Neizostavni deo priče o istorijatu „Sveta kompjutera” jeste „Svet igara”, deo časopisa posvećen segmentu industrije elektronske zabave čija popularnost ne jenjava. Svake godine u Americi prihod od kompjuterskih i igara za konzole premaši zaradu filmske industrije za jednu do dve milijarde dolara, što dovoljno svedoči o nezaustavljivom pohodu igračke industrije u kompjuterskim okvirima.

Opisi igara u „Svetu kompjutera” postali su vremenom dominantni i možda najprepoznatljiviji deo časopisa u jednom dužem periodu. Tim autora koji je pisao prikaze igara uvek je imao nekoliko istaknutih figura čiji se stav čitaocima dopadao i uvažavali su ga, makar se i ne slagali s onim što pročitaju.

Davno je izrečena tvrdnja da igre može da opisuje bilo ko (što dokazuje i nastajanje mnogih domaćih časopisa posvećenih igrama tokom svih ovih godina). Ali, isto tako je potreban i redak talenat da se o igri piše tako da to bude zanimljivo čitaocima (što dokazuje i nestajanje mnogih domaćih časopisa posvećenih igrama tokom svih ovih godina...).

Smela tvrdnja? Svakako. Arogantna? Moguće. Prepotentna? Nipošto, jer obeležavamo jubilej nečega što postoji 20 godina, kupuje se, čita, čuva i prepričava i opstaje uprkos povremenoj konkurenciji. Onda je ipak reč o kvalitetu koji ceni i prepoznaje nekoliko desetina hiljada ljudi.

Od brojnih autora koji su tokom ovih 20 godina pisali o igrama u našem listu, među čitaocima su ostali upamćeni Aleksandar Veljković, Aleksandar Petrović, Predrag Bećirić, Zoran Bjeladinović, Nikola Popević, Jovan Strika, Tanasije Kunijević, Branko Jeković, Aleksandar Conić, Vladimir Pavlović, Nenad Vasović, Emin Smajić, Bojan Majer, Goran Milovanović, Vladimir Pecelj, Dario Sušanj, Dominik Lenardo, Dušan Katilović, Rodoljub Živadinović, Miodrag Kuzmanović, Goran Krsmanović, Viktor Todorović, Gradimir Joksimović, Slobodan Macedonić, Vladimir Pisodorov, Miloš i Božo Krstajić, Ilir Gaši, Petar Nogo, Branislav Babović, Dragan Kosovac, Aleksandar Ašković, Milan Đukić, Đorđe Nagulov, Konstantin Milutinović, Ognjen Popović, Jan Čmelik... O tome gde su danas i šta rade neki od njih pisali smo povodom obeležavanja 15 godina našeg lista, 1999. godine. Taj tekst može se pročitati na našem sajtu, www.sk.co.yu/1999/10/siju01.html.

Prva igra opisana u „Svetu kompjutera” bila je simulacija flipera David’s Midnight Magic za Commoddore 64, prikazana već u prvom broju 1984. godine. O igrama se tih prvih godina izveštavalo ponajviše prevođenjem prikaza iz strane štampe. Međutim, preokret nastaje za Novu 1987. godinu, kada se na kioscima pojavilo specijalno izdanje, „Svet igara”, koje je bilo prosto razgrabljeno. Uspeh tog specijalnog izdanja ohrabrio je urednički kolegijum da u narednim godinama periodično priprema „Svetove igara” kao zasebna izdanja. Izašlo ih je ukupno 14, do 1995. godine kada smo, zbog prilika u našoj zemlji i oslabljene kupovne moći stanovništva, morali da odustanemo od specijalnih izdanja. Prirodno, i dalje na redakcijskim sastancima provejava tema obnavljanja posebnog izdanja posvećenog igrama, ali neizvesno je da li bi ga čitaoci kupovali tako da se ekonomski opravda njegovo postojanje. Zato je ovo prava prilika da pozovemo čitaoce da kažu šta misle – kroz pisma ili mailom na editors@sk.co.yu – ima li razloga da se „Svet igara” ponovo pokrene kao zasebno, periodično izdanje?

