Da li su stare igre bile zabavnije?

[Carnex]

nije dzabe Morrovinudu nadimak Smorovind. Generican je do bola (igracevog naravno). Mnogo radije igram bagovitije i ne bas tako dobro producirane igre sa mnogo raznovrsnijim gamplayem tipa Arcanum. Podestio me je na Fallout bez provala i price...
Tuzno je na sta je spao zapadni RPG, na jednu firmu koja izbacuje igre u kijima osim odlicnog razvijana lika nema niceg posebno zanimljivog...
Gde su dani genijalnih RPG-ova. Od Ultime III na ovamo bilo je toliko genijalnih RPG-ova sa fenomenalnim pricama, fleksibilnim kvestovima, fantasticnim svetovima itd.
Danas nalazim sebe kako sam zaboravio zapadne RPGove i bakcem se JRPGovima koji makar imaju pricu i likove odradjene kako treba iako je gameplay totalno drugaciji (mada nimalo losiji) a dogadjaji (izuzev opcionih questova) totalno linearni

[Oggy]

Meni je npr Gothic 1 ostao u super secanju, ta igra je odradjena fenomenalno. To je poslednje cega se secam. Uzivao sam da se setam u Morrowind-u prirodom i da posecujem lokacije itd. cak i dalje to volim da radim, ali sam iz nekog razloga prestao da ga igram.. jeste malo bezveze

[voodoo_]

Ko ne voli Morrowind, ne mora da ga igra. Mi ostali uživamo.

Na temu "nepostojanja piraterije u vreme kaseta" (nasmejah se dobro ), dovoljno je spomenuti Modlija koji je na radiju emitovao igre za Spektrum a ljudi kući snimali

[Covenant]

Carnex kaže:

nije dzabe Morrovinudu nadimak Smorovind. Generican je do bola (igracevog naravno). Mnogo radije igram bagovitije i ne bas tako dobro producirane igre sa mnogo raznovrsnijim gamplayem tipa Arcanum. Podestio me je na Fallout bez provala i price...
Tuzno je na sta je spao zapadni RPG, na jednu firmu koja izbacuje igre u kijima osim odlicnog razvijana lika nema niceg posebno zanimljivog...
Gde su dani genijalnih RPG-ova. Od Ultime III na ovamo bilo je toliko genijalnih RPG-ova sa fenomenalnim pricama, fleksibilnim kvestovima, fantasticnim svetovima itd.
Danas nalazim sebe kako sam zaboravio zapadne RPGove i bakcem se JRPGovima koji makar imaju pricu i likove odradjene kako treba iako je gameplay totalno drugaciji (mada nimalo losiji) a dogadjaji (izuzev opcionih questova) totalno linearni

Morrowind ima odlican sistem napredovanja?
Ne bih rekao
Ali nema veze-kada si pomenuo stare RPG-ove secam se kada sam pre jedno mesec dana dovatio stari dobri Lands Of Lore koga nekoliko dana nisam ispustao iz ruku sve dok se nisam zaglavio
Sjajna igra,tako dobra atmosfera a dobra prica

[DeCoy]

Izvini, ali onda reci sistem levelovanja ne valja u TES serijalu, jer Morrowind nije prva igra u kojoj se kao takav pojavljuje...

Meni se takav sistem ne sviđa samo zato što ima gomilu exploita

[LoneWolf]

@svi
Sorry na previdu u mom prethodnom postu koji se tice piraterije u "stara dobra vremena",bilo je krajnje neoprezno.
Htio sam da kazem da je bilo manje (ok nije bilo ali citajte dalje) piraterije nego danas iz sljedecih razloga :

- nije bilo torrent sajtova
- nije bilo foruma koji se bave piraterijom

To je to sto sam htio reci.

Neko je rekao da je na nekom radiju pustana igra da se "skine" na kasetu.
Nisam upoznat sa tim,ali ostaje upitna (ne)legalnost tog postupka na JAVNOM emiteru.

I dalje stojim iza tvrdnje : DJECI LOPTE U RUKE.

[DeCoy]

Tih osamdesetih u Jugi nisi mogao da kupis legalnu igru pa da si je sve trazio svecom...nije niko imao interesa da ih uvozi, jer je svaka ulica imala svog pirata...

