Izdat krajem prošle godine u Rusiji pod nazivom Blood Magic, ovaj krajnje atipični hack&slash RPG naslov konačno biva lokalizovan za englesko govorno područje. Nazvati ga prostim klonom Diabla bilo bi potpuno neprimereno s obzirom na veoma kompleksni magijsko-borbeni sistem koji nema ni približnu konkurenciju u sličnim igrama.

Iako kao podlogu ima tipični fantazijski kliše o palom božanstvu koje namerava da uništi svet, ostali elementi storilajna i globalne koncepcije drastično odskaču od tipičnog fantasy standarda. Dawn of Magic je u velikoj meri inspirisan drevnom kineskom mitologijom, kombinovanom sa nekoliko klasičnih referenci nalik na AD&D, što igru čini suludom mešavinom zapadnih i istočnih uticaja. Intenzitet „uvrnutosti” ideje postaje evidentan već kod početnog izbora lika: demo verzija igre nudi mogućnost izbora između „smotanog učenika”, „pekareve supruge” i „čudne Ciganke” koji predstavljaju ekvivalente maga, melee borca i njihove mešavine. Ipak, klasni izbor nije presudan za dalju modifikaciju lika: debela žena sa oklagijom, mršavi štreber ili Ciganka sa metlom u toku igre mogu da se specijalizuju na način koji nađete za shodno, prevazilazeći inicijalne preference u borbeno-magijskim veštinama.

Dvanaest magijskih škola koje postoje u igri povezuje veoma kompleksna šema međusobnih uticaja, koja zavisi od veština „kupljenih” iskustvenim poenima što ih stičete napretkom po nivoima i trenutno selektovanom kombinacijom u dva specifična ability slota. Da pojasnimo: pored klasičnog melee napada koji je po defaultu mapiran na levo dugme miša, desno dugme je rezervisano za magični napad koji ste selektovali u jednom od ability slotova; sadržaj drugog slota pojačava, dopunjuje ili menja dejstvo prvog, a stotine mogućih kombinacija na ovom polju čine osnovu kompleksnosti sistema. Na primer, ukoliko kao default magic napad podesite vatrenu loptu, selekcija pasivne veštine fire mastery u drugom će vam pojačati njegov intenzitet; ukoliko, pak, u drugi slot stavite lightning bolt, svaka vatrena lopta će praviti dodatni električni „demidž”. Ovo je apsolutno najbanalniji primer, koji ćete prevazići već u prvih sat vremena igre. Kao što rekosmo, igra poseduje 12 magijskih škola (a svaka od njih ima nekoliko različitih magija), tako da su opcije praktično neiscrpne. Atribute svog lika možete pojačavati ulaganjem u pasivne veštine nalik na kreaciju ili enchanting opremu, a recepte i reagense za ove veštine dobijaćete kao quest reward ili ih osvajati u borbi. Posebna poslastica su magijske rune na koje ćete ponekad nailaziti, a čije ubacivanje u oružje i opremu tačno određenim redosledom može proizvesti neki od bonus efekata.

Dawn of Magic poseduje specifični vizuelni šmek čija je glavna karakteristika napadni kolorit i interesantan vid terenskog senčenja. Iako sa grafičke strane zaostaje za, recimo, Titan Questom (broj poligona i kvalitet animacije, pre svega), igra ga „šije” po drastično većoj složenosti, što cilja na publiku koja želi nešto više od prostog seckanja hordi monstruma. Možda ovo poređenje i nije previše adekvatno zbog marketinško-budžetskih disproporcija u razvoju i plasmanu ovih igara, ali je potpuno primereno kao ilustracija postojanja dva potpuno različita koncepta u kreaciji akcionih role-play igara.

Miodrag KUZMANOVIĆ