Video igre - uticaj na mlade i još ponešto

[Auror]

Nergal kaže:

Onda, misliš da roditelji treba da ograničavaju (zabranjuju?) igranje ispred računara? Ili da ga zamene nekim drugim sadržajem?

Apsolutno je pogresno da se zabranjuje igranje za racunarom,samo se postize kontra-efekat(dijete ce jos vise zeljeti da igra i pokusace krisom da igra ili na bilo koji nacin da prekrsi zabranu).

P.S Sad sam vidio da je NikolaS slicno napisao ali moram ovo da naglasim.

[Mr.Eco]

Kad sam bio klinac nisam imao komp al zato sam gledao mocne rendzer i svaki put ja i moji drugovi posle rendera smo se peglali misleci da smo neki od njih hehe nije to nesto strasno bilo al sad sam svesan kakve je posledice ostavilo TV nije nista bolji od PC igrica cak mislim da je i gori na original igrama pise ko sme da ih koristi koji uzrast a na tv nije propisano npr. da ovu emisiju nesmeju gledat deca manje od 12 godina i to bi se trebalo pozabaviti sa tim...

[Phoenix]

U upravu ste npr. ja sam osnovac tj. 8 razred meni je comp postao kao neka oboavez kao sto svakog jutra operem zube ili rucam...
Mislim da mi je relaksacija i merak . Roditelji mi kazu i drugi a su u njihovo vrijeme citali da su pomagali drugima
misli da smo mi mnogo usavrseniji od nasih roditelja u ovom perodu (mislim da kada su oni bili 8 i sad mi kada smo osmi da smo mi malo sazreli ,da su nam dalji vidici nego sto su njima bili u ovom periodu )
JA voim da citam SAMO STRIPOVE ... i naravno ostalo mislim da djeca jednostavno pronalaze svoje likove kakvi bi zeljeli da su u igrama sto ja neradim ja samo se opustam uz njih i ako kod mene postoji debela granica izmedju stvarnog i virtuelnog svijeta ....

[Nergal]

Što se nasilja u igrama tiče njega zaista ima u ogromnim količinama, ali mislim da mu je efekat na decu manji nego što se to obično govori. U neku reku video igre stoje na istoj liniji sa savremenim filmovima koji su prepuni nasilja (važi to i za dobar deo beletristike, naročito bezbrojne horor, SF, EF i triler romane), mnogo više nego pre nekoliko decenija. Međutim, mislim da poistovećivanje sa takvim sadržajima se dešava samo kod malog broja dece. Ne leži tu problem. Pitanje nije da li je štetno igranje video igara kao takvih - moj generalan odgovor bi bio: ne, nije. Pitanje je da li je štetno svakodnevno igranje od 6, 8 ili 12 sati dnevno, igranje koje ide na uštrb drugih oblika zabave, učenja, sporta, društvenog života. Kako god bile zarazne (a ja sam lično vrlo sklon ovom vidu zabave), video igre nisu zamena za sve drugo u životu.

Što se koristi od video igara tiče, mislim da ako ništa drugo pomažu čoveku da se opusti, isprazni nagomilanu nervozu i oslobodi se svakodnevne napetosti.

Nenad Stevanović kaže:

Ja sam lično putem igara naučio bar isto toliko koliko i putem televizije, filma i knjiga.Stručno i odgovorno tvrdim da škola daleko zaostaje za savremenim medijima po pitanju mogućnosti za vaspitanje i obrazovanje dece.

Ne znam kakvo je tvoje iskustvo i ne mogu o tome da sudim, ali mišljenja sam da je obrazovni moment kod video igara izuzetno precenjen. Izuzev olakšanog savladavanja engleskog jezika (ali to isto čine TV i holivudski filmovi), igre pružaju vrlo malo obrazovnog sadržaja. Na primer, ima toliko ljudi (bar ih ja poznajem) koji čitav život igraju video igre a o kompjuterima na kojima ih igraju ne znaju ama baš ništa. Paljenje mašine, instalacija programa, učitavanje pozicije - i to je sve.