Nenad VASOVIĆ

David’s Midnight Magic

(prvi opis igre u „Svetu kompjutera”)

Program koji vam predstavljamo držaće vas budnim celu noć. Prilikom rada zatvorite vrata, utišajte zvučne efekte, zatamnite ekran s grafikom visoke rezolucije u boji, pošto bi ovaj program mogao da privuče i ostale ukućane da ostanu budni cele noći.

Program daje mogućnost da igraju od 1 do 4 igrača. Ima samo jedan nivo, ali sa različitim brzinama. Predstavlja vrlo atraktivnu i vernu animaciju klasičnog automata za igranje fliperom, a cilj je da izbačena loptica bude što duže u pokretu i da ne propadne u automat. Lopticu možete kontrolisati sa dva tastera (’Commodore’ tasterom i ’Shift’ tasterom), a parametre kretanja lopte (brzinu i trenje) funkcionalnim tasterima (’F5’ i ’F7’).

David’s Midnight Magic je program koji je napravljen u kompaniji za izradu softvera Apple kompjutera. Međutim, igra je prebačena na Commodore 64 i jedini detalj koji ipak asocira na Apple jeste jabuka na jednom od odbojnika u koje lopta udara.

Elite

Elite je apsolutna i neprikosnovena legenda među kompjuterskim igrama. Mnogi ljudi su kupovali računar samo zato da bi se upustili u avanturu svemirskog pustolova koji trguje između planeta i/ili pljačka bespomoćne letelice... Grafika je bila primitivna, ali nikome od nas to nije smetalo da se s planete Lave, početne pozicije, otisnemo Cobrom MK III u bespuća vaseljene... Elite je više puta obrađivana u „Svetu kompjutera”, između ostalog i u broju 1/86, na sledeći način...

Igra je neobično napeta i izazovna, fascinira svojom izvanrednom grafikom i zvučnim efektima. Možda je najvažnije od svega to što je, po pravilu, potrebno utrošiti stotine časova igranja da bi se trikovi savladali i sva iznenađenja predvidela. Igrač putuje kao međuzvezdani trgovački putnik svojim svemirskim brodom od sunčevog sistema do sunčevog sistema, od jedne do druge galaksije. Svih 2400 planeta rapoređeno je na šest galaksija i na svakoj od njih pojedine stvari koštaju manje ili više i tu činjenicu igrač mora da iskoristi na najbolji mogući način.

Šlag ove elitne poslastice jeste tonska i slikovna obrada igre. To se vidi već kod perfektnih trodimenzionalnih svemirskih simulacija koje planete, sunca, svemirske stanice i vozila prikazuju ili brišu na pritisak, kao što je to kod poznatog Flight Simulatora. Svaki put kada sletite na neku svemirsku stanicu, začuju se početni taktovi Štrausovog valcera „Na lepom plavom Dunavu” – preuzeto iz Kjubrikove „Odiseje 2001”.

Half-Life

U decembru 1998. godine pisali smo o igri Half-Life koja je obeležila brojna zbivanja u industriji poslednjih godina (Counter-Strike je možda najupečatljivije). To je i igra koja je do danas dobila najvišu ocenu u našem listu, nedostižnih 99. Evo kako je Slobodan Macedonić to obrazložio...

Half-Life je igra koja pomera standarde u svetu 3D igara, i to upravo na onim poljima koja su do sada najviše zanemarivana... Ono što je čini tako dobrom igrom jeste njena bazična koncepcija, struktura i, možda najvažnije, veštačka inteligencija „non-playing” likova, bilo da se radi o neprijateljima ili o likovima koji su spremni da glavnom junaku priteknu u pomoć... Briljantan spoj akcije i avanture kao u Half-Lifeu skoro nije viđen kod jedne kompjuterske igre, a kamoli kod obične Doomačine. Iako nijednom svojom osobinom ne odskače od aktuelnih standarda, kao što je to bilo sa Unrealom, ona u celini gledano predstavlja jedno od najboljih dostignuća svoga žanra.

