Više niko ne postavlja pitanje da li neki novi MMO može da ugrozi World of Warcraft, već da li taj sveži pridošlica uopšte može da preživi porođaj

Razmišljajući o atraktivnom početku još jedne kolumne o WoW-u, palo mi je na pamet da bi se vredelo osvrnuti na potpunu katastrofu ponoćne prodaje najnovije ekspanzije domaćim kupcima. Ali, pošto je u pitanju već dve nedelje stara vest, koju je dobrodušni kolega Kosowatz (svaka, a posebno fizička sličnost sa detektivom Sipowitzem je namerna) obradio na 113. strani, rešio sam da ne prozborim bukvalno ni reč o tome. Moja usta su zapušena. Neću ni da beknem o ljudima koji su prevareni za WotLK preordere! Jednom sam skoro umro od gladi, a nisam želeo da priznam da sam gla...

Na ovom mestu pada zavesa, crnilo prekriva Sofronijevu glavu, što je sudbina koju će od 13. novembra, pre ili kasnije, podeliti svaki konkurentski MMORPG, čiji su autori ili PR menadžeri u reklamnoj kampanji u bilo kom obliku u usta uzeli World of Warcraft. Zdravorazumska logika je da se Njegovo ime ne zaziva uzalud (čak ni kada uz vas sedi Gandalf, koji amortizuje bljesak velikog Oka), a ko se ogreši o ovo pravilo ili javno baci rukavicu u lice Blizzardu, iskusiće vrlo neprijatno otrežnjenje. Predstavnici neke od poslednjih ovogodišnjih nada ponašali su se kao Jugoslavija u martu 1941. godine, zabadajući prst u oko Hitleru i čudeći se posledičnom šibanju po guzici i bežanju preko brda u gaćama. Pametni mali miševi, developeri zadovoljni sa nekoliko stotina hiljada pretplatnika (nalik Islanđanima odgovornim za EVE: Online ili likove iz Turbine što drže LotRO) prošli su, kao i uvek, duboko ispod radara i ostali manje-više netaknuti Arthasovim odmrzavanjem. Izuzeci nalik Lineageu 1 i 2 i dalje ostaju izuzeci, a o razlici između mentaliteta zapadnih i istočnih igrača već smo detaljno razglabali Z puta.

Od famozne „nove podele karata”, odnosno pojave kompetetivnih naslova koji bi mogli ozbiljnije da ugroze WoW, na kraju nije ispalo ništa: Age of Conan je krivicom nesposobnih developera izvisio kao slina, Warhammer Online se agresivno koprca, guzi, preti sekirom i stepuje kopitima, ali je svakom ko zna da se obuče bez tuđe pomoći jasno da je ključni momenat prošao. Dostigli su inicijalnu cifru od blizu milion prodatih primeraka, ali sam megasiguran da se više od polovine nije vratilo da ukuca serijal sa kreditne kartice za naredni mesec. Vitlaće helebardama i polirati rogove na šlemu, ali voz se nikada više neće vratiti na polazni peron. No, pošto je početni tiraž otplatio troškove produkcije, sve ostalo je čisti šnjur. Siguran sam u to da će Aion: Tower of Eternity biti igra dostojna hvalospeva i naslov koji „ima sigurnu budućnost”, ali NCsoft je istu stvar tvrdio i za Tabulu Rasu, čije servere planira da zatvori početkom februara 2009. godine. Solidnu igru zamišljenu i produciranu od strane galaktičkog R. Geriota posle godinu dana igra samo desetak hiljada (neisplativih) zamlata.

Više niko ne postavlja pitanje da li neki novi MMO može da ugrozi World of Warcraft, već da li taj sveži pridošlica uopšte može da preživi porođaj u bolnici u kojoj nema struje, jer sve gigavate vuče ledeni gad iz Northrenda. Demijurzi iz Blizzarda potpuno su svesni svoje apsolutne nedodirljivosti: Wrath of the Lich King je izrešetao sve table sa rekordima prodaje u prvih 24 sata, novinari respektabilnih TV stanica više ni ne podižu obrve kada čitaju prilog o novoj komercijalnoj pobedi neke video igre, zidne novine obznanjuju da Nemačka pobeđuje na svim frontovima... Da li je ovo peak njihove moći? Da li je ovo repriza kasne jeseni 1941. godine, kada su protiv Wermahta stajali samo drhtuća Britanija i raštimovani Sovjeti, kojima se činilo da kraj balade dolazi kad nestane mesta za povlačenje? Ruse (i zajedno sa njima, zapadne saveznike) spasao je rani mraz, ali nada da bilo kakva mećava može da ugrozi ili uspori Blizzard uzaludno je trošenje molitvenih energija.

Za svaku imperiju ovog kalibra jedinu opasnost predstavlja dekadencija., Wrath of the Lich King, svakom ko već neko vreme igra WoW, jasno ukazuje da je taj točak, odavno stavljen na obod padine, dobio lagani „Ping!” u ivicu. Lagano preterivanje sa raskošnim ponudama koje obezvređuju trud, u krugovima WoW fanatika poznato kao wellfare epix (izraz nastao u TBC-u), u novoj ekspanziji dobija potpuno novu dimenziju. Sve je prelako, prejednostavno, prepojednostavljeno... Ukoliko casual igraču obezbedite iste nagrade kao i hard-core raiderima, time eliminišete fenomen štapa i šargarepe koji neke ljude motiviše da budu bolji od ostalih, sa opremom koja reflektuje njihov elitini status. Heroj kome se ne pevaju hvalospevi izgubiće motivaciju da bude heroj, a ako ne bude bilo junaka, ni casuali neće imati reper kome će moći da streme. Sve će se pretvoriti u kaljugu radničkog samoupravljanja. Ovo je (možda) početak kraja: ne bih da se zakunem, but...

Mislite da nisam u pravu? Nihilum i SK Gaming, dva top PVE guilda koja su se nedavno spojila u jedan uberguild, očistili su kompletan PVE aid sadržaj WotLK-a za tačno 63 sata od kada se pojavio u prodavnicama. Casualima će biti potrebno neuporedivo više vremena, ali će i oni jednom doći na svoje. I šta ćemo onda? Blizzard će ignorisati krike za dodatnim sadržajem i nastaviće da briše guzicu dolarima, heroji će okačiti topuze o klin i otići u suton. Beslovesna raja nastaviće da se grize međusobno i rve u kaljuzi, ali kada i poslednji alt dostigne lvl. 80, u vazduhu će da ostane samo pitanje:

„OK, kuda sad?”

Miodrag „Quo Vadis” KUZMANOVIĆ