Secam se kada je u SK bila reportaza o prvoj firmi koja je krenula da uvozi originale...IBYS SYS cini mi se zvala...stvarno je bilo smesno...na rafovima stoji po jedna kaseta na svakih 20 cm...

Tadasnja drzava nije imala dovoljno znanja i volje da se izbori sa tim problemom, jedino je bilo sankcionisano piratizovanje domaceg softvera...

[Carnex]

Istina da se da abusovati lev sistem u TES ali nemoguce je napraviti tako fleksibilan sistem koji nije. u F2 mozes da napravis lika koji je bukvalno bog... da puca 2x iz bozara, reloaduje i ima jos 4 movment pointa.... Nista ne moze da ubije takvog lika doke god ima prostora za kretanje/skrivanje i naravno dok ima municije.
I FF7 je imao materia sistem koji je davao za JRPG neprevazidjenu fleksibilnost u kreiranju sposobnosti tvog tima za borbu ali opet uspeo sam da napravim Perpetuum mobile kada je samo jedan lik ziv u borbi i ako protivnik ne uspe da mu nanese svih 9999 HP odjednom nastavice da raznosi sve ispred sebe (kasnije sam video da nisam prvi i cak sam nasao efikasnije resenje na internetu koje koristi samo 6 umesto 8 materija)
Ali to ne znaci da je lose, cak sta vise ja volim da zloupotrebljavam takve sisteme. To mi je beliki deo zadovoljstva dok se zezam sa takvim igrama.

[Wile E. Coyote]

DeCoy kaže:

Tih osamdesetih u Jugi nisi mogao da kupis legalnu igru pa da si je sve trazio svecom...nije niko imao interesa da ih uvozi, jer je svaka ulica imala svog pirata...

Secam se kada je u SK bila reportaza o prvoj firmi koja je krenula da uvozi originale...IBYS SYS cini mi se zvala...stvarno je bilo smesno...na rafovima stoji po jedna kaseta na svakih 20 cm...

Tadasnja drzava nije imala dovoljno znanja i volje da se izbori sa tim problemom, jedino je bilo sankcionisano piratizovanje domaceg softvera...

Ma da, svi smo od originala za Spektrum imali "Through the wall"...
Uh, odosmo u žestoki ...

[WhenDarknessFalls]

Stare igre su definitivno bile zabavnije.. Pocev od "terminatora", nesa/snesa do psxa koji mi je definitivno najvise "obelezio" detinjstvo I nije bilo cimanja oko mashine, hardvera.. Nije bilo upgradea zbog nekog tamo Crysisa.. Jedna konzola, upotrebljiva mnogo godina. Sta reci kada se taj isti psx i danas zavrti, kad me ostale PC igre smore.

A ovo danas.. uzhas. Ima i danas dobrih igara, nije da nema. Ali jednostavno se mnogo vise paznje pridaje grafici i tehnickim karakteristikama nego jednostavnoj zabavi, i pre svega prici.

Offtopic: naravno da nisam konzolash. Al jednostavno tako je bilo.

Stare igre su bile zabavnije od danasnih,danasnje igre se prlaze za dan dva dok stare si trebao da igras dobrih 2 meseca ili vise

[zarkomd]

A niko ne pomenu KEEN serijal,.pogotovo poslednja 3

[wolfologin]

Pogo Joe na C64 sam igrao dok ne pozutim.
I to je igra koja me je koshtala 20 - 50 DM nedeljno
zbog unishtavanja dzojstika pa sam redovno bash svake nedelje
nekih godinu dana kupovao po jedan za moram a drugi
za ne daj boze sve dok mi C64 nije crko.
I sada Pogo Joe kad-kad igram na Xbox-u mada mi vishe
refleksi nisu ko nekad ja se lepo zabavljam.