[PeTkO]

I ja se takodje slazem da netreba nas kaznjavati.Ali nisu samo video igre te koje prave zavisnost.Veliku zavisnot pravi i internet.Evo naprimer uzmite moj slucaj.Imam 13. godina i od kad imam kablovski flat internet ja sam za kompom oko 8h dnevno.Dok moj mladji brat koji ima 8. godina igra igre takodje oko 8h dnevno.Ja, priznajem, da sam zavistan od interneta (kada mi majka nije htelad da uplati internet, hteo sam da je "odrobijam" ), ali "ukomponovao" sam vreme tako da ima mesta i za skolu i za sport.Dok moj mladji brat to nije uradeo.Ja i moji roditelji pokusavamo da mu skrenemo paznju da mora da uci a ne samo da se igra.Takodje mislim da klincima od 8 godina PRETERANO MNOGO da se igraju po 8h dnevno.Pa ja kada se setim da u 8 godina igrao sam kompjuter do max. 3 sata dnevno.Evo sad na polugodistu je polozio vrlodobar.Tako da hocu da skrenem paznju da i internet pravi OGROMNU zavist, cak mislim i vecu od igara.Ali tu je i ona dobra strana neta, a to je znanje.

[Sarmatian]

Nenad Stevanović kaže:

Blamaža, ispadoh nepismen . U svakom slučaju hvala ti. Dobro je što ima vas koji paze na takve stvari.
Što se pitanja tiče potpuno je na mestu. Stručnjaci su prilično podeljeni (kao i uvek). Većina veruje da deca imitiraju ono što vide u medijima, pa i da oponašaju likove iz video igara. Oni imaju čak i jake empirijske dokaze ( neki su utvrdili da se klinci više tuku u školskom dvorištu posle igranja nasilnih video igara i slično) a iza svega stoji psihološka teorija o "učenju po modelu". Nažalost tako kažu strana istraživanja, a nama ostaje da verujemo ili da ustanovimo da li je to tako ili nije. Doduše ima i onih koji veruju da igre pomažu deci da se "isprazne" i rasterete frustracija ali ih praksa nažalost sve više demantuje. Što se seksa tiče to je takođe veliki problem, o kome se dosta priča i piše na zapadu, ali i tema za sebe.
Ja sam lično putem igara naučio bar isto toliko koliko i putem televizije, filma i knjiga.Stručno i odgovorno tvrdim da škola daleko zaostaje za savremenim medijima po pitanju mogućnosti za vaspitanje i obrazovanje dece. Tako će biti dok matore glavonje ne skapiraju da se treba prilagoditi školu savremenim potrebama društva. Uz sve to u našim školama je opšte rasulo i moralna propast, a to dolazi od nastavnika i roditelja dok deca samo uče na primerima. Pričam ovo jer sam viđao sve i svašta po školama. Imajući u vidu ko tamo radi ne možemo da se nadamo dobrom, bar dok priroda neke od njih ne uputi u večna lovišta ili barem u penziju.

Pa cinjenica je da bi drzava trebala da kontrolise prodaju igara deci. Tu se opet kao glavni problem javlja piraterija koju ne mozes kontrolisati i neko dete od 10 godina moze da nabavi GTA bez problema. Nastavni kadar nam je ocajan, i ne moze da se nosi ni sa najobicnijom nastavom a kamoli sa nekim problemima modernog drustva. Mladji nastavnici koji dolaze razumeju problem ali nisu u stanju da mu se posvete na pravi nacin posto nisu dobro obuceni.
A kao dodatak na sve to se javlja podeljenost strucne javnosti (psihologa i sociologa) u cemu je konkretno problem i kako ga resiti.

Prvo bi se trebalo pomiriti sa cinjenicom da se video igre ne mogu zabraniti u potpunosti i da to stvara kontraefekat. Onda treba sprovesti istrazivanje o pozitivnim i negativnim stranama i kako minimalizovati negativne a maksimalizovati pozitivne. Koliko iz neke konkretne igre moze da se nauci je diskutabilno, ali cinjenica je da igre mogu da zainteresuju za neku oblast, odnosno da te podstaknu da ti sam istrazujes dalje. Tesko je doci do zakljucka koliko pogotovo sto se uticaj igara ne moze izdvojiti od ostalih. On deluje sinergetski sa uticajem filmova, knjiga, stripova...

