Da li su stare igre bile zabavnije?

[DeCoy]

Zabava je u tome da se potrudiš i svojim umećem izbegneš tog majmuna što te dokači

[GojaS]

DeCoy kaže:

Zabava je u tome da se potrudiš i svojim umećem izbegneš tog majmuna što te dokači

Pa pokusavam.. Dobra je igra ne kazem ja, nego bas ume da iznervira...

[veseliburek]

bio ja kod ortaka pre neki dan, on kupio novu zverinu (Q8300, 4gb rama, 250gts) i pika staru strategiju ZEUS...xD

[BooQy]

Nisu zanimljivije stare igre, nego je nama tada bilo zanimljivije da se igramo. Tada kad sam se igrao sam ispunjavao vreme, danas kad se igram gubim vreme

[Tornado]

bio ja kod ortaka pre neki dan, on kupio novu zverinu (Q8300, 4gb rama, 250gts) i pika staru strategiju ZEUS...xD

a pored zeusa ima instalirane crysis, gta4 i ostale bolesno zahtevne igre :P
i nista cudno.. ja na mom najvise igram war3, a u poslednje vreme cesto instaliram neke stare naslove da se podsetim


i jesu bile zabavnije da se ne lazemo. sad nekako kao da ljudi vise nisu kreativni.. i danas se previse obraca paznja na grafiku igre a daleko manje na sam gameplay... nema veze sto ne mogu da okrenem kameru normalno dok igram prince of persia.. bitno je da to sto vidim lepo izgleda.. -.-

[voodoo_]

E, a jel znate kad sam ja prvi put čuo tu priču "danas se obraća pažnja na grafiku a zaboravljaju gejmplej"? Kada sam bio u petom razredu, 1995. godine. Drugar koji je kukao kako su na Komodoru bile igre vrhunske igrivosti, a "danas se gleda samo grafika"
Mada realno "kriza" je počela 2003...

[Porsche]

Lepo rečeno:

voodoo_ kaže:

E, a jel znate kad sam ja prvi put čuo tu priču "danas se obraća pažnja na grafiku a zaboravljaju gejmplej"? Kada sam bio u petom razredu, 1995. godine. Drugar koji je kukao kako su na Komodoru bile igre vrhunske igrivosti, a "danas se gleda samo grafika"

Još lepše rečeno: Mada realno "kriza" je počela 2003...

[ilic stefan]

Istina je naravno. Npr. uporedi GTA IV i super maria sa nintenda, da vidimo ko je bolji. Svi će reći mario, prvo jer su svi odrasli uz njega drugo što je tada ta igra bila jedinstvena, treće imala je zaista lepu grafiku za to vreme. Stvarno igra za pamćenje, i ne samo za tu nego za sve stare igre, kada se setim street fighter 2 na segi, cepao sam po ceo dan bez prestanka, i sada odigrao Street fighter 4, jeste dobra ali ne bolja od 2-ke. Pa Rock n Roll racing, takva igre se više i ne prave, pa lost vikings... puno ih je, mada retke su igre danas koje mogu nešto da nadmaše one stare, eto izašao onaj trine koji je sličan Lost Vikingsu, i nije nešto zahtevna ali dobra, vidi se da je uloženo truda, a ne samo nabudze grafiku kopiraju iz svih ostalih igara po nešto i onda prodaju kao ekstra novu igru. Da ne napominjem što se svi naložili na Crysis, igra ultra zahtevna a ostalo krš, to nikada neće biti bolje od Meadl of honor ili Call of duty. To su bile dobre igre. Kao što je reako lik pre mene 2003. je bila prelomna, tek po meni 2007. godine su izašle igre koje su razbijale sa zahtevnošću.

Gde se dede onaj "kanter" koji smo igrali do besvesti u igraonici.