Counter-Strike

Igra o kojoj smo ubedljivo najviše pisali u našem listu jeste Counter-Strike, modifikacija Half-Lifea. S obzirom na njegovu nesvakidašnju popularnost među domaćim igračima i po igraonicama, naša je obaveza da čitaoce izveštavamo o svakoj novosti na tom planu. A evo nekoliko rečenica iz prvog prikaza danas popularnog KAHTEPA, u broju 10/2000.

CS (popularna skraćenica za mod) simulira sukob između terorista i antiterorističkih jedinica. Možete birati između četiri najpoznatije antiterorističke jedinice ili biti aktivista četiri najgadnije terorističke organizacije koje je ova planeta ikada videla. Šta god da odlučite, zadatak je vrlo jednostavan – osloboditi ili zadržati što više talaca... Bezglavo uletanje u akciju, uz pucanje iz sveg oružja, obično kao rezultat ima metak u glavu i prelazak u status posmatrača. Osnovno pravilo je da se koriste kratki rafali i da se nikada ne puca iz trka ili s merdevina jer ste tada najneprecizniji... Oprema se kupuje na „buy point” u prvih 90 sekundi meča. Postoji izreka u CS zajednici: duga kupovina, brza smrt...

Aleksandar AŠKOVIĆ

Tomb Raider

Kada smo jednog od naših oglašivača u januaru 1997. godine pitali da li je nabavio Tomb Raider, pošto će to sigurno biti veliki hit, odgovorio nam je doslovce: „Nikad čuo za to. Znate šta, možete vi meni da pričate za bilo koju igru da će biti veliki hit, ja znam kako meni prodaja ide – tek kad neka igra bude opisana u SK, onda mi je ljudi traže...”. Danas čovek koji je izgovorio tu rečenicu ima ćerku Laru... A evo kako je prvi Tomb Raider, do tada poznat samo pasioniranim igračima koji su pažljivo pratili zbivanja na sceni, prikazan u broju 2/97.

Pred kraj prošle godine pojavio se veliki broj novih igara, ali ostvarenje koje je nastalo kao plod saradnje Core Designea i firme Eidos Interactive jedno je od retkih koje će ostati upamćeno kao revolucionarno. Tomb Raider je istraživačka igra s primesama avanture koja koncepcijski podseća na Flashback ili Bermuda Syndrome, ali je po načinu izvođenja najbliža igri Fade to Black... Pored fantastične bitmapirane grafike, najveću pažnju privlači veliki dijapazon pokreta i radnji koje je Lara u stanju da izvede... Sve je animirano do savršenstva tako da Larine bravuroze deluju kao da su snimljene kamerom. Povrh toga, ona je obučena vrlo oskudno, pa se može reći da ćete u Tomb Raideru biti u ulozi najseksepilnijeg kompjuterskog junaka do sada.

Slobodan MACEDONIĆ

Začeci RTS-a

Prva strateška igra s oznakom „real-time” bila je Dune 2 kompanije Westwood. Ovaj koncept podrazumeva da jedinice kojima igrač upravlja trenutno reaguju na njegove komande i da se reakcija protivnika dešava istovremeno, za razliku od takozvanih poteznih strateških igara u kojima male sobne vojskovođe razmeštaju jedinice po bojnom polju, sve dok ne završe svoj krug poteza, nakon čega računar ili naredni igrač konačno mogu da dođu do izražaja.

RTS odnosno real-time strategije danas su jedan od najpopularnijih žanrova kompjuterskih igara. Iako je Dune 2 bio revolucionarno delo, trebalo je da prođe neko vreme i da se pojave Warcraft i Command & Conquer da bi započeo strahovit uspon RTS-a. Mi smo, naravno, opisali obe igre čim su se pojavile...