Kontrola koje igre deca mogu da igraju i obucavanje nastavnog kadra da se bavi tim problemima su kljuc, po mom nekom misljenju.

[Nenad Stevanović]

tab503 kaže:

Uzorak uopste nije dobar za neko ozbiljnije razmatranje.Da si anketu radio po unutrasnjosti dobio bi potpuno drukcije rezultate.

Ne mogu da se složim sa ovim stavom. Uzorak je pre svega prilično veliki (iako vama to možda ne izgleda tako), poznatije strane studije su rađene na manjim uzorcima (oko 300 ispitanika) i još su više prostorno ograničene. Valjano obraditi 100 ispitanika je ogroman posao, a kamoli 756. Iako je rađeno u BG-u rezultati se mogu komotno generalizovati na celu Srbiju, a pogotovo na urbane sredine. Mediji su univerzalna pojava i svuda se prezentuju na isti način. Sem toga istrazivanje koje bi obuhvatilo celu državu bi trajalo daleko duže (ovo je trajalo više od dve godine), a finansije neću ni da spominjem. Naravno, treba raditi dalje i svako ko želi i može da se bavi ovim ima moju podršku.

Pa cinjenica je da bi drzava trebala da kontrolise prodaju igara deci. Tu se opet kao glavni problem javlja piraterija koju ne mozes kontrolisati i neko dete od 10 godina moze da nabavi GTA bez problema. Nastavni kadar nam je ocajan, i ne moze da se nosi ni sa najobicnijom nastavom a kamoli sa nekim problemima modernog drustva. Mladji nastavnici koji dolaze razumeju problem ali nisu u stanju da mu se posvete na pravi nacin posto nisu dobro obuceni.
A kao dodatak na sve to se javlja podeljenost strucne javnosti (psihologa i sociologa) u cemu je konkretno problem i kako ga resiti.

Prvo bi se trebalo pomiriti sa cinjenicom da se video igre ne mogu zabraniti u potpunosti i da to stvara kontraefekat. Onda treba sprovesti istrazivanje o pozitivnim i negativnim stranama i kako minimalizovati negativne a maksimalizovati pozitivne. Koliko iz neke konkretne igre moze da se nauci je diskutabilno, ali cinjenica je da igre mogu da zainteresuju za neku oblast, odnosno da te podstaknu da ti sam istrazujes dalje. Tesko je doci do zakljucka koliko pogotovo sto se uticaj igara ne moze izdvojiti od ostalih. On deluje sinergetski sa uticajem filmova, knjiga, stripova...

Kontrola koje igre deca mogu da igraju i obucavanje nastavnog kadra da se bavi tim problemima su kljuc, po mom nekom misljenju.

U principu se slažem, samo treba znati da su stvari prilično složene i u ovom poslu uvek iskrsnu novi i neočekivani problemi.
Ne treba da vam govorim da je individualni aspekt i neposredna sredina svakog deteta presudna kada je u pitanju pojava određenih oblika ponašanja (pa i nasija). Samo ukazujemo na moguće rizike (ili potencijalne šanse) u razvoju mladih koji su vezani za medije, konkretno ovde video igre.

PS Napominjem da govorimo o deci uzrasta 7-14 god. okvirno, pa se trudite da ne iznosite svoja iskustva sada kada ste prilično "omatoreli".

