Relativno sušna sezona za CD klubove širom zemlje ipak nije ispala potpuno jalova: bez obzira na spoljne blokade, bombardovanje, manjak struje & cigareta, određena količina novih naslova je ipak našla put do rafova. U skladu sa ratnom taktikom, teren za njih su pripremili komandosi. Ali ne bilo koji, već dobro poznata „dirty half-dozen” petorka, koja nas je premijerno pohodila negde u avgustu prošle godine...

Commandos: Beyond The Call Of Duty po svim kriterijumima predstavlja klasičan Expansion Disk, sem činjenice da ne zahteva posedovanje originalne igre: paket od osam novih misija je sa tehničke strane potpuno autohton. Ni sa konceptualnog stanovišta, promene i unapređenja nisu dovoljni da bi ga smestili u klasu „nastavaka”, tako da ga opravdano možemo svrstati u hibridnu kategoriju čija pojava ne predstavlja uobičajenu praksu izdavačkih kuća. Cinici bi rekli da „potpuno u skladu sa nedefinisanom suštinom igre, ni njena forma ne podleže skladnoj kategorizaciji”.

Govoreći o izmenama i dopunama originalnog Commandosa, možda bi valjalo krenuti od scenarija. U ovom slučaju, to su novi zadaci koje će vaši žigosani momci morati da odrade: od dizanja u vazduh svetionika i radara u engleskom kanalu, preko krađe navigacionog sistema super tajne nemačke avio-bombe, miniranja „debele Berte” na železničkoj stanici u Bonu, diverzije u opitnom centru za razvoj mlaznih lovaca, spasavanja zarobljenih kolega iz logora u Nemačkoj, pa do krađe planova o završnoj fazi iznenadne nemačke ofanzive u zimu 1944. godine.

Posebno izdvajamo pravu poslasticu. Kao što ste verovatno čuli, jedna od misija u kampanji odvija se u okupiranom Beogradu 1941. godine. Odmah posle zamlaćivanja sa svetionikom i radarom, sleduje vam transfer na porobljeni Balkan gde će vaš beogradski zadatak biti spasavanje partizanskog majora Dragiše, koji se preziva Skoplje (?!), pre nego što ga Gestapo strelja. Misija se odvija u zoološkom vrtu, nekoliko dana posle šestoaprilskog bombardovanja, tako da je isti pun mrtvih i raspomamljenih životinja (lavovi, nojevi, slon u stanju raspadanja...), kao i SS-ovaca koji patroliraju i motre na našeg Dragišu. Zadatak je relativno težak, pošto na znak bliske opasnosti streljački vod reaguje otvaranjem vatre i slanjem zatočenog direktno u „zvezdanu bajku o Vjazmi”. Dragišu možete kontrolisati kao i svakog komandosa pojedinačno (odgovara „At your Service!” sa teškim leskovačkim akcentom), ali i najmanji njegov pokret pre uklanjanja straže ima prilično smrtonosne posledice.

Tehnička unapređenja igre su gotovo nevidljiva: sem mogućnosti da je poterate u rezoluciji višoj od 800 * 600, nećete primetiti neke posebne razlike (ruku na srce, grafika još uvek izgleda fenomenalno), a i vaši momci izgledaju isto, sem što su rečenice koje izgovaraju nešto drugačije (ali podjednako nerviraju). U konceptualnom smislu, promene su mnogo izrazitije: drugari su dobili nove sposobnosti, kao i nekoliko svežih trikova koji se mogu korisno upotrebiti. Pored toga što mogu da skrenu pažnju stražarima bacanjem kamenčića ili kutije cigareta, svako od njih poseduje mogućnost da manipuliše zarobljenikom: pošaljete beretku da izmlati stražara, stavite mu lisice, pa ga poput špijuna koristite da skreće pažnju drugima (vodite računa da ne izađe iz dometa komandosa koji ga vodi). Neki zadaci se bez toga uopšte ne mogu završiti (npr. u 6. misiji morate da zarobite pilota koji će vas evakuisati iz centra za testiranje mlaznjaka).

Ako vam je originalni Commandos bio frustrirajuće težak, znajte da je paket sa novim misijama bar duplo teži. Svaka lokacija vrvi od nacista koji su krajnje nezgodno postavljeni, pa izvršavanje zadataka apsolutno podrazumeva najveći stepen koordinacije ljudstvom. To je lakše reći nego učiniti, pošto je komandni interfejs ostao podjednako trapav, a prečice sa tastature „umešno” remapirane (još uvek ne možete sami da ih podesite). Momci i dalje ne pokazuju nikakvu inicijativu da se u slučaju opasnosti sami odbrane, niti im možete makar i donekle uticati na borbeni komplet koji će poneti u akciju. Dakle, sve ono što je (po našem mišljenju) upropastilo prave potencijale Commandosa, važi i u ovom slučaju.

Da su programeri „Eidos Interactivea” u svoje Komandose uneli dozu fleksibilnosti koju poseduje potezni Soldiers at War (makar mogućnost za izbor ljudstva i naoružanja) igra bi, uz maestralnu grafiku i neospornu dopadljivost bila jedan od najvećih hitova devedesetih godina. Ovako, cela stvar je drastično osakaćena, linearna i nerealna (sećate li se opaske o snajperisti koji u akciju nosi četiri metka?). Popularnost koju je prethodni nastavak imao kod nas nije nikakav dokaz kvaliteta: muzika Dragana Kojića-Kebe se takođe smatra popularnom u nekim krugovima...

Miodrag KUZMANOVIĆ