Srpski za Redhetovce

Prilika da Fedoru 9 predstavimo kroz prizmu lokalizovane verzije, ovog je puta propuštena. Na sajtu projekta lokalizacije Fedore na srpski, a sve pod kapom Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, pronašli smo za preuzimanje dostupnu verziju 8, zapakovanu tako da podrazumevano „govori” srpski. To je svakako dovoljno za trenutnu evaluaciju rezultata ovog projekta u nekoliko pasusa.

Prilikom predstavljanja projekta lokalizacije Fedore saznali smo da je ekipa koja radi na projektu locirala 32.480 stringova, od kojih, prema podacima koje smo od njih mogli dobiti, nije bilo prevedeno 19.416. Od tih skoro devetnaest i po hiljada lokalizovano je 98 odsto, što ukupni saldo svodi na 99 odsto lokalizovanih stringova. Oko 40 odsto prevedenog materijala je lektorisano, a kao krajnji cilj zacrtano je dovođenje prevoda na stanje od 100 odsto prevedenih stringova. Ono čime su se Fonovci, takođe, pohvalili jeste uspostavljanje saradnje sa postojećim lokalizacionim timom Fedore, koji je taj posao radio pre nego što se država odlučila na uključivanje u te aktivnosti. Fedora je bila i ranije poznata kao distribucija koja ima veoma vredan prevodilački tim, pa se dobar rezultat na prvom merenju prolaznog vremena za ovaj projekat skoro podrazumevao.

Preuzimanje Fedore 8 moguće je sa sajta ministarstva ili servera, koji je postavljen u okviru projekta. Dostupan je GNOME Live disk, koji pruža mogućnost instalacije na hard disk. Pored njega moguće je preuzeti i instalacioni DVD, koji za instalaciju koristi Anacondu i sa sobom donosi daleko veći izbor paketa nego što ih ima live CD. Uputstva koja pored ISO-a obitavaju na FON-ovom serveru mogu olakšati život manje iskusnim korisnicima, uputiti ih i upoznati sa koracima koji ih očekuju. Valja napomenuti i to da dostupni instalacioni mediji podržavaju x86 arhitekturu, dok ISO-a za 64-bitne računare nema.

Probaj pa instaliraj na hard disk

U eri instalacije GNU/Linuxa sa live diskova odabrali smo upravo taj metod za pogled na lokalizovano pakovanje Fedore 8. Live sistem baziran je na GNOME-u, koji je ujedno i jedino grafičko okruženje koje se može probati uživo.

Već prilikom pokretanja sistema uočava se da se radi o lokalizovanoj verziji, mada je GRUB ekran na engleskom. Rhgb (Red Hatov boot splash) poruke ispisuje na srpskom u oba moda, a isto se dešava i u terminalu, odnosno kada se grafika isključi. Po defaultu je odabrana ćirilica, a nismo naišli na opciju promene pisma, ni prilikom pokretanja sistema, a ni u slučaju login menadžera koji u meniju za jezik, takođe, nema srpski jezik na latiničnom pismu. Ukoliko se, pak, odlučite za DVD varijantu i instalaciju putem Anaconde, lokalizovano okruženje će i u tom slučaju biti prisutno, i sasvim verovatno razumljivo i korisnicima koji su navikli na engleske termine.

Iako se korisnik na prvom koraku sreće sa GNOME-om i njegovom lokalizacijom, on, ipak, nije glavna tema u kontekstu u kom se nalazimo. Prevod GNOME-a je poseban projekat koji egzistira već dugo, a čini se da je skupina projekata lokalizacije prilikom planiranja ostala uskraćena za dva veoma važna prevoda – GNOME-a i KDE-a. Red Hat, a nakon njega i Fedora, odlikuju se skupinom grafičkih alata za podešavanje sistema koji posao iz terminala sele u X. Sistemski alati prevedeni su na srpski, uz nekoliko poruka koje se pojavljuju na engleskom jeziku. Pomoćne strane za ove programe nisu prevedene, pa se prilikom podešavanja servisa, koji se, na primer, pokreću sa sistemom, pomoć u vidu HTML strane prikazuje na engleskom jeziku. Upravo ovakve situacije mogu biti odlična ilustracija u kom smeru bi dopuna prevoda i pospešivanje lokalizacije trebalo da ide, s obzirom na to da su pomenuti sistemski alati koje smo probali prevedeni od strane Fedorinog prevodilačkog tima pre nego što je projekat o kom govorimo započeo rad.

Alati za manipulaciju paketima u grafičkom okruženju („Upravnik paketima” i „Ažurator paketa”) su prevedeni, zajedno sa GUI-jem za podešavanje repozitorijuma (riznica). Opisi paketa su, s druge strane, ostali na engleskom, zajedno sa Yumom, koji interakciju sa korisnikom obavlja takođe na ovom jeziku.

Celokupno radno okruženje, što podrazumeva GNOME i programe uključene u sistem, dobrim delom je lokalizovano, uz nekoliko izuzetaka. Ono što je lokalizovano, kada je GNOME u pitanju, od strane njegovog prevodilačkog tima, ušlo je i u ovo izdanje, pa je prevedenost na veoma dobrom nivou. Integracija prevedenih Mozilla programa je izostala – Firefox je na engleskom, zajedno sa nekolicinom ostalih aplikacija delimično ili potpuno neprevedenih (Abiword, Transmition, F-spot, Rythmbox, GNOME interfejs za Network Manager).

Na live sistemu nema OpenOffice.org-a, pa su za kancelarijske potrebe prisutni Abiword i Gnumeric. Gimp i F-spot staraju se o slikama, dok se internet svita svodi na Firefox, Evolution i Pidgin. Multimedija je pokrivena GNOME-ovim programima te namene, dok vlasničkih kodeka nema.

Podrška za hardver je na nivou kernela i drajvera koji karakterišu vreme kada je osmica izašla. Zato za bleeding edge uređaje valja probati devetku, koja je trenutno aktuelno izdanje Fedore. Instalacija live sistema obavlja se u lokalizovanom okruženju koje je veoma slično procesu prilikom korišćenja instalacionog DVD-a.

Zaključak

Ovaj projekat je, za razliku od prevoda i pakovanja Ubuntua, svoju strategiju bazirao jedino na lokalizaciji Fedore. Upuštanje u „branding” i sve ono što donosi izgradnja samostalne distribucije, ma koji distro imala za osnovu, u slučaju lokalizacije Fedore izostaje. Dobre ili loše posledice jednog ili drugog izbora zasad su samo u domenu teorije, barem dok ne prođe određeno vreme nakon koga će biti moguće podvući liniju i videti koliko je ko uspeo doći do korisnika. Srpski „out of the box” se i ovog puta svodi na elementarni adut lokalizovane Fedore u domaćoj izvedbi, uz činjenicu da je ovom slučaju upravo to i jedina razlika od globalnog izdanja.

Ivan JELIĆ