[Sale013]

Igrice mogu biti i vrlo korisne.. Na primer jednom sam se toliko iznervirao da sam hteo da napravim omanju katastrofu i lepo sam smirio zivce tako sto sam igrao CS i nalupao par likova.. Posle toga mi je sve bilo ekstra. Neki bi rekli da je ovo bezanje od stvarnosti ali nije. Sta rade ljudi kad psihicki odlepe? Pa rade ludacke stvari, a protiv toga se do sada borilo belom kosuljom i sredstvima za smirenje, sto i nije bas "zdravo" ali je neophodno.. A danas lepo mozes da se virtualno ispraznis i prodje te bes a nije nanesena nikakva steta. Jedino naravno treba paziti da vam se um ne preseli u svet igrica, i svako ima posebnu meru.. Ja mogu 2 dana da igram po 10 sati 12 sati dnevno igrice pa da ne igram nedelju dana.. Treba i napomenuti mnoge terapije koje vas stavljaju u virtualni svet za lecenje fobija..itd.. I to su neke vrste igrica.. Igrice po meni imaju veoma povoljan uticaj, navode te na razmisljanje, na taktiku, usrecuju te.. Naravno da ce uvek biti slucajeva kada neki bolesni kinez zbog igrice ubije nekog drugog kineza. Ali ljudski rod je sam po sebi bolestan i radi svakave stvari, bitno je da je to 0.000001% igracke populacije pa se ne treba plasiti.. Sta mislite da li ima vise psihopata medju onima koji ne igraju igrice ili onima koji igraju???

[spirit]

Sarmatian kaže:

Pa cinjenica je da bi drzava trebala da kontrolise prodaju igara deci. Tu se opet kao glavni problem javlja piraterija koju ne mozes kontrolisati i neko dete od 10 godina moze da nabavi GTA bez problema. Nastavni kadar nam je ocajan, i ne moze da se nosi ni sa najobicnijom nastavom a kamoli sa nekim problemima modernog drustva. Mladji nastavnici koji dolaze razumeju problem ali nisu u stanju da mu se posvete na pravi nacin posto nisu dobro obuceni.
A kao dodatak na sve to se javlja podeljenost strucne javnosti (psihologa i sociologa) u cemu je konkretno problem i kako ga resiti.

Prvo bi se trebalo pomiriti sa cinjenicom da se video igre ne mogu zabraniti u potpunosti i da to stvara kontraefekat. Onda treba sprovesti istrazivanje o pozitivnim i negativnim stranama i kako minimalizovati negativne a maksimalizovati pozitivne. Koliko iz neke konkretne igre moze da se nauci je diskutabilno, ali cinjenica je da igre mogu da zainteresuju za neku oblast, odnosno da te podstaknu da ti sam istrazujes dalje. Tesko je doci do zakljucka koliko pogotovo sto se uticaj igara ne moze izdvojiti od ostalih. On deluje sinergetski sa uticajem filmova, knjiga, stripova...

Kontrola koje igre deca mogu da igraju i obucavanje nastavnog kadra da se bavi tim problemima su kljuc, po mom nekom misljenju.

Kako to da je nama uvek kriv neko drugi. Ipak mi zivimo u Srbiji, ako nece od glave ti kreni od onog na suprotnoj strani. Komp nije neko cudo od masine da ga nemozes kontrolisati. Hocu reci kakav je to covek koji detetu dopusta da visi na njemu 8 h, sa njim sigurno nesto nije u redu. Kontrola, kontrola i samo kontrola. A sto se tice obucavanja nastavnog kadra, oni ce u penziju za 20-30 godina tako da nema potrebe...

[Sarmatian]

spirit kaže:

Kako to da je nama uvek kriv neko drugi. Ipak mi zivimo u Srbiji, ako nece od glave ti kreni od onog na suprotnoj strani. Komp nije neko cudo od masine da ga nemozes kontrolisati. Hocu reci kakav je to covek koji detetu dopusta da visi na njemu 8 h, sa njim sigurno nesto nije u redu. Kontrola, kontrola i samo kontrola. A sto se tice obucavanja nastavnog kadra, oni ce u penziju za 20-30 godina tako da nema potrebe...

Naravno da je roditelj taj koji treba da ima presudnu ulogu. Kada sam govorio kontrola igara, mislio sam na oznake 18+, teen itd... Ako roditelj hoce da kupi svom desetogodisnjem detetu igru 18+, ne moze njega drzava (ili neki drzavni organ) spreciti. To pomaze roditeljima da deca samoinicijativno ne mogu da kupe igru od 18+. Ali dokle god je 90% igara piratsko, bila kakva akcija drzave nema smisla...