Novo ostvarenje softverske kuće Blizzard Entertainment, Warcraft, se po načinu igranja nimalo ne razlikuje od Dune 2... Grafika baš i nije najjača strana ove igre, ali atmosfera igranja je njen glavni adut... Jedna od posebnih pogodnosti jeste igranje preko modema, mreže ili link kabla. Ova opcija se sve više uvodi u nove, ambicioznije igračke projekte. U redakciji smo probali igru za dva igrača i zaključili da je daleko zanimljivije igrati protiv živog protivnika. U toj varijanti možete svom protivniku slati poruke tokom igranja...(SK 4/95)

Vladimir PISODOROV

Igra Command & Conquer odlikuje se interesantnom radnjom i napetom atmosferom... Iako je rezolucija ekrana na kojem se radnja odvija niska, obilje detalja i boja ostavlja veoma prijatan utisak. Samo izvođenje umnogome podseća na Dune 2, što ne čudi s obzirom na to da su obe igre izdali Westwood i Virgin... Na mapi Evrope možete primetiti rezultate Holbrukove misije: „ultramala” Makedonija, „skresana” Srbija (bez Kosova, ali sa Vukovarom), celovite „tisućljetne” granice Hrvatske, Slovenije i Bosne, te oggggromna Albanija i sl.(SK 11/95)

Srđan JANKOVIĆ, Viktor TODOROVIĆ

Warhead

Jedan od opisa koji je ostao upamćen, pa se i dan-danas prepričava među starijim čitaocima, jeste prikaz igre Warhead, iz septembra 1990. godine. Autor prikaza, Vladimir Pavlović, začinio je svoj tekst s mnogo humora i šarmantnih dosetki. Evo izabranih delova.

Nakon fantastično atmosferične uvodne muzike, igra započinje u vašoj matičnoj bazi (Solbase) u koju se morate vratiti posle svake završene misije. Za početak savetovao bih da pritiskom na ’D’ pređete na ekran s tehničkim podacima i bacite pogled na svoj brod (Foe-57). Već ovde mnogi snovi padaju u vodu – skalamerija najviše liči na letećeg morža... Ovo nikad ne gubite iz vida, te shodno tome zaboravite sve one lupinge, immelmane i poluokrete kojima je Crveni Baron nadmudrio vašeg pradedu. Prvi svetski rat je davno prošao...

Odmah posle uvodnih pozdrava sledi vaša prva misija: „izleteti iz baze i čekati dalja uputstva” (smeh u publici)...

Da, sada ste u svemiru. Pravilo prvo: ne dodirujte miš! Kontrole su prokleto osetljive, stanica je blizu, a instruktori očekuju od vas prilično precizno manevrisanje...

Pošto skočite do Venere, bacite pogled unaokolo i ugledaćete tri broda. Prva dva – plave boje, podsećaju na lovce iz „Rata zvezda” – su takozvani Tech-brodovi; u njima su tehničari koji procenjuju učinak novog oružja. Ko hoće da zasnuje stalni radni odnos u rudnicima soli na Titanu, treba samo da raspali po njima, dok bih ostalima preporučio da potraže crveni brod s oznakom „Target”. Zadatak obavljen – povratak – sletanje...

Nikada ne pucajte na ciljeve udaljenije od dva kilometra osim ako su nepokretni ili se kreću pravo prema vama jer je najverovatnije da ćete promašiti. Iako su ove rakete prilično brze, zaokreti im predstavljaju ozbiljan problem. Vešt pilot (to svakako niste vi) može ih izbegavati sve dok im ne ponestane goriva, a u slučaju da đavo odnese šalu, jednostavno pređite u mod „1” i bežite.

Misija 3

Posle već uobičajenih procedura sledi susret sa dva neprijateljska broda, koja će u trenutku vašeg dolaska razmeniti poruku tipa: „Kakva je ovo zemaljska sluz?”. E, da, i vanzemaljci brzo uče...

