Prikaži potpunu verziju : Pravopis
DonCorleone91
12.10.2008, 23:31
VELIKA I MALA SLOVA
Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:
a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdžić, Jovanović;
b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;
c) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;
č) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;
ć) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;
d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;
đ) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;
e) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Norveška, Mačva, Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;
f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.
g) imena ulica i trgova: Studentski trg, Železnička ulica, Beogradska ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša;
h) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;
i) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola „Mladost”, Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo „Partizan”, Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;
j) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Đački rastanak;
k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.
Velikim početnim slovom se piše:
a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;
b) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al' govori Musa Arbanaša:
„Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il' odjaši da pijemo vino...”;
c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, bez obzira na to da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako...
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam...
Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka...
Malim slovom se piše:
a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
„Hoće li svi”, pitao je direktor na zboru učenika, „pomoći u uređenju okoline škole?”;
b) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
„Hoćemo!” - odgovorili su svi prisutni učenici.
„Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka” - povikaše neki učenici.;
c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački;
d) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi „J. J. Zmaj”, Sremska Mitrovica.
Obaveštavamo vas da je...
- - - - - - - - - -
DonCorleone91
12.10.2008, 23:32
SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE REČI
Sastavljeno se pišu:
a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;
b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);
č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;
ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.
S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:
a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;
b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;
Rastavljeno se pišu:
a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;
b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?
- - - - - - - - - -
DonCorleone91
12.10.2008, 23:32
INTERPUNKCIJA
U pisanju se, radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.
Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.
Tačka se stavlja na kraju obaveštajne — potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.
Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.
Zarezom se odvajaju:
a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.;
b) nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.;
c) paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi, a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.
d) rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije, a ipak ste zakasnili.;
e) rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;
f) reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.;
g) vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;
h) uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;
i) umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.;
j) između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.
Tačka i zarez se upotrebljavaju:
a) između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.;
b) između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.
Dve tačke se se stavljaju:
a) iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.;
b) ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: „Novac za ekskurziju je obezbeđen”.
Navodnicima se obeležavaju:
a) tuđe reči kad se doslovno navode, na primer: Ulazeći svi zagrajaše „Srećan ti rođendan!”
b) reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne želi da se da suprotno značenje: npr.: Znam, ti si „vrednica”. Doneo je tvoj „veliki prijatelj”.
Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar! Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!
Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.
Crta se piše:
a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štampanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
– Ko je to bio? – Upita majka.
– Moj drug.
– Zašto ga nisi pozvao unutra?
– Žurio je – promrmlja Miloš.;
b) kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad — nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam – ne vredi, zbunila sam se.
- - - - - - - - - -
DonCorleone91
12.10.2008, 23:33
PRAVOPISNI ZNACI
Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.
U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.
a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
– iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
– iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.
Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10–15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.
b) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
– između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema”.
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti.
c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
– umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i reče: „Divno je vratiti se kući”.
d) Crta (duža, ’–’) kao pravopisni znak se upotrebljava:
– između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10–15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892–1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.
– između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd–Niš ima veliki privredni značaj.
– između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda” – „Partizan” je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.
e) Crtica (kraća, ’-’) se kao pravopisni znak piše:
– između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
– pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
– u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
– između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema TANJUG-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.
f) Zagrada kao pravopisni znak:
– služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
– stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. – a), b), c) itd.
g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?
h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)
i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
– znak > se čita „dalo je” ili „razvilo se u”, npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
– znak < se čita „postalo je od”, npr.:
crnji < crn -ji; junače < junak -e
j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.
k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.
- - - - - - - - - -
DonCorleone91
12.10.2008, 23:33
SKRAĆENICE
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:
I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:
a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj) tzv. (tako zvani) ž. r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) i dr. (i drugo) itd. (i tako dalje) v. d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o. g. (ove godine)
b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
m (metar) g (gram) dag (dekagram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilogram) dl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)
Pošto su to međunarodne skraćenice, pišu se latinicom.
c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice, akronimi) čitaju se različito:
a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delovi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf
b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.
c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena.
Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.
- - - - - - - - - -
PISANJE STRANIH REČI
U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.
U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i slično.
Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:
I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.
II U pisanju reči iz živih jezika postupa se različito, u zavisnosti od situacije:
a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.
b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:
* izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom i radi se tekstu koji je naučnog ili stručnog karaktera. Na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju je uobičajeno da se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu latinicom, u običnim tekstovima u knjigama novinama ili časopisima (dakle, u spisima koji nisu naučnog ili stručnog karaktera). Kad se prvi put pomene ime, može se, ali ne mora u zagradi navesti izvorno pisanje;
* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju može se se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi napisati izvorno;
* fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su u pitanju reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
c) Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.
