U doba kada se za PC računare nije čulo (barem u krugovima ljudi prvenstveno zainteresovanih za igre), i kada su se vodile žučne rasprave na temu da li je bolji Atari ili Amiga, pojavio se prvi deo igre čijoj još jednoj reinkarnaciji prisustvujemo. Moram da priznam da me prvi deo nije baš impresionirao (a bio sam mlad, prirodno je). Već tada sam bio zaražen virusom poteznih strategija, tako da je ovaj pionirski poduhvat u pravcu spajanja upravljačkih simulacija i strateških igara izazvao kod mene odbojnost, pogotovo što su se u igru uplitali i nekakvi judeo-hrišćanski elementi. Da li zbog prvog utiska, ili zbog obilja naslova koji su se u narednoj dekadi pojavili, nekako sam propustio razvojni put ove igre. Prazninu je popunila saga o Settlerima.

Ljubiteljima prethodnih delova Populous: The Begining predstavljaće sigurno pravo zadovoljstvo. Za one manje zainteresovane nema baš mnogo novina koje bi ih nagnale da se naprasno oduševe. Naime, priča koja prati igru sasvim je rudimentarna. Narod sveta arhipelaga je ugrožen od strane osvajača iz svemira (?), pa se za pomoć obratio svojim bogovima. Oni zauzvrat odabiraju ženu-šamana koja uz pomoć magije treba da odagna osvajače, ali i proširi simpatične Polinežane na okolne planete. Ali, misteriozni osvajači takođe su Polinežani, sa istim građevinama, bogovima i magijama, tako da se postavlja pitanje ko se protiv koga tu bori i zašto. Prilično monotono i bezveze, gotovo što nedostaju pomenuti judeo-hrišćanski elementi koji su me u prvom delu razočarali.

Međutim, ono što odmah pada u oči je odlična 3D grafika, koja „leti” i na slabijim mašinama sa konfekcijskim grafičkim kartama. Igrački interfejs izuzetno je jednostavan, a korišćenje je skoro intuitivno naročito za pasionirane igrače real time strategija. Za one manje snalažljive tu je i dobro urađen tutorial. Druga stvar koja nije tako očigledna je stalno držanje tenzije u igri polaganim otkrivanjem novih građevina i magija kroz misije. Ovo je veliki plus u poređenju sa trećim delom Settlera (koji po mnogo čemu drugom „šiju” Populous) gde je od prve misije moguće graditi sve i koristiti sve magije što igru brzo učini dosadnom.

Glavna ličnost je šamanka. Nije loša ratnica, izuzetno je obdarena čarobnica. Ako pogine, odmah se reinkarnira (sem u slučaju totalne katastrofe i poraza). Zgodno je to što za razliku od uobičajenog klišea za ovu vrstu igara gde morate ključne ličnosti da čuvate kao oči u glavi, a neprijatelj se obično okomi na njih iz petnih žila se upinjući da ih ubije, šamanka ovde nije bespomoćna bakica kojoj treba pomoć prilikom prelaženja ulice. Napada prva, umire poslednja – bila bi pravi badža, da nije žensko...

Za razliku od šamanke, njeni polinežanski saplemenici su u početku prilično bedasti i malobrojni. U prvih nekoliko misija njihov posao se uglavnom svodi na rintačenje i razmnožavanje uz povremena pesničenja sa podjednako slabim protivnikom. Međutim, kako vreme bude odmicalo biće moguće obrazovati sveštenike, trenirati ratnike, praviti raznorazne borbene mašine, letelice i stacionarne odbrambene objekte.

Pored objekata koje igrači grade, postoje i drugi, obično veoma korisni objekti. Najčešće su to mistična mesta obožavanja bogova, kao totemi ili velike Rapa Nui glave. Hodočašća i molitve na ovim mestima donose obično neku korist plemenu, mada nije baš uvek oportuno „aktivirati” ovakve objekte odmah. Često oni otvaraju put ka teritorijalno izolovanom neprijatelju koji može da bude jači i da vas pregazi ukoliko prolaz prerano otvorite. Druga vrsta objekata su riznice znanja koje može da posećuje samo plemenski šaman. U njima se najčešće nalaze znanja o novim građevinama i magijama koje se prenose u sledeće misije. Poseta ovim objektima nije nužna za završetak pojedinačnih misija, ali u kasnijim zadacima može da se ispostavi kao ključno poznavanje neke magije, dakle nema baš puno izbora.

I tako, iz misije u misiju, malo mlaćenja sa protivničkom soldateskom, malo preganjanja sa dosadnim plavim zmajevima, pokoji vulkan tu i tornado tamo... luda zabava. Ko zna, možda šaman na kraju preko trnja (odnosno leševa) i dospe do zvezda? Za nestrpljive i ta dilema je rešena ekspresnim izdavanjem dodatnog diska sa novih 12 misija pod nazivom Undiscovered Worlds. Stara šamanka ne samo da se uznela do zvezda već je i postala jedna od njih. Međutim kako je ostalo još prizemnog posla tu je šamankin šegrt (avaj, takođe ženskog pola!) da nastavi delo slavnog prethodnika.

Ljubitelji Populousa i ostali dokoličari, mogu komotno iskoristiti ove (krizne) prolećne dane i u nedostatku svežijih i boljih naslova potražiti ova dva diska. Prija uz sendvič i pivo, barem dva-tri popodneva.

Viktor TODOROVIĆ