Državna administracija

Informatičke sisteme u državnim institucijama odlikuje visok stepen složenosti i integracije

Savremena računarska tehnologija nezaustavljivo prodire u sve aspekte našeg života, ponekada nam olakšavajući svakodnevni posao, a ponekada nas prisiljavajući da menjamo stare navike i učimo nove veštine.

Zamislite konobara u restoranu naše Savezne skupštine koji je dvadeset godina koristio olovku i beležnicu, a sada treba da prima porudžbine preko bežične mreže i Palm uređaja u džepu?

Trendovi kompjuterizacije institucija odlučivanja, državnih ustanova, kao i čitavog izbornog procesa, prisutni su svuda u svetu. Zagovornici ovih procesa nemaju nameru samo da utroše novac svojih poreskih obveznika, već da olakšaju poslanicima, kao i čitavoj javnosti, rad sa velikom (i narastajućom) količinom dokumenata, i da ubrzaju čitav proces odlučivanja i donošenja novih uredbi i zakona. Modernizacija rada državnih institucija može imati samo pozitivne efekte za sve građane, a takođe će znatno olakšati uvid i kontrolu, od strane građana, nad radom delegiranih poslanika.

Naša vlada je u sklopu procesa obnove Savezne skupštine, posle oktobarskih događanja i nepotrebnog demoliranja, krenula i u obnovu računarskog informacionog sistema ove institucije. Projekat kompjuterizacije Savezne skupštine je, zahvaljujući kreativnim i smelim idejama domaćih stručnjaka, i velike posvećenosti IT osoblja ove institucije, jedan od najinteresantnijih primera u svetu. Takođe, zahvaljujući donacijama i našoj poznatoj „snalažljivosti”, kompjuterizacija ove ustanove nije koštala ni približno kao slični projekti u inostranstvu.

Otpori sredine

Ako želimo da uvedemo savremene principe rada uz računarsko-komunikacionu tehnologiju, u nekoj poslovnoj sredini ili administrativnim institucijama, moramo da poštujemo mnoge specifičnosti koje postavlja sama konstrukcija zgrade, procese i dinamiku rada, kao i stepen sposobnosti i spremnosti zaposlenih da koriste novu tehnologiju. Bez obzira što na prvi pogled izgleda kao najmanji problem, nedovoljna otvorenost i spremnost za učenje onih koji treba da koriste svakodnevno ovakve sisteme može da bude veliki otežavajući faktor.

U slučaju kompjuterizacije ustanova kao što su parlamenti, postoje određeni modaliteti koji su zahtevani načinom funkcionisanja i strukturom ovakvih ustanova i imaju određene međusobne sličnosti, dok s druge strane svaki parlament, skupština ili gornji dom neke države imaju svoje specifičnosti koje utiču na projektovanje i način rada informacionog sistema. Ove specifičnosti diktiraju običaji i navike ljudi u određenoj sredini, poslovnik o radu, stepen obučenosti onih koji treba da budu korisnici, kao i obim dostupnih finansijskih sredstava.

Na blok-šemi koju smo priložili možete videti uopštenu strukturu informacionih sistema ovakvih ustanova. Ovo je šablon koji se može prepoznati, jer su potrebe i procesi rada u parlamentima širom sveta u osnovi slični. Svi ovi podsistemi, kao što je digitalni konferencijski sistem, složeni su sami po sebi, i sadrže više srodnih podsistema. Recimo, ovaj pomenuti sistem sadrži takođe sistem za simultano prevođenje, sistem za identifikaciju poslanika i glasanje i on je integrisan sa audio, a ponekad i sa video-sistemom.

Čitav sistem je integrisan sa ostalim sistemima, a na prvom mestu sa centralnim informacionim sistemom. Ovakva integracija može da omogući, recimo, da kada delegat ubaci svoju identifikacionu karticu u sistem ispred sebe, iz baze podataka centralnog informacionog sistema budu povučeni svi potrebni podaci koje je pohranio na prošloj sednici.

Integracija video sa konferencijskim sistemom, može omogućiti da kada se poslanik javi za reč, bude detektovan od strane video-sistema koji usmerava sve predviđene video-kamere ka datom poslaniku. Naravno, ovo je praksa u onim parlamentima gde poslanici govore sa svog mesta.

