Autostoperski vodič kroz galaksiju

Preko dvadeset godina ljubitelji dela Daglasa Adamsa čekali su ovaj trenutak. Ono što je počelo kao radio-drama, evoluiralo u knjigu, pa zatim još knjiga, potom u TV seriju, audio-izdanja i predstavu, tek sada dobija svoje otelotvorenje na velikom ekranu. Poklonici „Vodiča” verovatno znaju da je pre svoje prevremene smrti 2001. godine Adams sam radio na scenariju za ovaj film. Kasnije je njegov rad nastavio Keri Kirkpatrik, scenarista filma „Chicken Run”.

Iako su „Gospodar prstenova” i „Vodič” veoma različiti, kako po pitanju teme i stila pisanja romana tako i po filmskoj obradi, poređenja su neminovna. Uostalom, govorimo o verovatno prve dve knjige na spisku lektire svakog kompjuteraškog nerda. To podrazumeva veliki broj ljudi koji će gledanju filma pristupiti s ekstremnom kritičnošću. Zbog svoje strukture, digresija i neprestanih igri rečima, „Vodič” je, iako je nastao iz radio-drame, nemoguće snimiti tako da zadovolji sve ljubitelje knjige. Zato je veliko prekrajanje priče, izbacivanje određenih pasusa i ubacivanje nekih potpuno novih likova palo na samog Adamsa koji je dao sve od sebe da duh njegove knjige ostane očuvan. Budući da je Adams radio sa scenaristima i na mini-seriji BBC-a pre 23 godine, nije čudno što, bar što se prepravki knjige tiče, film umnogome podseća na seriju. Mali omaž seriji dat je i u sceni za šalterom na Vogosferi gde je jedan od „vanzemaljaca” koji čeka u redu zapravo Marvin iz serije.

Specifične Adamsove likove oživela je plejada britanskih i američkih glumaca. Za ulogu Artura Denta, tipičnog Britanca uhvaćenog u seriju neverovatnih događaja, izabran je Martin Friman koga je naša publika mogla da vidi u filmu „Love Actually”. Uvek spremnog Forda Prefekta, jednog od terenskih pisaca za „Vodič”, tumači Mos Def („Posao u Italiji”), a Zoi Dešanel je Trilijen. Odlični Sem Rokvel („Ispovest opasnog uma”) privlači pažnju kao predsednik galaksije Zafod Biblbroks. Džon Malkovič se našao u ulozi jednog od potpuno novih likova (Hama Kavula) koji je Adams stvorio ne samo za ovaj film već za Malkoviča lično. Glas kompjuteru „Dubokoj misli” dala je Helen Miren, dok je uloga Slartibartfasta, magrateanskog stručnjaka za fjordove, poverena bizarnom Bilu Najiju (matori roker iz „Love Actually”).

Poseban izazov bio je dizajn Marvina, večno deprimiranog superinteligentnog androida. Bez ikakvog lica koje bi moglo da pokazuje emocije, Marvinov stav, kretanje i glas njegova su jedina izražajna sredstva. Zato je za odlično držanje i govor tela iza Marvinovog oklopa odgovorna gluma još jedne fantasy ikone – Vorvika Dejvisa iz filma „Willow” – dok mu glas daje besprekorni Alen Rikmen.

Pošto su Teri Gilijem, Džej Rouč i Spajk Džouns odbili da se prihvate režije, ona je poverena Gartu Dženingsu i Niku Goldsmitu iz kompanije Hammer & Tongs, poznate po radu na spotovima grupa „REM”, „Supergrass” itd. Na predvizuelizaciji i dizajnu filma radili su više od godinu i po dana. Zatim su u stvaranje uključene još dve kompanije. U Kodakovom Cinesiteu uradili su preko 500 digitalnih efekata, od velikih svemirskih scena sa planetama i brodovima, preko neverovatne unutrašnjosti fabrike planeta, do dodavanja Zafodove druge glave, „specifičnosti” Hama Kavule ili letećih delfina. Efekti nisu toliko spektakularni da preuzmu kontrolu nad filmom tako da priča ipak ostaje na prvom mestu.

Dženings nije želeo digitalne vanzemaljce, pogotovo ne za Vogone koji bi bili previše „čisti” kada bi ih radio kompjuter. Zato je rad na većini vanzemaljskih stvorenja prepušten Creature Shopu pokojnog Džima Hensona. Oni su višegodišnjim radom na izvrsnoj TV seriji „Farscape” ispekli znanje u kreiranju bizarnih svemirskih stvorenja. Tako su izradili neverovatne verzije Vogona sa starosnim, polnim i modnim varijetetima.

Sam „Autostoperski vodič kroz galaksiju” predstavljen je kao sklopiva elektronska knjiga sa touch-screenom, osetljiva na glasovne komande, naravno sa umirujućim rečima „Ne paničite” na koricama. Nažalost, film koji bi preneo sve izvode iz „Vodiča” trajao bi nekoliko sati, a ne 108 minuta. Zbog toga je veliki broj izvoda izbačen ili integrisan u radnju na neki način. Nekoliko njih je ostalo u integralnom, urnebesnom obliku, a predstavljeni su malim multimedijalnim prezentacijama.

Dragan KOSOVAC