Tu je i takozvana „Dodži kod Kize” tehnika, koja je najefektnija kod većeg broja napadača: jednostavno okrenite nos prema neprijatelju i krenite unazad – vanzemaljci će se uputiti prema vama. Kad razdaljina bude oko 10 km, stanite i sačekajte da vanzemaljci priđu na 2 km, opalite nekoliko raketa na najbližeg i ponovite postupak, pri tom pevušeći dobro poznate reči. Mala napomena: ovu tehniku nikad ne isprobavajte u asteroidskim pojasima!

Misija 6

Nepoznati brod primećen na drugom kraju galaksije – ispitati i uspostaviti kontakt. Kada stignete, primetićete ogroman crni cilindar nalik na cigaru kako treska i lupa unaokolo. Nekoliko sondi uskoro obavlja svoj posao – radi se o brodu-entitetu klase Berserker, inteligentnoj mašini programiranoj da mrzi organska stvorenja, mnogo puta opisanoj u SF-pričama. Shvatate da će vas dotični rastepati čim mu se ukaže prilika. Praćeni ovako neprijatnim mislima, prelazite u mod „1” i otpočinjete manevar udaljavanja (da ne kažem bekstva), kada vam kompjuter javi kako vas neko skenira dubinskim radarom. Uskoro sledi i poruka: „Zdravo, organska mrvo. Ja sam Berserker”. Zatim, bez ikakvog razloga, na vas biva ispaljena neka vrsta projektila (naravno – unknown), dok sledi poruka u stilu: „begaj, dok te nisam...”, i u roku od 30 sekundi ovo se i ostvaruje. Dakle, pravac Solbase.

Misija 7

Uputite sondu na svetlucajući oblak neprijateljskih brodova i saznaćete da se radi o dronovima okupljenim u jato s jedinstvenom koordinacijom. Obe strane vam se učtivo javljaju – insekti s razarača ’opnokrilni jajopolagač’ i Berserker koji šalje noticu tipa: „Eto mene ponovo”. Rasplet je očigledan: insekti napadaju, Berserker ih tresne sa dve-tri munje i zadovoljno (ako crni cilindar dug 2 km može izgledati zadovoljno) se okreće ka vama. Stiže naređenje za napad, ali ni ceo vaš arsenal ni sve vaše kletve ne ostavljaju nikakav utisak. Bekstvo.

Misija 17

Uništenje omanje flote neprijatelja. Čim skočite, primetićete drona „Zglavkasti žaokonosac” koji će vas provocirati porukama tipa: „Pozdravi zemaljskom đubretu”. Šta da kažem? Postupite po želji...

Misija 20

Pre nego što ode, H-Wing (originalna li imena...) upućuje poruku: „Zemaljskom đavolu – hrani za larve: sada odlazimo, ali ćemo se vratiti...”

Misija 27

Dolaze... Odlučujući napad na Solbazu je u toku, odbrambeni sistemi su sabotirani, a svi ostali brodovi su odlučili da im je dosta svega i otišli da budu pirati u Eliti. Mnogo sreće...

Epilog

Retke su igre koje dozvoljavaju igraču da se potpuno unese u svet koji dočaravaju, a retke su i one koje pri tom pružaju ovoliko zadovoljstvo. Warhead spada u obe kategorije i sa zadovoljstvom mogu reći da je to jedna od najboljih igara koje sam igrao poslednjih godina – svakom eksplozijom, svakom zvezdom i svakim komentarom ova igra očarava i obećava.