[Doolio]

voodoo_ kaže:

E, a jel znate kad sam ja prvi put čuo tu priču "danas se obraća pažnja na grafiku a zaboravljaju gejmplej"? Kada sam bio u petom razredu, 1995. godine. Drugar koji je kukao kako su na Komodoru bile igre vrhunske igrivosti, a "danas se gleda samo grafika"
Mada realno "kriza" je počela 2003...

jedno je tripovati, a sasvim drugo biti objektivan, nemojmo sad da vadimo neke izjave koje kao treba da nam pokazu neku tendenciju ili sta god si hteo time a odmah zatim pricas o nekoj krizi i dajes godinu cak, pa isti si ko tvoj drugar onda, samo sto si to rekao osam godina kasnije.

tvoj drugar je bio u pravu za neki svoj sistem vrednosti jer nije mogao da se navikne na inovacije i sirinu koje su nepobitno (znaci objektivno) bile u jeku devedeset pete. sto nema veze sa tim da danas igre jesu gore nego ranije vece da, kompleksnije da, komplikovanije da, medjutim to nista ne znaci. tako da nas imamo jednu fifu sa petsto dugmica, licencama, grafikom itd, a nekad smo imali swos sa jednim dugmetom koji je imao savrsen gameplay, sto fifa jednostavno nema.
sve zavisi od sistema vrednosti, meni su tehnicke karakteristike nebitne (to ce sad svako da kaze jer to deluje tr00, medjutim nije tako, mnogima losa grafika nije nesto preko cega ce preci i nije im prijatno da igraju takvu igru na primer), nekom je do jaja sto ima ronalda sa flasterima na usima dok igra. dobro, to je u redu. medjutim, ja ipak mislim da je moj neki sistem blizi objektivnosti jer se zasniva na fundamentalnim stvarima, kao sto je igrivost, a ne na nekim podrazumevajucim stvarima kao sto je kvalitet prezentacije i odredjenih mehanizama koji naravno da su bolji deset ili petnaest ili dvadeset godina kasnije.
ne moze se poreci da se vrtoglavom brzinom iskljucuje sve sto nema potrosacki tag na sebi od cega najvise pate kreativne delatnosti. pogledajte slikarstvo, kao umetnost od koje ja zavisim, pa cete videti o cemu pricam. video igre, kao mlada pojava, imale su svoj grafik koji sada opada. oko vrhunca mozemo da diskutujemo kada se desio, ali cinjenica je da kvalitet igara opada. ta cinjenica je jedini moguci produkt ovakvih okolnosti jer su igre postale jedna unosna industrija. kao na primer holivud. pa svi se obradujemo ko retardi kad izadje neki polu-normalan film kao da je izaslo ne znam kakvo ostvarenje i krenemo da preporucujemo drugima i da pricamo o njemu. ali to sto je 99% filmova retardirano, ne znaci da je taj polu-normalan film do jaja. to je suvise relativan pristup, on jeste do jaja u odnosu na ostale aktuelne filmove, medjutim, sta god ljudi pricali, postoji neki fundamentalni etalon gde se taj film moze smestiti i dobiti ispodprosecnu ocenu. to sto smo mi jadni naviknuti da se radujemo kad neka igra poseduje, lupam, dva faktora od mogucih trideset koji cine kvalitetnu igru jer ostale ne poseduju nijedan, to nema veze sa tim da sto je ta igra nekvalitetna jer je dva od trideset sramotno malo.

[ezenkiel]

ilic stefan kaže:

Istina je naravno. Npr. uporedi GTA IV i super maria sa nintenda, da vidimo ko je bolji. Svi će reći mario, prvo jer su svi odrasli uz njega ....

Ima mnogo djece koja nisu odrasla uz Maria, i ne vjerujem da će iko od njih reći da je Mario bolji, čak i od do bola bagovitog GTA IV na PC-u, na Xbox-u da i ne pominjem. Vjerujem da bi rijetko koja nepristrasna osoba koja prvi put vidi te dvije igre jednu pored druge, rekla da je Super mario bolji, ni po čemu, pa ni po toj famoznoj "igrivosti."