[Spawn BG]

Ja sam se igrao na C64, Sega Mega Drive-u, i mislim da neke od tih igara jesu daleko ispred novih po igrivosti (odnosno, kao što naslov teme kaže, bile su zabavnije). Mnoge od novih igara neće uopšte biti zabavne ako nisi u skorije vreme uložio x € u svoj komp. Pogledajte samo "preporučene" i "poželjne" konfiguracije u SK npr. pre 2 godine, pre godinu dana i pre mesec-dva. Dakle, stvarno se svodi na to da su grafika i zvuk mnogo bolji, ali je inače situacija kao i u našoj trenutno popularnoj muzici, sve se sluša (igra) samo dok se ne pojavi novi naslov.
- Ej, izašao novi xxx!
- Moraš da imaš 8800, dx10, 6GB rama-a, 200GB HDD, i čitač 68x...
(malo parodiram, ali je to poenta...)
Jednom je Kuzma pomenuo da će uskoro morati zid da se probija jer nova grafička zauzima 6 PCI slotova, a njen hladnjak je malo manji od hladnjaka "Mercedesa"

[AkulM]

Po meni su starije igre bile bolje ali ima i novih koje su odlicne!Npr. ja i dalje igram doom1/2/plutonia/eviluation .A od novijih su odlicne HL2, Bioshock....

[MaxXx]

Još kako da jesu!!!

Iako dobar deo ljudi tvrdi da stare igre nisu bile zabavnije od savremenih, ja ću im uvek rado protivrečiti. Iako to rade i drugi ljudi, najčešće nakon što ih pitaju da potkrepe svoje tvrdnje, oni se tiho povuku. E, pa ja ne! Evo vam "par" argumenata!

Malo istorije:

Naime, Prva igra "Tenis za Dvoje", od koje je sve počelo, napisao je Vilijem Higinbotam, igrala se na osciloskopu, i nije imala grafiku u pravom smislu te reči, već se slika iscrtavala promenom napona ulaznog kanala, i da više ne gnjavim, tehnički je vrlo primitivna. Ali, to je bila prva igra, i kod nje pažnja i nije obraćana na igrivost, jer je sama po sebi bila nešto dotad neviđeno. Ali, to je prva video igra, od koje sve počelo!

Uvidevši skriveni (novčani) potencijal u gomili diskretnih elektronskih čipova, Ralf Baer iz kompanije Magnavoks 1972 godine izdaje prvu kućnu konzolu za igranje "Odiseju", koja je poprilično ličila na poveći stabilizator napona za televizor. Ostalo je što kažu, manje-više istorija. . .
P.S. Ovde je prvi put došlo do tužbe zbog prava na patent rasterskog prikaza grafike (prikaz pomoću pojedinačnih piksela). Baeru je 2006-te Džordž Buš uručio medalju za dostignuća u tehnologiji, jer je praktično izgradio temelj za jedno novo, ogromno tržište, video igre.

Za Odiseju je izdato samo par desetina igara, sa ,za to vreme, odličnim gejmplejom, a procenjuje se da je prodato oko 340.000 komada, što je za igračku bez konkurencije bajno. Igre su sedamdesetih, i osamdesetih bile bazirane na zanimljivom izvođenju, za razliku od današnjih, koje se samo utrkuju koja ima bolju grafiku, fiziku, i zvuk.

Problemi

Štancujući jednu, te istu varijaciju na temu, "Odiseja" je brzo nestala sa malih ekrana. Tada ne preterano poznata firma izdala je novu vrstu konzole, koja se ,tehnički nalazila negde u rangu Komodora 64. Prodata u par miliona primeraka, zbog svojih 16 bija, neverovatne zaraznosti i šmeka, NES, kompanije Nintendo, postao je novi etalon za vaganje kvaliteta video igara. Čist primer da tehnički naprednija konzola, ne mora biti i bolja, je Sega Master Sistem, kog se danas malo ko seća. NES je nasuprot SMS-u nastavio svoju prodaju do dana današnjeg! U Srbiji je najpozantiji pod imenom "SEGA". Ako mislite da lupam, grdno ste se prešli. Naime, piratizovani NES je oduvek pakovan u plastična kućišta najsličnija konzoli koja se trenutno najbolje prodaje (U vreme Sege Mege Drajv 2, pakovan je kućišta za Sega Mega drajv 2, u vreme Plej Stejšna, Pakovan je u njegovu plastiku i nazvan "Sqny Poly Station", a danas se može naći u kutijama za IksBoks). Ovo je, donekle i dobro, jer su deca(uključujući i mene), odrasla, i odrastaju uz Super Marija, tetris, Nindža Gajdena(Rjukendena) i druge hitove. OVE igre su bile zanimljive, iako su ujedno, bile i "ružnije" od današnjih.

