Već ranije smo pominjali da je Unreal Tornament 2004 jedna od igara za koje se izrađuje najviše modova i mapa. Ima ih zaista mnogo i, da budemo iskreni, većina nekako liči jedna na druge, no, ponekad se pojavi i neko sasvim originalno ostvarenje koje predstavlja potpuno novu igru. Modifikacija koju danas predstavljamo, Hollow Moon, jeste jedna od najoriginalnijih koje smo imali prilike da vidimo, ali ovo ne mora da automatski znači i pohvalu. Ona je jednostavno toliko neobična da nas je već na prvi pogled zapanjila i ostavila bez reči.

Prva stvar koju ćete pomisliti čim počnete s igranjem jeste da nešto nije u redu ili sa modom ili sa vašim kompjuterom (ali će se vrlo brzo pojaviti pisano upozorenje koje će vas razuveriti). Naime, igra je potpuno crno-bela, a od zvukova se čuje samo neko prigušeno zujanje koje ubrzo nestaje da bi ustupilo mesto potpunoj tišini. Posle nekog vremena će početi da se čuje i muzika, ali zvučnih efekata bilo koje vrste u Hollow Moonu jednostavno uopšte nema. Sve ovo stvara veoma zastrašujuću i napetu atmosferu, a kako igra odmiče, ona će postajati čak i mučna.

Radnja igre je zasnovana na staroj teoriji po kojoj je Mesec šuplje nebesko telo, koja je bila posebno popularna tokom šezdesetih godina prošlog veka, nakon neke vrste zemljotresa koja je nastala za vreme istraživanja koja su sprovodili astronauti s Apola XII, a i danas postoje ljudi koji je zastupaju iako nema mnogo dokaza koji bi je potkrepili. Glavni lik moda je naučnik, specijalista za mašine Talos Davon, koji stiže u istraživačku koloniju na Mesecu koja postoji i radi već dugi niz godina. Međutim, niko ne dolazi da ga sačeka i uputi u posao, a uskoro će shvatiti i da je kolonija potpuno prazna, ako izuzmemo poneki leš koji leži na zemlji. Većina sada napuštene istraživačke stanice do koje će stići nakon duge šetnje kroz pustinju nalazi se u podzemlju, njenu veličinu možete samo da naslutite, a pustim hodnicima tumaraju neke neobične humanoidne prilike koje podsećaju na duhove. Jedino što Davonu preostaje jeste da krene u istraživanje baze koje će se uskoro pretvoriti u borbu za sopstveni život.

Uskoro ćete primetiti jedan veoma bitan element okuženja koji je bitan i za sam gameplay – neku vrstu električnih priključaka. U pitanju su sprave koje obezbeđuju struju za razne stvari u stanici, a vama će poslužiti za dopunjavanje oružja. Naime, u igri ne postoji klasično oružje sa municijom u standardnom smislu reči, već ćete odmah na početku kraj jednog leša naći neku vrstu plazma puške čiju ćete energiju moći da dopunjavate pomoću ovih priključaka.

Prema rečima autora modifikacije, glavni cilj im je bio da stvore jaku atmosferu misterije, igru koja će delovati uverljivo i lako i brzo uvući igrača u svoj svet. Ono u čemu su definitivno uspeli jeste izazivanje jakog osećaja usamljenosti koji ćete sigurno osećati sve vreme. Tome doprinose i dugi, prazni hodnici i neobična, na momente uznemirujuća muzika, ali i to što se igra odvija dosta sporo, bez mnogo akcije. Činjenica da je sve crno-belo omogućila je i neke zanimljive svetlosne efekte, zastrašujuće igre senama i odbleske, što opet na svoj način doprinosi neobičnosti i uzbudljivosti moda.

Teško je izreći bilo pozitivno bilo negativno mišljenje o Hollow Moonu. On se definitivno neće svideti svakome, pre svega zbog svoje neobičnosti, ali i zbog činjenice da nema gotovo nijedan od kvaliteta koji u današnje vreme najčešće privlače ljude nekoj igri. Nema stalne akcije od koje zastaje dah, nema bogzna kako originalne i zanimljive priče, nema zapanjujućih vizuelnih efekata... S druge strane, autori su uspeli da veoma lepo uklope sve elemente tako da tvore jedinstveno delo koje vam sve vreme drži pažnju. Atmosfera je toliko fino dočarana da ćete se zaista osetiti kao da ste u koži čoveka koji je potpuno sam na celoj planeti, nema načina da se vrati kući, nema nikakav vid komunikacije sa bilo kime, a okružen je neobičnim prikazama za koje nije siguran da li su stvarne ili su samo plod njegovog izmučenog uma. Kad već pominjemo protivnike, oni ne predstavljaju zaista nikakav izazov ili pretnju. Kreću se veoma sporo i veoma brzo umiru, jedino se treba čuvati potencijalnih napada s leđa. Ovo je posebno istaknuto time što, kao što smo pomenuli, u igri uopšte nema zvuka (što je objašnjeno time što zaštitno odelo koje nosite utuljuje spoljašnje zvukove) tako da ne možete da računate na to da ćete čuti neki šušanj koji će vas upozoriti na to da vam se neko privlači iza leđa. Ovo stvara izuzetno paranoičan osećaj te ćete posle nekog vremena početi da se neprestano osvrćete oko sebe.

Malo je igara koje uspevaju da stvore u igraču ovako jak osećaj usamljenosti, strave, paranoje, neizvesnosti... Nekima se sigurno neće svideti to što on ponekad postaje i vrlo neprijatan, gotovo gušeći, međutim svakako moramo odati autorima priznanje na onome što su uspeli da postignu. Pri tom, treba napomenuti i da igra nije završena – tek se očekuju ispeglanije i doteranije verzije.

Jovana ERČIĆ