Platformske igre mahom zahtevaju dobru koordinaciju prstiju i brzo razmišljanje koje će vam spasiti glavu u sekundi. Igrači se posle izvesnog vremena zasite onoga što ih je inicijalno privuklo ovom konceptu i potraže nešto mirnije, te se na nekom od viših stepenika u igračkoj karijeri zadrže na žanru kakav su avanture. Elf (1991) je platforma koju će iskusniji igrači umeti da cene. Ne treba je mešati sa jednim prilično kompleksnim, a samim tim i zamarajućim Godsom, ali je bliži njemu nego „običnoj” skakalici sa blještavim novčićima.

Elf odlikuje šarena grafika i par melodičnih numera. U pitanju je platforma u kojoj na sve strane izlaze neprijatelji, ekrani su statični, a svaki nivo postavljen u drugo okruženje (variraju od ogromnih do velikih). Nivoi obično sadrže nekoliko poluga, predmeta i likova čijim kombinovanjem se na neki način „otključava” dalji napredak. Uništavanje pitomih životinja srozaće vam reputaciju, dok se skupljanje „ljubimaca” i biljaka isplati, jer ih u prodavnicama možete menjati za nekoliko veoma značajnih poboljšanja koje mogu potpuno promeniti način igre.

Prelazak svakog nivoa zahtevaće mnogo truda, ali se na kraju isplati snimanjem pozicije. Raznovrsnost i duhovitost avanture učiniće je prijatnom i izmamiti vam pokoji osmeh: na mestu na kojem poginete pojavljuje se grob iz kojeg će izaći i juriti vas sopstveni duh.

Ognjen POPOVIĆ