Nintendo DS Lite

Nintendo DS Lite

Kada bilo kome ko je bio igrač devedesetih kažete „prenosna konzola”, odgovor koji ćete vrlo verovatno dobiti jeste – Game Boy. Ovaj uređaj napravio je pravu revoluciju, stoga ne treba ni da čudi pojavljivanje brojnih revizija u godinama nakon izdavanja prvenca. Veliki proizvođač je tek pre nekoliko leta odustao od tog poznatog imena i predstavio novo – DS. Nintendo DS tako je postala nova prenosna konzola sledeće generacije, koja je inovativnošću a ne hardverskom snagom (zvuči poznato?) osvojila igrače širom sveta. Ipak, dizajnerski momenat nije išao na ruku DS-u jer su, jedan pored drugog, PlayStation Portable i Nintendo zaista izgledali kao da su iz različitih liga. Stoga je predstavljen DS Lite.

U odnosu na starijeg brata, koji izgledom podseća na set za šminku ili plastičnu kutiju čudnih ivica, DS Lite sa druge strane izgleda kao nešto što bi moglo da izađe iz Appleove fabrike. „Školjka” je u potpunosti bela (postoji i crna verzija) sa „glazurnom” površinom koja daje poseban sjaj. Očigledno se princip Nintendu jako dopao, pa i Wii, u određenoj meri, prati ovu filozofiju. Negativna strana je to što se sada DS mnogo lakše prlja, ali je makar ekran zaštićen od toga, za razliku od onoga sa PSP-a. Čini se da je, i pored „glazure”, uređaj otporan na svakodnevno nošenje u džepu i ogrebotine koje na taj način mogu nastati. Ono što je važno jeste da je Nintendo DS Liteom postigao ono što je želeo – uređaj je dopadljiv i nije postojala osoba koja nije poželela da ga vidi, proba, pipne, okrene, obrne i malo se poigra. Jedino što narušava dizajn može biti korišćenje Game Boy Advance kertridžâ koji kod DS Lite pomalo vire iz kućišta. Oni se postavljaju sa donje strane, dok kertridži specijalno napravljeni za DS idu „gore”. Oni su znatno manji i najviše izgledaju kao SD memorijska kartica.

Kertridži za Nintendo DS Lite

Sistem se, kao što verovatno već znate, sastoji od dva ekrana koji se pojavljuju otvaranjem preklopnog mehanizma. Sličnih su dimenzija, uz jedinu razliku u tome što je donji osetljiv na dodir. Naravno, većina kontrola obavlja se korišćenjem stylusa – olovčice – koja je identična onima sa PocketPC računara, pa će vam snalaženje u menijima biti olakšano ako ste ijednom upravljali nekim PDA proizvodom. Oni kojima to nije prirodno još uvek mogu koristiti „stari” direkcioni taster, osim u igrama koje eksplicitno zahtevaju korišenje touchscreena. Ono što će vas sigurno prijatno iznenaditi jeste osvetljenje ekrana. Čak i da se niste susreli sa običnim DS-om koji ima znatno tamniji ekran, ovaj će vas obradovati, jer ne samo da je dovoljno svetao i na srednjem nivou osvetljenja, već poseduje i prilično dobar ugao gledanja. Sve to doprinosi toplim bojama, čistom izgledu menija i igara i uopšte boljem osećaju prilikom korišćenja. Sa audio strane, DS Lite donosi dva zvučnika sa leve i desne strane ekrana, što konačno označava ulazak stereo režima rada u Nintendove prenosne uređaje.

Nakon osnovnih početnih podešavanja (datum i vreme, vaše ime, omiljena boja i slično), u glavnom meniju ste u prilici da izaberete igru koju ćete igrati (bilo za DS bilo za GBA), zatim osnovne postavke konzole, da započnete multiplayer okršaj ili uđete u PictoChat, softver za komunikaciju između vlasnika DS konzola.

Kada govorimo o igrama, novitet koji će vam se sigurno dopasti jeste sleep mod. Naime, u svakom trenutku možete zatvoriti poklopac konzole i uređaj će otići „na spavanje”. Čim ga naredni put otvorite, on će nastaviti sa radom na mestu na kojem ste stali. Ne treba zaboraviti na multiplayer odnosno wireless mod. Nalik na onaj sa PlayStation Portable, DS Lite donosi podršku za multiplayer okršaje do 12 igrača. Za veliki broj naslova dovoljan je samo jedan kertridž jer se sadržaji wirelessom prenose na druge konzole (i nestaju nakon završetka igre), što je svakako pohvalna opcija.

PictoChat donosi mogućnost da do 16 ljudi piše ili crta i tako komunicira u wireless mreži. Čini se da ova funkcija nije baš posebno korisna, osim recimo u slučaju školaraca ili studenata koji na ovaj način mogu prekratiti dosadne časove ili predavanja.

I dok DS Lite zaista izgleda kao dodatak modernom poslovnom čoveku današnjice, veličina i raspored tastera ipak ga vraćaju u sferu konzola „za decu”. Ovo naravno ne znači da i ljudi sa većim šakama neće moći da se zabave, ali će to igranje biti ograničeno i vrlo verovatno ćete često poželeti da direkcioni taster ili dugmići za kontrolu akcija u igrama budu nešto veći. Sa druge strane, tasteri na gornjem delu koje kontrolišete svojim kažiprstom postavljeni su baš kako treba, pa ćete ponekad samo njih hteti da koristite.

Za razliku od PlayStation Portablea, baterija Nintendo DS Litea traje znatno duže – u proseku do šest sati, iako je pomeranjem setovanja osvetljenja ekrana moguće izvući i do osam časova aktivnog igranja. To je sasvim zadovoljavajuća količina vremena koja će vam kupiti sate i sate tišine dok sa decom idete na more kolima ili čekate voz koji kasni.

Ako su vam za igranje potrebani jak hardver i fantastična grafika, onda Nintendo DS Lite (ili Wii) prosto nije za vas, i potrebno je da se okrenete PlayStation Portableu (ili Playstationu 3). Međutim, ukoliko volite inovacije, zaista nećete moći lako da pređete preko onoga što DS Lite ima da ponudi. Tu su dva ekrana, touchpad mogućnosti, wireless, kao i kompatibilnost sa GBA uređajem. Ne treba zaboraviti da Nintendo u svom arsenalu ima neke prilično „jake” naslove kao što su Zelda ili čitave serije Mario igara, a tu je i jako popularni Brain Age koji ne preporučujemo da pokažete bilo kome, jer će to biti trenutak kada ćete svoju konzolu poslednji put videti u životu.

Milan ĐUKIĆ