[Leeroy Jenkins]

Igre kao sto su Myst, Uru ili Syberia mogu da imaju samo pozitivan uticaj na dete. Veoma je lep osecaj kada posle par sati (ili dana) mozganja resis neku tesku zagonetku, a jos bolji je kada posle 2 minuta naletis na jos tezu lol. Ali danasnji klinci vise vole da udaraju coveka satarom po glavi u Manhuntu nego da malo upotrebe mozak.

[The Dark Gamer]

To da igre poput GTA,Manhunt-a,...i ostalih ,,nasilnih'' igara vrse negativan uticaj na mlade je cista glupost.Ako je neko ,,caknut'',nece njemu jedna video igra da podigne ubilacke,i teroristicke nagone.On je bio sklon tome jos pre igranja te igre,tako da je ono sto se desilo krajem 2003.i pocetkom 2004.cini mi se,da je u Teksasu jedan mladic,(smatra se,nakon konzumiranja GTA:VC),izasao na ulicu sa sacmarom u ruci,i gde je ubio tri coveka,pa je posle njegova majka tuzila Rockstar nebuloza...NIJE NJEGA GTA IGRA NATERALA NA TAKO NESTO,ONA MU JE SAMO DALA IDEJU KAKO DA TO SPROVEDE!!!

Sto se tice dece,stvar je drugacija.Za njih mogu da tvrdim da neki proizvod utice negativno.Mene najvise izludjuje kada u nekoj igraonici vidim klinca od 6 godina kako igra Counter,i onda posle kaze:,,E,kad porastem imam da budem jos gori ubica od ovog cike!!!!!!''!!!!!Dete,mozda ne misli ozbiljno(jer je mali da bi razumeo),ali takvi komentari su ipak zabrinjavajuci.Mislim da se tako maloj deci treba zabraniti igranje tih igara,i bolje je da igraju igre kao sto su Diznijeve platforme,i ostale sa ,,crtanim'' junacima u glavnoj ulozi.Ali,opet i neki drugi proizvodi namenjeni deci takodje podsticu neobicne teznje(Pokemon,Teletabisi),tako da,prosto,nisi pametan sta da radis.

[Geronimo]

Mislim da igre imaju veci pozitivan efekat na decu nego negativan. Jeste da ne valja previse naloziti se na neku igru (ko ja i ortaci kad smo pikali MK:Trilogy pa smo kupili bokserske rukavice i pesnicili se lol), ali to obicno nije lose.
Igre iako te ne uce mnogo cemu, podsticu te da se za nesto zainteresujes, kao ja sto sam se iz blitzkriega i battlefielda zainteresovao za drugi svetski rat.
A to sto je neko rekao da treba dete upisati na neki sport, to vazi samo ako dete taj sport stvarno interesuje. Secam se kad su me negde u 12 godina upisali na kosarku koja me apsolutno nije zanimala, morao sam da idem na treninge i mrzeo ih, sto je proizvodilo jos vecu zelju za kompom, uz smaranje roditelja "moras zdravo je odvojiti se od kompa". To me je samo uzasno nerviralo.
Imam osecaj da nisam imao komp, da bi se ili nabildovao ko konan ili bi bio najbolji djak, ali u svakom slucaju ne bi mi bilo zanimljivo kao sa kompom

[Ghost]

tako da je ono sto se desilo krajem 2003.i pocetkom 2004.cini mi se,da je u Teksasu jedan mladic,(smatra se,nakon konzumiranja GTA:VC),izasao na ulicu sa sacmarom u ruci,i gde je ubio tri coveka,pa je posle njegova majka tuzila Rockstar nebuloza...NIJE NJEGA GTA IGRA NATERALA NA TAKO NESTO,ONA MU JE SAMO DALA IDEJU KAKO DA TO SPROVEDE!!!