Naravno, tada suneki zapleti, koji se danas smatraju najizandjalijim klišeizovanim baljezgarijama, (a ipak se stavljaju u nove igre) tada zvučali neverovatno ("2352 godina... Zemlju su napali vanzemaljci iz udaljene i neistražene galaksije. Iako su ljudi davali sve od sebe da odbiju napad, zemlja je na kraju surovo razorena i opustošena... MEĐUTIM! Pre nego što su vanzemaljci pritisnuli prekidač, i razneli zemlju u paramparčad, grupica naučnika je uspela da ispali u svemir supertajno razvijani svemirski lovac, i hrabrog dobrovoljca, oličenog u vama, mišićavom svemirskom regrutu, ulili nadu u spas. Uskočite u svoj svemirski brod, u kojem se nalazi novo, tajno oružje neo-jonski top, i uzvratite napad, ... "). Problem je u sledećem:

Stare igre:
-Primitivna priča, ali tad je bila straaaava
-Ugodno, i lako izvodjenje
-Slaba tehnička izvedba

Nove igre:
-U jako malom broju slučajeva je izmišljeno nešto zaista novo i zanimljivo, večinom se samo reciklira ono staro, uz pokoju izmenu
-Izvodjenje tasterima je neodložno dostiglo svoje granice, i počinje da smara (pogotovo akcione sekvence, koje traže od igrača da stisne taster, čija se slika pojavljuje na ekranu manje od jedne sekunde. Pa ako je to zabavno, onda sam ja vampir, a verujte mi na reč, krv ne pijem)
-Tehnički porediti sve nove konzole sa starim je potpuno nemoguće, zbog neosporne nadmoći prvih.

Moja prognoza je da će nove konzole nastojati da upotrebe što revolucionarniji sistem kontrole (Wii). Verovatno ćemo jednog dana igrati akcione igre iz Mocap odela(osetljivog na pokrete), svemirske simulacije iz vibracione stolice, itd.

Iako danas već postoje neki relativno novi kontroleri(volani, pištolji, Wii nunchuk, itd.), tek odnedavno su postali dostupniji širim narodnim masama, i zasad zauzimaju mnogo prostora.

Stare igre su bile zabavnije od novih, jer su u svoje vreme donosile nešto radikalno novo i nadasve zabavno. Ako nove igre uspeju da ponove inovacije bar 40% polja kao stare, promeniću mišlenje (ali, pošto se to ne dešava, ostajem pri tvrdnji da su stare igre zabavnije). Tržište trenutno vapi za inovativnim igrama...

Uzgred, šta mislite, onako filozofski, da li bi iko igrao igru koja ružno izgleda i zvuči, a nema ni neki visok nivo zabave? Razmislite...
Ja, lično mislim da bi to zatrlo razvoj video igara u samom korenu

Ako ste pročitali ovu moju teoriju enciklopedijske dužine, nadam se da vam je promenila bar deo svesti o bezrazložnom pljuvanju starih igara.

'Ajd' Zdravo

[branko999999999]

I te kako! Jos uvek igram Mame igre svaku god. i nikad mi nisu dosadile. Ima oko 50 Mame igrica koji su mi naj...Ovih dana sam kupio PS2 pa ce Mame emulator da pauzira u 2008.... a mozda i nece

[ezenkiel]

MaxXx kaže:

...

Slažem se sa tobom u nekim stvarima - podjednako volim i starije i nove igre, pa ne mislim da su starije igre lošije Ja mislim - bile su dobre u svome vremenu, kao što su nove dobre danas.