Digitalni konferencijski sistem je integrisan i sa sistemom za čuvanje podataka koji omogućava da se u digitalnom obliku sačuva sve što je rečeno na sednicama. Rešenja za ovaj sistem za čuvanje razlikuju se od slučaja do slučaja. Ponekad su merila za izbor novac, a ponekad sigurnost. Tako je, na primer, u parlamentu Indije još uvek prisutan sistem za filmovanje podataka, dok se u nekim drugim zemljama koriste magnetne trake, optički mediji (CD i DVD) ili čak veliki RAID sistemi sa hard diskovima.

Prvo behu izbori...

Međustranačke prepirke o regularnosti izbora neizbežna su pojava političkog života u svim zemljama na svetu. Kakva god da su se tehnička rešenja koristila u izbornom procesu, uvek je bilo optužbi o nameštanjima, greškama ili raznim drugim nepravilnostima.

Tradicija zaokruživanja imena na glasačkom listiću još uvek je široko prisutna, i čak se u nekim sredinama namerno zadržava kao praksa, jer se smatra najbezbednijim sistemom. U Americi postoji ogroman pritisak interesnih lobija da se uvede potpuno digitalan oblik glasanja, kako na specijalnim glasačkim mestima, uz pomoć digitalnih glasačkih mašina, tako i putem Interneta.

Prva upotreba računara u glasačkom procesu datira još iz 1964. godine u Americi, i od tada procenat njihovog korišćenja neprekidno raste. Ako se pogleda istorija američkih izbora, može se videti da je uvek bilo uočenih grešaka, a kao tipičan primer može se navesti slučaj iz 1968. godine u izborima Nikson – Hamfri, kada je zbog male greške u programskom kôdu računar pripisivao glasove jednog kandidata drugom.

Međutim, uprkos svim problemima, čiji su uzroci većinom u ljudskom faktoru, Amerikanci uporno nastavljaju sa kompjuterizacijom izbora. Da li razlozi za ovo leže u zaradi koju će ostvariti kompanije koje se bave ovim biznisom, ili želje vlasti da izborni proces učini nerazumljivim i misterioznim običnom čoveku, i na taj način omoguće lako „nameštanje”?

Američka kompanija ES&S najveći je proizvođač elektronskih glasačkih mašina i tvrdi da su njene mašine izbrojale 56 odsto svih ukupnih glasova u poslednja četiri predsednička izbora. Interesantno je da je kompanija nastala sjedinjavanjem kompanija „American Information Systems” i „Business Records Corporation”. Osnivači i vlasnici ove prve su braća Urošević, a jedan od njih je i potpredsednik kompanije ES&S.

Postoje različita tehnička rešenja za ove glasačke mašine, a jednu tipičnu možete videti na slici. U Džordžiji su implementirali kompletan proces glasanja uz pomoć računara, a kompjuterizovane glasačke mašine na kojima glasači ostavljaju svoje glasove rade sa posebnim indentifikacionim karticama. Kada glasač ubaci karticu u mašinu, aktivira se monitor osetljiv na dodir i prikazuju se kandidati za koje se glasa dodirom prsta. Po završenom glasanju, rezultati se odmah prosleđuju glavnom računarskom centru i mogu biti poznati u vrlo kratkom roku od trenutka zatvaranja birališta.

Glasanje preko Interneta

U Americi takođe postoji veliko uzbuđenje oko pokušaja uvođenja glasanja putem Interneta (www.ivta.org). Za sada preovlađuje zvaničan stav da takva praksa nije dovoljno bezbedna i da lako može doći do prevara ili sabotaže. Najveći problem koji treba rešiti jeste identifikacija glasača i sprečavanje ponovljenog glasanja. Takođe se naglašavaju opasnosti od moguće sabotaže iz inostranstva putem DoS (Denial od Service) napada koji mogu da obore server.

U svakom slučaju, tehnologija sve više napreduje i očekuje se da će uskoro Internet glasanje biti raširenija praksa. Zagovornici ovakvog načina glasanja ističu da, ako je Internet dobar za finansijske transakcije svih vrsta, zašto ne bi bio dobar za glasanje? Primer za ovakav softver može se naći na adresi www.kavi.com.