Koliko vidim, većina ljudi ovdje upoređuje skakutalice iz devedesetih godina sa novim igrama, i, kao, "bolje su." Mislite da bi bilo bolje da su se nastavile praviti samo skakutalice, sa karakteristikama "grafika nije važna," "jednostavne kontrole," ".... ali da ima duha !" (a to da ima duha znači "simpatično nacrtan i animiran glavni lik, sa smiješnim komentarima i predmetima koje može da pokupi i da ih smiješno koristi")????? Da li bi čovjek sa istim žarom igrao "lijevo desno gore dole dijagonalno pokupi pucaj skači" i prije 17 godina, i danas? Da su igre ostale iste kao devedesetih, i opet bi nam danas bile dosadne, u tome je stvar.

Problem je u prolaznosti - vremena, života, svega. Naravno da čovjek od 35 godina ne može sa istim žarom da igra nove igre kao što je prije 20 godina igrao "Manic Minera." Čovjeku koji čitavog života igra avanture naravno da će svaka nova biti dosadna - u svakoj vidi neki kliše; milion puta ispričanu (i odigranu) priču (a priča je bilo raznih - fantazija, prošlost, sadašnjost, bliža i dalja budućnost); jednostavne ili već viđene zagonetke ... Isto važi za sve vrste igara. Danas ima mnogo smeća, to stoji. A devedesetih kao nije bilo?!?!?!?!?!?

Stare igre su bile dobre u staro vrijeme, nove su dobre u sadašnjosti. Međusobno su neuporedive, osim po sjećanju na "dobra stara vremena" kad smo stare igre igrali po cijele dane, bez obaveza i briga oko posla, porodice i svega što vrijeme donosi.

[shrafko]

Rasprava se zahuktava, vidim uključiše se i eminentni članovi foruma

Prvo, teško mi je da na ovu temu gledam kao na izdvojenu celinu - skoro pa ide pod ruku sa pitanjima "Da li je starija muzika bila bolja?", "Da li su stariji filmovi bili kvalitetniji od ovih današnjih?", itd. a sve to maltene dovodi do "Eeee šinko, a u moje vreeme da znaš kako je bilo...", što opet ne znači da penzosi koji koriste tu mantru automatski greše.

S jedne strane, kad sam bio klinac koji je pritiskao PLAY na kasetofonu hipnotišući se linijama koje bi se vrtele po TVu prilikom učitavanja, sasvim je moguće da je na mene (i na ostatak mojih ispisnika) bilo mnogo lakše uticati ("naložiti" nas ) video igrama, muzikom, filmovima, itd. S obzirom da sam sad formirana ličnost (valjda), i mator konj koji ima mnogo kritičkije stavove, mnogo me je teže impresionirati nego tamo neke '88. Ali opet, setim se igara kao što je Archon koju sam svojevremeno pržio na C64: šahovska tabla, podeljena na crne (zle) i bele (dobre) figure, od kojih je svaka predstavljala po neko mitsko biće. Kad jedna figura probra da "pojede" neprijateljsku, kretalo bi napucavanje 1na1, s tim što je bilo jako zeznuto apiti kraljicu (Zmaj za zle, Genie za dobre) pionom koji je imao samo melee attack (goblin za zle, knight za dobre). Naravno, valjalo je obratiti pažnju na koje polje postavljate figure, s obzirom da su Zli imali penal na HP ako ih postavljate na bela polja i obratno. Bili su tu i kraljevi (Wizard za dobre, Sorcerer za zle) koji su bacali magije, vaskrsavali pale figure, haste-ovali ih, itd. Bilo je još inkarnacija igara na ovaj fazon (BattleChess za Amigu valjda), ali i posle 20 godina i dalje mislim da je ovakva ideja *ebeno fenomenalna, da je igra ludački zabavna i da je prosto neverovatno šta su uspeli sve da napakuju na 30ak kB. E da, i igram je i dalje preko emulatora na PC-ju

Ali dobro, da se ne vraćam toliko u prošlost, npr. Ketchua je u jednoj svojoj recenziji spomenuo sierrin Birthright. Pa ono je stvarno bila fenomenalna igra - Total War (strateški i taktički deo) i party-FRP u jednoj igri! A igra je bila zeznuta, em gomila opcija, teško je bilo šteknuti koji zlatnik (sve je uglavnom odlazilo na raznorazne napitke i vojsku) a sile mraka nadiru sa svih strana predvođene nekim monstrumom a-la Sauron sa sumanuto napucanim atributima.