Такве небулозе лупају Џек Томпсон и слични коме су за све криве игре.Најжешће било када је Џек хтео да Sims 2 добије Adult Only.

[LunaticRS]

Ovaj, teska tema nema sta.Ja igram igre preko 10 godina i bogami za svo to vrijeme jedino su uticale na moju moc opazanja i percepcije u pozitivnom smislu.

Mislim je-bote ako su igre toliki problem pa na svakoj pise za koji su uzrast.Zato roditelji ako se brinu nek' kupuju igre djeci koje im odgovaraju i nek' provjeravaju sta igraju.Na vecini naslova koji sadrze mnogo krvi, nasilja i svega onog sto nije podesno mladjem uzrastu pise "contains scenes of explicite violence and gore" pa stoga svi oni koji kazu nesto negativno za igre s.e.r.u mnogo.

Ako neko dijete ucini sto god lose pa poslije kaze da je to uradio jer je vidio u igri znaci kao sto je to vec neko ranije naveo to dijete nije to ucinilo zbog toga sto je to vidjelo u igri nego mu je igra samo dala ideju kako da to sto ima na umu sprovede u djelo.Dakle normalna djeca nece imati negativne tripove zbog sadrzaja igara nego zbog prekomjernog igranja.

[Ghost]

Била је ситуација са Manhunt када је клинац задавио друга кесом.
Након истраге закључено је да би га свеједно убио само не на тај начин.

Наравно пре тога се дигла бука како је због Manhuntа урадио и одмах се дигли ови анти-игре кретени.

[Nergal]

Postoje i deca i odrasli ljudi koju su veoma sugestivni i na koju igre mogu da deluju na taj način. Međutim, to nema veze sa igrama kao takvim, pa bilo je slučajevima ljudi koji rade blesave stvari jer su pod utiskom nekog filma ili knjige. To je čisto stvar njihove psihologije, i da nisu igrali igre neki loš primer bi našli na drugom mestu. Ogromna veća igrača nije podložna tome.

[Ne$A]

Tesko da ce neka nasilna scena u igri podstaci igraca na takav vid nasilnog ponasanja. Pre ce se uplasiti od takve scene (lete delovi tela, krv svuda) nego je pokusati realizovati. Ja licno nisam gadljive prirode tako da igram horore isto kao sto igram i Syberiu ili The Secrets of Da Vinci. I jos sam normalan ( mislim, nisam ludji nego sto sam bio pre). Ipak se neslazem sa tim da osnovci, kao ja, igraju igre vise od 6 sati i da se "izduvavaju" igrajuci countere i ubijajuci virtualne likove. Neka se malo bave sportom, neka se malo razviju, a ne ko neki likovi koje ja poznajem da nemogu da trce duze od 2 min.
A da, tu su jos bolesti koje se dobiju od previse sedenja, u ovom slucaju za kompom, kao sto je skolioza ( nisam siguran da li se to dobija od sedenja, ali znam da je to deformitet prsljenova u grudnom predelu) ili jednostavno mlitavost, da nemaju snage za neke vece fizicke aktivnosti.
I naravno da se neslazem ( mislim, ko bi se slagao) da nas kaznjavaju zbog ocena u skoli ili neceg dr. oduzimanjem misa i tastature (to rade mom drugu) ili kabla za napajenje kompa (e to rade meni) i to ne samo kada nas kazne, nego i preko nedelje, kako bi smo posvetili paznju ucenje ( procem odlicno, uz to jos i skoro da ne ucim osim kada moram i dalje mi nedaju kabel).
A sada idem da nastavim da igram Fear EP.

