SK Case Chase: Kućište „Samurai Champloo”

Jedna japanska anime serija tema je ovog izdanja našeg nagradnog konkursa

Naime, Marko Mihajlović iz Beograda glavni krivac je za muke koje smo pretrpeli u proteklih mesec dana. Marko nas nimalo nije poštedeo svojim predlogom, što smo mi kompenzovali maltretiranjem kućišta svim mogućim zanatskim veštinama. Sve je počelo jednog lepog sunčanog dana kada su nam sponzori u svom kombiju s natpisom „List Computers” doneli fenomenalno serversko Chieftec kućište sa oznakom WH-01B-B i poremetili nam duševni i fizički mir. Ceo izgled kućišta po Markovoj ideji trebalo je da se zasniva na tradicionalnom japanskom izgledu prošaranom urbanim grafiti stilom. Hmmm.... grafiti stilom... to znači mnogo farbanja, šmirglanja, struganja, poliranja, prskanja... aaaaaah!

Pošto smo se odrekli blagodeti nerada i lenčarenja, došlo je vreme da posetimo našu dragu nam i milu radionicu, u kojoj alat već neko vreme vapi za delinkventnim i nasilnim ponašanjem. Elem, na levoj strani smo na već poznati način isekli otvor na koji će doći prethodno napravljen prozor u japanskom stilu. Prozor smo napravili od drvenih lajsni korišćenjem modelarske testere, šlajferice, lepkova i trunčice stolarskog znanja. Na prozor je zatim zalepljeno parče belog platna koje bi trebalo da imitira hartiju koja stoji na tradicionalnim japanskim prozorima i vratima.

Desna strana je takođe pretrpela sitne prepravke – u vidu otvora za dva kulera prečnika 90 mm preko kojih će doći maska od pleksiglasa napravljena, naravno, u firmi Grad slova. Nošeni mišlju da do kraja ekskiviramo bilo kakav teži umni, a kamoli fizički rad, poželeli smo da posao farbanja ponovo „uvalimo” lakirerskoj radnji Matrix tuning i time se ratosiljamo muke i opojnih mirisa akrilnih boja, prošaranih milom aromom nitro-razređivača i raznih materijala za bolje prianjanje boje. Međutim, predlog čitaoca izabranog na konkursu zahtevao je grafiti stil, a grafiti se, je li, rade sprejevima, tako da smo od profesionalnih lakirera dobili samo smernice, savete, jedan veliki osmeh, sumnjičav pogled i utešnu reč „srećno”. Ruku na srce, vlasnik Matrixa ponudio je da se lično lati sprejeva, ali nismo imali srca da dozvolimo mlataranje raznoraznim konzervama pod pritiskom uz tako divne pištolje za farbanje poznatih marki. Put pod noge u prvu farbaru, nekoliko sprejeva, malo vodene šmirgle, obavezni fiskalni račun i nazad u radionicu. Sve metalne delove smo prvo dobro išmirglali vodenim šmirglama, zatim naneli tzv. „špric git” (u spreju, naravno), zatim ponovo išmirglali, pa tek onda krenuli na prskanje bojom. Za plastične delove, koji su pre toga takođe obrađeni vodenim šmirglama, koristili smo crnu boju za branike automobila. Na red dolazi airbrush koji nam je poslužio za oslikavanje motiva koji nam verovatno ne bi uspeli da nije bilo firme Reclamare, u vlasništvu Ivana Kovačevića, koja se pored izrade svetlećih reklama, auto-grafike, putokaza i ostalih delatnosti takođe bavi sečenjem takozvanih šablon folija, koje smo već koristili na kućištu „Fallout”.

Posle oslikavanja airbrushom na red je došla prednja maska, prethodno ofarbana u dve boje, koju smo „obogaljili” skidanjem prednjih rebara. Plastična hirurgija je čudo, u našem slučaju „bambus hirurgija”, pa smo rebra zamenili asurom od bambusa koju smo pre toga isprskali lakom za drvo. Izmučeni umorom, drogirani od isparenja boja (barem oni koji, kao posmatrači, nisu koristili masku), ali pre svega prezadovoljni učinkom i budućim izgledom kućišta, rešili smo da poštedimo naše ruke i mozak Velikog sponzora smo još jednom neplanski „ošinuli” po džepu.

Uzeli smo mu novac i zaputili se u lokalnu stolarsku radionicu u kojoj smo galantno naručili izradu postolja od kuvane bukve u stilu japanskih zen vrtova, kao i drveni krov kućišta koji na sebi treba da ima imitaciju japanskih kapija na kućama. Kada je stolar završio svoj deo posla, izlakirali smo drvene delove i pažljivo sklopili kućište. Ali nešto nije štimalo...

Valjda pod uticajem gledanja serije „Samurai Champloo” ili ko zna čega već, pala nam je na pamet još jedna ideja. U kineskoj radnji (a gde drugde?) kupili smo japansku sablju – katanu. U istom zanosu, odštampali smo nekoliko crno-belih nalepnica koje smo zalepili na korice katane. Na kraju smo je postavili na krov kućišta i time upotpunili celokupan izgled.

Cela izrada ovog kućišta opet je pokazala da modifikacija može da se uradi profesionalno, ali zanatski, bez nekih skupih alata i mašina. Podstičemo sve kreativne ljude kojima se cela ova priča sviđa da nam šalju još više predloga, ali i da sami pokušaju da modifikuju svoje kućište. U tome ćemo im i mi pomoći putem našeg foruma. Samo napred, i srećno!

Marko DRLJEVIĆ

Sve delove smo dobro pripremili šmirglanjem, nanošenjem špric-gita, pa opet šmirglanjem – tek tada je usledilo bojenje.		Plastični delovi imali su nešto drugačiji tretman, pre svega što se tiče vrste upotrebljene boje u spreju		Pažljivo nacrtane aplikacije preneli smo „katerom” na samolepljivu foliju i zalepili na podlogu, kako bismo dobili dobre rezultate bojenja air-brushom
		Deo radova prepustili smo profesionalcima: stolaru postolje i „krov”, a našim starim znancima lasersko sečenje pleksiglasa
		Marko je poslao skicu i sam predložio model Chiefteca. Originalnu prednju masku prvo smo malo „obogaljili”, pa zakrpili, zatim upertlali ukrasnu platnenu traku i podmetnuli lakiranu asuru