Za one koji su pobegli i sa tog časa praktične nastave, još noviji naslov - Baldur's Gate serijal npr (znali ste da ću da ga spomenem, jel da? ). Pa samo kad na početku 2. dela naletite na mrtvog Khalida (koga je 90% igrača vodilo u partyju u 1. delu) stvara se takav osećaj gubitka, teskobe i želje za osvetom (još kad Jaheira počne da nariče ), da je igrač na samom startu navučen da odmota klupko i buttkickuje zlikovce.

Ima još dosta ovakvih naslova (mada slažem se, bila je i gomila škarta, posebno na onim beosoftovim kompilacijama za C64) kojima današnji hitovi stvarno ne mogu prismrdeti. I dan danas se nađu sjajne igre, da se ne lažemo (King's Bounty koga Vasović nije uključio u listu za glasanje za najbolju igru 2008. ) ali je očigledna težnja da se igre simplifikuju i prilagode prosečnom mediokritetu (tj. najvećem delu igračke populacije izgleda). U svakom slučaju, ja u poslednjih par godina ne naleteh ni na jednu igru tako dobru kao one tri (opet - KB, eventualno).

E sad - da se nadovežem na onaj rant sa početka posta - jako mi je čudno da se uz ovakav razvoj tehnike, mogućnosti komunikacija, downloada svega i svačega (čega nije bilo pre 20 godina, bar ne u ovolikoj meri), masa ljudi opredeljuje za Oblivion, Transformerse 2 i Grand produkciju. Zvuči suludo, ali ispada da su ljudi imali više ukusa kada je bilo manje mogućnosti da se ima dobar ukus. Mislim, zašto bi neko normalan slušao i gledao Seku? Ako mi se gleda takav materijal - torrent, rapid i download BBW xXx materijala, a što se dobre muzike tiče - pa pre bih na 14k modemu skidao 1080p snimak sa koncerta Melnitse nego slušao one baljezgarije.

Današnje igre (muzika, filmovi, itd.) mu nekako dođu ko Big Mek umesto punjenih tikvica sa kiselim mlekom - Mek je ukusan, na kratko vas zasiti i dobijete (prazne) kalorije, al nit ima nutritivnu vrednost, nit je zdrav a i za sat vremena ste opet gladni.

P.S: Nema za mene više postovanja u 05:30, mnogo sam počeo da guslam
P.P.S: Možda bih mogao da nastavim sa svojom teorijom da se polako pretvaramo u cyberpunk društvo, al to bi stvarno bilo previše

[voodoo_]

Pored toliko boljih primera, ti se redovno hvataš za Oblivion Što nisi bolje rekao Fallout 3

[Ketchua]

Ćuti, vidiš da mu je Oblivion naneo nezamislivu duševnu bol. A FOblivion barem ima puške, pa možeš da kažeš, Ok, FPS je.

[shrafko]

Jes, da kažem nešto loše za F3 pa da dođe player1 da me skalpira što mu blatim best evah igru

A i iskreno, F3 je bolji od Obliviona (ovo je isto kao kad bih rekao "Indira je bolja od RadaDare"). Nema automatskog levelovanja kripova, nema onih smornih Oblivion kapija, tu je slo-mo & sh*t explodes (najcrnje loženje), a i Nova će vam dati ako u Megatonu iznajmite sobu od Morijartija za 120 čepova

P.S: A posle Obliviona sam predpostavljao kakvo će s*anje biti F3, pa se nisam ni razočarao.

