AAR:NWN2 Priča jednog maga

[SK fan]

Moj lik je mladi sun elf.Njegovo ime je Artaramis.Ispričaću vam malo njegove prošlosti,šta ga je navelo da postane ono kakav je sada.Ja uvek kada imam izbor biram lik koji radi sa magijama.Tako da je on wizard kasnije eldric knight.Biće dobar lik.Ali neće imati problema da uzme novac ako se ponudi,započne tuču ako je izazvan.Moram da kažem da me je da napišem ovo inspirisao text Red Dragona,samo tako nastavi.

Ime:Artaramis Greeneayes
Pol:male
Rasa:Sun Elf

Biografija

Život u selu nikada nije lak.Život pored močvare pune Gušterolikih,činovskih insekata je smrtonosan.Ja sam odrastao baš na takvom mestu zvanom,West Harbor.
O svojoj ranoj mladosti neznam puno.Stari ljudi nisu priičali o tim „davnim vremenima“ kako su ih oni zvali.Iako se to desilo pre samo 16 godina.Shvatao sam da su samo pokušavali da zaborave.Slušao sam priče o mojoj majci.Užasne stvari o njoj.Da nije znala gde joj je dom,jer lutalice nemaju dom.Da nezna ko je otac njenog deteta.Ponekad čak su pričali sve ovo i pretvarali se da me nema.Samo da bi sve čuo.Da bi me povredili.
Deca nisu bila bolja.Svi su znali da me je Deagun usvojio.Ali većina se ponašala kao da nemam nikog.Da sam sam.Nije mi pomoglo što sam,pored očuha,bio jedini vilenjak u selu.I baš sunčev vilenjak.Moj život se promenio kada sam upoznao jednu devojčicu Ame.I njeni roditelj su poginuli veče kada i moja majka.Najčešće sami,polako smo se zbližili.Njen pogled je hteo više.Ali ja nisam to osećao prema njoj.Nema sumlje da je ona lepa,fina,ali jednostavno nisam želeo da je povredim,jer ništa drugo ne bi moglo da se desi.Još uvek nisam mogao da budem potpuno opušten u prisustvu ljudi.Moj očuh je bio previše hladan i obično „nije imao vermena“da mi priča o dalekim zemljama u kojima je bio sa mojom majkom i ostalima koji su putovali sa njima.Kao da ga je bolelo da mi i priča o njoj.

[SK fan]

Bevil .Nema šta puno da se priča o Bevilu.Bez odzira što je veliki i jak izuzetno je fin i pažljiv.Jednog dana ja i Ame smo se vraćali iz šume,gde smo brali neko lekovito bilje,braća Wil i Ward Mosfed presreli su nas na putu kući.Hteli su korpu sa biljem.Očigledno nisu mogli sami da ga nađu i ovako im je bilo lakše.Odmah sam rekao Ame da se skloni iza mene.“Šta sad da radim,dvojica ih je.“Stajali smo gledajući se.Smejali su se.Polako sam se okrenuo prema Ame.Upalšeno je stiskala dršku korpe,gledajući me.Kao da je vikala uradi nešto,uradi nešto.Videvši njen pogled još više sam se uspaničio.A oni su se polako približavali.Nisam mogao da se pomerim.Tada sam se setio.Brzo sam otvorio skrol iz desnog džepa.Mosfedovi su malo usporili.“Kakvi idioti“,pomislio sam.“Dovoljno vremena“!uzviknuo sam.Pročitao sam tačno šta sam hteo.Imao sam sreće što sam vežbao baš za ovakve prilike.Bila je to magija za osveetljenje.Dobili su bljesak pravo u oči.Odmah sam uhvatio Ame za ruku i počeli smo da bežimo.Niotkuda velika ruka me je zaustavila.Držala me je za vrat.Web Mosfed“Pitao sam se kada će se i on pojaviti.“Ali kako ga nisam primetio“,bespomoćno sam se pitao.“Kada se moja braća osveste naučićemo mi tebe...Zastao je sa pričom i polako pao na zemlju.Bevil ga je udario.Jednim udarcem ga je bacio na zemlju.“Da li ste dobro“,pitao nas je njegovim laganim opuštajućim glasom.Pokušavajući da dođem da vazduha“Da,dobro smo,sada smo dobro.Hvala.Hvala Bevile“.Od tog dana bili smo nerazdvojni nas troje.

[SK fan]

Ako neko primeti neku grešku u pisanju neka kaže