama koje na tlu stvara reflektujuće bare, likovi različitih klasa ili rasa koji različito hodaju i slične poslastice), ali i spremno da avanturisti željni kvalitetnog FRP-a u njega zariju svoje zube. Nažalost, najveća mana igre odnosi se na izostanak glasovne sinhronizacije, koja je pomalo bizarno tretirana (samo je prva rečenica razgovora zvučno pokrivena, sem ako se ne radi o razgovoru sa likom koji je bitan za neki od main questova), što pravi dodatnu zabunu ako se uzme u obzir to da će ista ta rečenica biti „nema” ako se kasnije pojavi u razgovoru (važi i obrnuto). Sami glasovi varijaju od odlično izgovorenih i akcentovanih, koji pristaju karakteru ili rasi sagovornika, do solidnih i tu i tamo ispodprosečnih, što nije slučaj i sa odličnom fantazijsko-horalno-instrumentalnom muzikom koja savršeno pristaje dešavanjima na ekranu.

Kako slikovito opisati Drakensang? Pa, ako zamislimo da je The Witcher raspištoljeni Zagor Te Nej, koji jednom rukom cepa lobanje svojim kamenim tomahavkom a drugom rukom zuji kroz močvaru Darkvuda držeći se za lijanu, u ovoj analogiji Zmajeva pesma bi bio smerni, umereni, lepo vaspitani i uredno podšišani princ Valijant. U svakom slučaju, em ćete se naigrati, em ćete se nauživati, a domaći zadatak pred Risenom i Gothicom 4 je upravo postao teži.

Aleksandar DINIĆ