NBA Live 95

Danas je NBA Live serijal EA Sportsa proizvod standardnog kvaliteta, čiji kupci tačno znaju šta ih očekuje. Ali, kada se prva NBA Live igra pojavila 1995. godine, za nas u redakciji to je bila potpuna fascinacija. Do tada su timske sportske igre bile koncipirane na umnožavanju jednog lika u dresu istog tima. Kada smo, uključivši NBA Live 95 u redakciji, shvatili da je EA Sports načinio presedan i zasebno dizajnirao sprajtove prepoznatljivo različitih igrača NBA lige, to je bilo otkrovenje. A kada smo izabrali tim „LA Lakersa” i videli sprajt bradatog belca kako trči po terenu, oduševljenju u redakciji nije bilo kraja... Pored Divca, još nekoliko igrača se značajno razlikovalo, na primer kosa Denisa Rodmana je na svakoj virtuelnoj utakmici bila drugačije boje, itd. Evo dela teksta iz jula 1995. godine koji pokazuje atmosferu u kojoj nam je stigla prva igra u NBA Live serijalu.

Evropski šampionat upravo počinje (u vreme čitanja ovih redova verovatno će već biti okončan trijumfom „Plavih”) (što se zaista i desilo, i tada je prvi put Beograd onako masovno dočekao svoje šampione, prim. ur.), a na domaće softversko tržište stigla je (do sada verovatno najbolja) sportska simulacija NBA Live ’95. Igra zauzima svega pola CD-a (što znači da pored nje možete smestiti još nešto više od 300 MB materijala), a nakon obaveznog instaliranja poješće nekih 12 MB na vašem hard-disku...

Goran KRSMANOVIĆ

The Sims

Sticajem okolnosti, baš kada slavimo 20 godina postojanja „Sveta kompjutera”, titulu Igre meseca poneo je The Sims 2. Prikaz prve igre u ovoj seriji (SK 3/2000) ostao je upamćen najviše po tome što je autor teksta doveo svoju tadašnju devojku u redakciju da bi kroz ovu simulaciju mogućeg života u zajedničkom stanu uvideo šta ga čeka... Sem što su se članovi redakcije smejuljili celo popodne slušajući nadasve inspirativan dijalog, ispostavilo se da su kasnije i mnogi čitaoci prepoznavali identičnu situaciju kada su se okušali na istom polju, pod istim okolnostima... A evo i zašto...

S obzirom na to da na početku igre možete kreirati likove po želji, podešavajući im i fizičke osobine, lako možete u igri upravljati svojim i alter egom svoje partnerke. Još ako nju pozovete da vam se pridruži u opremanju kuće, brzo ćete uvideti kako to može jednog dana eventualno izgledati i u stvarnom životu. Evo malo iskustava autora teksta: „Jao, molim te, ti kreveti su užasni, promeni im barem tu ružnu ćebad... Šta, ne može da se menja boja...? Ma, igra je glupa...”. Ili: „Daj da obojimo zidove u dnevnoj sobi, evo ove roze tapete su baš lepe... Kako to misliš, nemamo para? Malopre si dao 500$ za glupi televizor, a sad nećeš da krečiš sobu...?”. Zatim: „I ovde stavi jedan stočić, da imam gde da držim cveće... Ma baš me briga što to za samu igru nije bitno, meni je bitno...”. Kao i tipično: „Zazidaj mi ovaj prozor, ružan je... U stvari, možda je bolje onaj drugi... Ili ne, ipak ovaj... E, ajde da mi to opet sve ispremeštamo, pa da vidimo onda...”.

Nenad VASOVIĆ

Patrician

Viktor Todorović je godinama ispisivao neke od najduhovitijih prikaza igara u našem listu. Među najuspelijima je svakako uvod u priču o igri Patrician (SK 11/95), gde će pažljiviji čitaoci „između redova” lako prepoznati guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tada popularnog zbog „Avramovog dinara”...

Šetali ste po svojoj tesnoj sobici osvetljenoj titravim plamenom poslednje sveće koja je dogorevala. Razmišljajući o neumoljivoj inflaciji koja je pojela vašu kompletnu trgovačku flotu i ostavila iza sebe samo kesicu bezveznih bakrenjaka, setnim pogledom ste pratili kroz prozor mornare kako pijani i veseli izlaze iz krčme „Kod ošuganog pacova”. Besno ste lupili kesom o sto i, zgrabivši šešir i pelerinu, odlučili da i poslednju paru utopite u peni čuvenog bavarskog piva...