Stalno spominješ da su stare igre bile inovativne - pa, nisu baš sve. Moraš priznati da je i u "starije" vrijeme bilo mnoooooogo smeća od igara, koje su bile samo klonovi hitova, isto kao i danas - i danas ima inovativnih igara i mnogo klonova. Igralo se jako mnogo klonova jedan za drugim, a u suštini su to bile iste igre, sa različitim likovima, okruženjem i pozadinskom pričom. Biti inovativan u to vrijeme je bilo jednostavnije - zapravo, samo ako gledamo iz današnje perspektive - ali u to vrijeme je bilo užasno teško popraviti grafiku, dodati nove pokrete, izmišljati nove načine upravljanja - bilo je teško tehnički unaprijediti igru, i svaki takav napredak je bio očigledan i dovoljan za to vrijeme. Danas je teško biti inovativan - hiperprodukcija je igara pa je teško naći nešto što već nije viđeno, mnogo žanrova koji se ne sviđaju svaki svakome igraču, tehničke karakteristike više nikoga ne napaljuju - meni bi npr. bilo inovativna neka kombinacija FPS-a, FRP-a i borilačke igre koja bi u sebi imala mnogo avanturističkih zagonetki, sa mnogo sporednih zadataka, sa dobrom grafikom i zvukom ... (jesam li šta zaboravio Dobro, GTA je stvarno super, ali, nešto mu fali - možda malo avanture drugačije od prostog češljanja lokacija ) ) Da ! postali smo i razmaženi, zar ne ?

Istina je da je izvođenje tada bilo mnogo jednostavnije. Ali, i manje moćno ! Da ti slikovito prikažem (lupam ): nekada si na fotokopir mašinama morao pritisnuti jedan taster, i dobio bi jednu crno-bijelu kopiju originala. Danas moraš pritisnuti deset tastera tačno određenim redosljedom da bi dobio 11 kopija originalnog dokumenta u 1/4 originalne veličine raspoređenih po 3 na A4 papiru i poslatih na predefinisani mail ... Uopšteno, igre ne bi mnogo napredovale da su ostale na upravljanju sa 4 tastera smjera i dva pucanja - to je recimo pogodno za platforme ili 2D pucačine, ali nije za strategije, avanture, FPS da ne pominjem ... U redu, ima igara sa očajnim upravljanjem (Devil May Cry i POP Sands of Time su me izluđivali), ali, bilo je i starih igara sa tromim i nepreciznim kontrolama - izvini, trenutno ne mogu da se sjetim konkretne igre, ali se sjećam nerviranja zbog skakanja sa platforme na platformu, i beskonačnih padanja u bezdan, a onda skočim i, neznano zašto, uspijem u skoku ... Uostalom, danas bar ima da se nađe relativno jeftino raznih joypad-ova, volana, miševa, pa ako je lakše sa joypad-om, kupi ga

Ono što mi nedostaje iz starih vremena je druženje - nismo svi imali kompjutere, išlo se kod komšije, bila mi je uživancija ne samo da igram, nego i da gledam nekog kako "rastura" neku platformu, sve su se igre igrale u društvu, kad jedan pogine, nastavi drugi, drugovi su pokazivali "... NE IDI TAMO !!!!! Vraćaj se ... Ubij gada !!" Nema multiplayera koji bi mi vratio taj osjećaj ...

Još jedan problem današnjih igara je što se preozbiljno shvaćaju - ranije se prosto uživalo u igrama, u otkrivanju caka ... a danas mi je dovoljno da vidim "EA SPORTS" logo pa mi se smuči, a ne još da je igram ...

[MaxXx]

Zdravo, opet ja...

Klonovi:

Naravno, kloniranje je veoma unosan posao, mada je tada to radjeno na sasvim drugačiji način. Naime, programeri bi odigrali igru uzduž i popreko, tražeći mikroskopske mane, koje bi (najčešće) zatim ispravljali, i nalepili etiketu "Ova igra je 100 puta bolja od svih ostalih, i morate je kupiti". Onima koji su poboljšali igru sledila je masna plata, a onima koji su kloniranje obavili sporadičnim gledanjem u igru, pa nevoljnim lupkanjem po tastaturi bez ikakvog nadahnuća za posao koji rade (recimo, sama igra im se ne sviđa, a prave je da bi dobili platu), sledio bi hladan tuš ljudi koji su kupili igru,za šta njih, uzgred, baš zabole (Team 17 je lep primer, sve igre koje su radili voljno i sa elanom su postale superhitovi, a one zbrljačene zbog para ,superšitovi).
Ima igara koje su očigledno napravjlene pod uticajem nekih drugih (Ganstar Hirouz i Kontra, pa su se opet prodavale kao alva. Igrama je najvažnije da imaju ŠŠMMEEKKA!!!!!!!!!, a vremenom ga imaju sve manje (čast izuzetno retkim izuzecima koje treba tražiti reflektorom i elektronskim mikroskopom)... Danas su igre sa šmekom izuzetno ugrožena vrsta u izumiranju.