[tiberije]

Mislim da svako vreme nosi nesto svoje danas je to igranje igara kao dominantan vid zabave medju decom, ranije su to bili stripovi i gledanje filmova. Ja sam kao klinac negde 1989 dobio comodore 64 i imali smo obicaj da se skupimo nas 10 kako bi igrali igre ali vrlo brzo bi izgustirali igre na racunaru i opet se okrenuli fudbalu, tenisu, plivanju i gluvaranju su drustvom. Znam da smo zimi provodili sate i sate u salonima zabave medju aparatima za igru, fliperima i bilijaru, ali opet veci deo vremena smo tamo provodili u nekom zezanju nego pak igranju igara.Dakle i ranije je bilo toga ali opet to je bila samo jedna od mnogih stvari koje su cinile detinsjtvo detinjstvom. Jer detinja masta je ziva i interesovanja su siroka, ja sam kao klinac skupljao knjige , romane, filmove, klikere, casopise (Cao, Pop Expres),igre. Dakle imao sam mnogo interesovanje mozda i malo vise nego sto je uobicajeno ali delom je to zbog toga sto sam jedinac i sto sam od malena bio okrenut sebi i nekom svom unutrasnjem svetu, pre svega knjizi.Sada je drugo vreme tehnologija je mnogo uznapredovala i mi smo postali robovi iste, ne mozemo da zamislimo vise zivot bez racunara, mobilnih telefona, kablovske, klime,markirane garderobe... Vreme u kome deca odrastaju je u zadnjih 10-15 godina toliko evoluiralo i promenjeno u odnosu na moju generaciju iz 70 i neke tako da ne mozemo na osnovu sopstvenog iskustva da sudimo sta je normalno a sta ne. Tako da igranje igara je svakodnevnica vecine dece ne kazem da je to dobro ali opet moja generacija je npr. provodila cesto sate uz video rekorder i samim tim smo onoj generaciji koja je bila ispred nas i odlazila 3-4 puta nedeljno u bioskop verovatno i mi izgledali cudni.Sigurno je da ce za 10-ak godina deca imati sasvim druga interesovanje i da ce danasnji klinci gledati sa nostalgijom na vreme kada je igranje igara bilo dominantan vid njihove zabave (isto kao sto ja gledam sa nostalgijom na vreme kada sam sa svojih 12 godina zpucao u drugi grad kako bih nabavio prvi broj Zagora - nasilje u Darkvudu). Mislim da su ove studije uzaludne jer samo me podsecaju na moje roditelje i njeihove konstatacije pre nekih 15-16 godina, tipa odvoji se od tog videorekdora oci ce da ti ispadnu, tako da ne zelim da sada ja budem na njihovom mestu i izigravam nekog dusebriznika jer svestan sam da svako vreme nosi nesto svoje i nama ostaje da to prihvatimo jer da promenimo sigurno ne mozemo.

[Nenad Stevanović]

Ok, moram da razjasnim. Niko normalan pa ni najveći protivnici video igara ne tvrde da će dete posle igranja recimo "GTA" izaći na ulicu i početi da ubija sve redom, čak i kad bi to moglo. Ja lično obožavam tu igru jer na ironičan i bizaran način izvrgava ruglu dekadentno urbano društvo i njegove mane, ali to sedmogodišnje dete ne razume na taj način. Rizici po dete mogu biti manje drastični i prikriveni i ne tako banalni kao eksplicitno nasilje. Neki jednostavno smatraju da će klinci "otupeti" na nasilje koje vide u medijima (pa i u igrama) i neće biti spremni i sposobni da kasnije razviju otpornost prema uticaju nasija. Da će se njima lakše manipulisasti strahom i propagandom, da će postati neosetljivi, i šta sve ne. Ovo su samo neki od stavova ljudi koji se time bave i dosta se razlikuju od autora do autora. Fora je u tome što deca koja su najviše zahvaćena talasom medija i video igara ( ja i moji vršnjaci se ne računamo) još uvek odrastaju, pa niko ne može sa sigurnošću da kaže kakve su pozitivne, a kakve negativte posledice po njihov razvoj.
Studije koje se bave uticajem medija na mlade nisu uzaludne jer pokušavaju ga razumeju stvar a ne da nameću zabrane, etikete, pljuju po igrama i drugim medijima. Jedini način da urazumite roditeljle je da im date konkretne dokaze da nešto može biti i korisno u vaspitanju ako se pravilno plasira. Ipak su roditelji najodgovorniji za vaspitanje svoje dece i tu nema ničeg spornog.