Pilot-projekat Internet glasanja preduzet je na jednom univerzitetu u Americi, u svrhu studentskih izbora. Sistem je baziran na MySQL, Tomcat i Java softveru, i funkcioniše na sličnim principima kao i serveri za on-line plaćanja. Svaki glasač na prikladan način dobija svoj jedinstveni PIN (Personal Indentification Number) koji se koristi prilikom procesa glasanja. Kada glasač pristupi Internet lokaciji, dobija Web formular u koji unosi svoj PIN kôd i osnovne podatke. Posle provere indentiteta, server šalje elektronski listić za glasanje ka browseru klijenta. Kada glasač završi sa izborom kandidata, klikom na dugme „Glasaj” šalje formular nazad serveru. Tada se glasovi pripisuju određenom kandidatu u bazi podataka, a takođe se upisuje i da je glasač glasao. Podaci o broju glasova nisu povezani sa glasačima od kojih dolaze, tako da se garantuje anonimnost. Glasač koji je jednom glasao to ne može da ponavlja, jer se pre svakog procesa proverava u bazi podataka da li je dati PIN kôd ranije korišćen.

Domaća iskustva

Idejni projekat kompjuterizacije naše Savezne skupštine delo je domaćih stručnjaka, a jedan deo opreme stigao je u vidu donacija iz inostranstva. Način na koji je zamišljen ceo projekat je briljantan i kada bude bio ostvaren u punom vidu, biće to sistem koji će moći da konkuriše najboljima u svetu.

Ceo komunikaciono-informacioni sistem povezan je u jednu celinu i omogućava sveobuhvatno upravljanje i protok informacija. Ali da prvo krenemo od poslaničkih klupa. Ispred svakog poslanika nalazi se „Philipsova” digitalna konferencijska jedinica, koja u sebi objedinjuje funkcije identifikacije, glasanja i audio-komunikacije. Sve jedinice povezane su sa nekoliko računara (servera) u računarskom centru Savezne skupštine i predstavljaju jedan sistem. Računari ovog „Philipsovog” sistema baziraju se na operativnom sistemu OS 4 koji je posebno prilagođen ovim potrebama. Svaka od ovih jedinica ima priključke za slušalice koje se koriste za slušanje simultanog prevoda. Prevodioci u svojim prostorijama posmatraju govornika na ekranu i prevode govoreći u mikrofon. Analogni signal digitalizuje se u audio-serverima i šalje ka svim konferencijskim jedinicama u klupama. U slučaju prevođenja na više različitih jezika, signal za svaki jezik odlazi putem posebnog digitalnog kanala, a za sve to se koristi jedan isti koaksijalni kabl. Na konferencijskoj jedinici poslanik može da bira željeni jezik birajući određeni audio-kanal.

Ovaj „Philipsov” digitalni konferencijski sistem biće povezan na centralni informacioni sistem Savezne skupštine, u kome se čuvaju i procesiraju podaci o poslanicima kao i sve druge relevantne informacije. Ceo sistem ima desetinu računara-servera pod operativnim sistemom Windows 2000, a softver je donacija „Microsofta”. U celom objektu trenutno se nalazi oko 80 radnih stanica, planira se još toliko, a za umrežavanje cele Savezne skupštine utrošeno je oko 26 kilometara mrežnih kablova.

Ova dva sistema, kao i svi ostali, biće povezani u jednu celinu uz pomoć servera Crestron (www.crestron.com). Ovaj uređaj omogućava da se pomire svi različiti protokoli različitih sistema i na taj način deluju kao celina.

Monitor osetljiv na dodir i povezan sa ovim sistemom nalaziće se ispred predsedavajućeg Savezne skupštine koji će moći dodirom prsta da kontroliše mnoge funkcije ovog složenog sistema: da isključi mikrofon poslaniku, da prekine video-prenos ili da dobije sve potrebne informacije iz centralnog informacionog sistema.

Na kraju, da dodamo da je informatičko odeljenje Savezne skupštine, na čelu sa g. Milanom Lučićem, donelo pravilnu odluku da se iz razloga bezbednosti izbegava korišćenje bežičnih sistema.

Kompjuterizacija državne administracije proces je koji je već započeo kod nas, to nikoga ne treba da plaši, jer će on u budućnosti, nadamo se, doneti mnogo efikasnije delovanje i rad ovih institucija, a samim tim i pozitivno uticati na naše živote.

Mirko PERAK