[ezenkiel]

shrafko kaže:

Rasprava se zahuktava, vidim uključiše se i eminentni članovi foruma

Aaaaaaaa .... Ne mogu da vjerujem da si poslije moje poruke rekao "pojavili se eminentni članovi foruma ...." Okle ja to, moliću!?!??!!?!!?!? Ah, da ... tek sad vidim grohotni smajli )))

Elem ... Moj stav nije da su stare igre bolje od novih, niti da su nove bolje, nego da ih sve treba staviti u vremenski prostor u kome su se pojavile, i tako ocjenjivati. Na primjer, pomenuo si fenomenalno razrađenu ideju šaha ... a kad bolje pogledaš, vođenje više likova sa različitim osobinama u borbu sa protivnicima u kojoj treba razraditi strategiju, uz dodatak logičkih zavrzlama ili nekih miniigara - to više manje odgovara opisu neke kombinacije strategije i FRP-a, kojih ima dosta ... i sve to bez ograničenja koja donosi šahovska tabla. Zašto bi neki prosječan FRP bio lošiji od tog šaha?

Da se razumijemo. Ja volim stare igre, ali to po meni ne znači da su bolje od novih Npr. obožavao sam Centurion - Defender of Rome, North & South, Cannon Fodder, Dune 2 - a današnji najveći šit od real time strategije je, ruku na srce, po svim karakteristikama bolji od mojih "ljubavi" - i vizuelno i po svim drugim tehničkim karakteristikama i po atmosferi, i po kompleksnosti, i po upravljanju - osim što traže DVD a ne dvije diskete. Dobro, i zbog emotivne vrijednosti.

shrafko kaže:

Današnje igre (muzika, filmovi, itd.) mu nekako dođu ko Big Mek umesto punjenih tikvica sa kiselim mlekom - Mek je ukusan, na kratko vas zasiti i dobijete (prazne) kalorije, al nit ima nutritivnu vrednost, nit je zdrav a i za sat vremena ste opet gladni.

Lijepo rečeno, ali, samo donekle se slažem Naime, SVE IGRE, po meni, i stare i nove, su Big Mek sa svim navedenim karakteristikama. Igre nikada nisam uzimao ozbiljno, uvijek sam pokušavao samo da se njima zabavljam, opustim se, pobjegnem od svakodnevnice ... Ned'o Bog da ih igram profesionalno za pare

[Red Wing]

Odlicna tema i rasprava, samo sto je prvo potrebno jasno razjasniti koje bi igre ulazile u kategoriju ''starih''. Za dugogodisnje igrace, bolje reci za one koji igraju deceniju ili dve (ja igram vec 14 god.), igre koje su 2002. god i slicno, definitivno ne spadaju u kategoriju starih igara, dok za novopecene igrace, klince od 13-14. god takve igre su iz ''kamenog doba''...

[Dio37]

Meni je granica deset godina.

[voodoo_]

Meni 17, ipak me ne privlači pedofilija.

(Morao sam )

[Oggy]

Dio37 kaže:

Meni je granica deset godina.

Znaci uvek 10 unazad? Sto rece Voodoo nisu ovo devojke

Moj kriterijum starih igara je vise po izgledu nego po godini. Granicu bih stavio tamo negde pojavom CD-ova i otvaranjem CD klubova. Po meni je uvek imbecilno bilo iznajmljivati igre na par dana. Pa ja sam svaku igru istrazivao danima i danima, pa joj se vracao mozda i kasnije, tako da mi je koncept iznajmljivanja igara za pare bio prosto nezamisliv. I u to vreme bih lepo kupio igru i igrao, pre nego iznajmljivao. Opet, i danas se prave igre u stilu starih igara, pre svega na Indie sceni, tako da igranjem tih igara uopste nemam utisak da su one ne znam kako nove, vec kao vise kao nastavak u razvijanju starih. To ne znaci da medju novim igrama nema odlicnih naslova. Nazalost prestao sam da aktivno pratim nove naslove (vise sam se bacio na MAME da odigram sve one naslove koje sam propustio svojevremeno ili za koje jednostavno nikad nije bilo dovoljno zetona), ali evo secam se da me je DOOM 3 npr. drzao bas dugo uz ekran, a bilo je tu i jos nekih naslova

[Dio37]

Oggy kaže:

Moj kriterijum starih igara je vise po izgledu nego po godini.

Pa da, ali kazem, ako bi se postavila neka zvanicna granica za starost igara, meni bi bila 10 godina. Zato sam i postavio onu temu o najboljim PC igrama u periodu '98-'04.