Udubljeni u vrč, niste primetili kada vam je neobično odevena proćelava prilika prišla iz ugla i sela za sto. Iz meditacije vas je prenuo njegov glas: Momče, znam da imaš manjak obrtnog kapitala i probleme sa likvidnošću usled nedostatka zdravog novca. Da li želiš da se priključiš realizaciji programa monetarne rekonstrukcije i ekonomske stabilizacije? Začuđeni neobičnim izrazima, podigli ste svoj mutni pogled i našli se licem u lice s veselim starcem koga kao da ste negde već videli. Pre nego što ste uspeli bilo šta da izustite, on je prozborio ispravivši kažiprst: Dobićeš novi brod, dobićeš jednokratnu finansijsku injekciju, a za više gotovine ćeš morati da se obratiš poslovnim bankama koje će ti odobriti kredite pod vrlo povoljnim uslovima. ’Oćeš ili nećeš!? Urođeni trgovački instinkt vas je naveo da kažete: Da, ali... ko ste vi? Krepki starčić je odgovorio: Nije važno. Ako ti zatrebaju pare, uvek se možeš obratiti mom koordinatoru grupe za kontrolu kreditiranja iz primarne emisije Narodne banke. Zatim se izgubio kroz masivna drvena vrata...

Unreal

Uticaj Unreala na tržište igara i razvoj industrije danas se ne mora naročito objašnjavati. Zanimljivo je kako smo pisali o toj nestvarnoj igri u julu 1998. godine...

Dobili smo jednu od najkontroverznijih PC igara ikad. Onog momenta kada budete ugledali Unreal na ekranu svog monitora, pod uslovom da ste srećni vlasnik neke 3dfx Voodoo kartice, shvatićete da gledate u nešto zaista nestvarno. Lepota grafike s kojom će se vaše čulo vida susresti ne može se meriti ni s jednom igrom koja se do danas pojavila na PC-u. Razume se, poređenje s Quakeom 2 je neminovno, ali nam se čini da je neumesno – Unreal je u vizuelnom pogledu potukao Quake 2 do nogu... Pored standardnih stvari na koje smo već navikli kod igara koje podržavaju 3D kartice, Unreal je prebogat teksturama neverovatne složenosti i detaljima koji, najblaže rečeno, oduzimaju dah.

Slobodan MACEDONIĆ

Alpha Centauri

Mnogi čitaoci pamte i prepričavaju početak jedne od Kuzminih kolumni „Ja, igrač”, koji ide otprilike ovako: „Najbolja igra koju sam ikada igrao je Sid Meier’s Alpha Centauri. S obzirom na to da smo to razjasnili, ostatak teksta ću napuniti kompletnim vodičem za Hugo: Triumph of Stupidity. Dakle, ovako: skok, levo, levo, desno, napred, paljba, desno, levo, skoči na lijanu, levo, izbegni lobanju, desno, šutni majmuna, levo, skoči u ponor...” A evo kako je on prikazao Mejerovo remek-delo u broju 3/99.

Alpha Centauri je odgovor na pitanje koje nas muči već gotovo deceniju: šta se, zaboga, desilo s kolonistima s broda „Unity” koje smo na uspešnom kraju civilizacijskog razvoja uputili na zvezdani sistem u komšiluku? ...Podelili su se na sedam frakcija od kojih je svaka prigrabila po jednu kolonizacionu sondu i pohitala na planetu. Na toj tački dalju kontrolu preuzimate vi... Koncept i srž igre nisu ništa drugo nego sledeći korak u razvoju legende, ispeglane, obogaćene i dopunjene novim mogućnostima i opcijama... Cilj svega je pomalo apstraktan i zove se „Ascend to transcendence” odnosno sledeći korak u evoluciji čovečanstva i prevazilaženju materijalnih okvira i telesnih stega...