Izvođenje:

Retro igre i dalje mogu da koriste starinsko upravljanje, kao dobar deo novih kojima bolje očigledno ne treba (P&C avanture), dok druge prosto vape za nečim novim (FPS-u bi očigledno koristio pištolj sa "TERMINATORA", tj NES-a, samo se toga u velikim kompanijama niko ne seti, a danas bi zbog raširenosti USB-a to bilo vrlo lako izvodljivo). Valjda mi neka firma neće ukrasti zamisao i zgrnuti milione

Druženje:

Pa, dobro, ja i danas idem drugima u posetu, i oni kod mene, ako neko nabavi neku novu igru. Samo treba pozvati.

[ezenkiel]

Pozdrav MaxXXXše ))))

Reci mi da li te razumijem - uporno pokušavaš da kažeš da su nekada programeri radili igre čisto zbog, kako da kažem, samodokazivanja (i, naravno, dokazivanja drugima), iz elana, ljubavi, stvaralačkog zanosa, uživanja u stvaranju .... a danas, nažalost, iz čisto komercijalnih razloga (čitaj : mlaćenja para ) ? I da su zato stare igre bolje od današnjih ? Je li to taj šmek starih igara ?

Tu ima mnogo istine ! Iskreno, upravo preko igara sam zavolio programiranje, i kao mali sam želio da se bavim izradom igara. Oduševljavali su me tipovi poput David Braben-a koji je u par kilobajta Elite ubacio vektorsku grafiku, svemirsku borbu, trgovinu i bazu podataka o stotinama planeta ! Da, tada se osjećala, kako da kažem, sloboda - nije bilo reklamiranja u igrama, nije bilo pritisaka vezanih za rokove izdavanja, nije bilo pritisaka od sponzora, nije bilo savjetnika koji su tvrdili da se " ... baš to i to traži !!!!! ... " Prosto, kreatori igara su radili onako kako su htjeli i mislili da treba, bez želje za ogromnim zaradama, nego da se dokažu, kao, da kažem, umjetnici, i, isto tako, njihov rad se nekom svidio, nekom ne.

Ne znam da li je moguće danas sakupiti dobar tim sposoban da samostalno napravi, reklamira i distribuira igru koja bi bila u rangu današnjih. Treba naći grupu kvalitetnih majstora, i prije svega, entuzijasta - u programiranju, muzici, crtanju, animaciji - nadalje, treba i mecena koji će rado da plati sve troškove, bez pritiska na stvaraoce u vezi rokova, bez mješanja u njihov rad i nasilnog nametanja svojih ideja, pa treba reklamirati djelo, pa ... Jaaaako mnogo ljudi, a, nažalost, ako ti treba, a zna posao, vjerovatno će da zahtjeva mnogo ...

Ma, da se ne rasplačem Usput, mogu da se sjetim "Psychonauts-a", "The Longest Journey-a" i "Beyond Good & Evil-a" kao "igara sa šmekom i dušom", igara koje su se radile većim djelom iz entuzijazma ...

Mada, i dalje mislim da i danas ima vrhunskih igara, bez obzira što su možda zbrzane, pune reklamiranja, pune klišea ... Da ponovim, daj današnjem klincu koji ima godina kao mi u vrijeme kad smo igrali stare igrice, da bira između Ricka Dangerousa i Tomb Raidera, šta misliš, šta će velika većina izabrati ? Istina, obje su igre legendarne za svoje vrijeme, ali ...

Moraš priznati, nije stvar samo u igrama, u svemu je Muzika, film ... Da ne kažem i u današnjem životu.

Spoiler za Nevažno:

Još sam nešto misli da kažem, ali, trenutno ne mogu da razmišljam, od jutros na poslu, moram da se gubim kući ...