GrofSuboticki
13.7.2009, 14:29
Mogao bi mi ovde neko objasniti glasovne promene (jednačenje suglasnika, palatalizacija...) i glagole (mislim na vremena, oblike, osnove...)? Sav se u**rem od straha kada budu na kontrolnom ili prijemnom. A i ko zna da li će ih biti u srednjoj, a moje stare knjige i sveske su mi ostale u staroj kući :( , pa ne mogu da nađem objašnjenje.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D 0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D 0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D 0%B5_%D1%81%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0 %B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B7%D0%B2%D1%83%D1 %87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D 0%B5_%D1%81%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0 %B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1 %82%D1%83_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D 0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%B0
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81% D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0 %B0
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_% D1%83_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%BE%D 0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B4%D0 %B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B C%D0%B0
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_% D0%9B_%D1%83_%D0%9E
GrofSuboticki
13.7.2009, 14:38
Hvala ti Miki,zaista si car :) ,samo i dalje ostaju glagoli.Nema nikakvog objasnjenja o njima na vikipediji :(
http://www.vokabular.org/gramatika/doku.php
Ovde ti je sve lepo objašnjeno.
Inače, to ne spada u pravopis, već u deo gramatike koja se zove morfologija (nauka o oblicima reči).
touch_master
11.9.2009, 21:09
Se kaze celo ili svo vreme?
I ne pita se "Se kaže...?"
nego "Da li se kaže?"
ili "Kaže li se?" :)
Nisam siguran, ali pravilno je avijatičar ali ne i avijon već avion, pa onda bi shodno tome iako je particija, prebalo particio. Valjda
Ako baš hoćeš pravila, evo ti ih:
1)
Ako je u nominativu (prvom padežu) kombinacija "i" i "o", između se ne piše "j". Ako se u ostalim padežima zbog drugog nastavka promeni kombinacija pa posle "i" dođe neki drugi samoglasnik, tada se umeće "j" (nom. radio - gen. radija - dat. radiju).
Ako bi se u nominativu pojavila kombinacija "i" i bilo kog drugog samoglasnika, po pravilu se uvek umeće "j" (tzv. poziciono j koje se čuje pri izgovoru u trenutku dok "šaltaš" usta sa samoglasnika "i" na drugi samoglasnik). Ako se u nekom drugom padežu posle "i" pojavi "o", najčešće se ipak i dalje piše sa "j". Primer: nom. particija - vok. particijo, nom. partija - vok. partijo.
2)
Ako se u stranim vlastitim imenima pri pisanju u originalu pojave na kraju reči dva samoglasnika od kojih je prvi "i" (najčešće u ženskim imenima tipa Maria, muškim imenima tipa Mario ili imenima firmi tipa nVidia), u prvom padežu se, naravno, ostavlja kao u originalu. Međutim, u ostalim padežima i izvedenim rečima kraj reči se prilagođava našem izgovoru bez obzira na to što se reč piše kao u originalu (uostalom, u mnogim stranim jezicima vlastita imena se i ne menjaju po padežima). Dakle, nom. Maria - prisv. zam. Marijin (a ne Mariin), gen. Mariju, dat. Mariji. Nom. Mario - gen. Marija - prisv. zam. Mariov - dat. Mariju (a ne Maria, Mariu). nVidia - nVidijin - nVidiju - nVidiji (a ne nVidiin, nVidii).
3)
Zajedničke strane imenice po pravilu se pišu onako kako se kod nas izgovaraju, pa uvek važi pravilo 1).
Ako mogu da dodam sledece:
- U nasem jeziku je obicaj da se u prevodu strana imena pisu transkribovano (onako kako se izgovaraju). Napomena: ovo nije slucaj u hrvatskom jeziku. Hrvati u prevodu ostavljaju-prepisuju ime onako kako se ono pise u originalnom jeziku.
Primjer:
Samuel Taylor Coleridge - Semjuel Tejlor Kolridz
Vojo ispravljaj ako treba.
Naš pravopis dozvoljava oba načina. Ne zbunjuj ljude. "Običaj" nema veze sa pravilnim, već sa učestalim.
A jos ja pitam Voju,kako da se uvede malo pravopisa i znakova interpunkcije na forum,tj. forumase.Nisam ni znao da postoji ova tema.
Primetio sam da mnogi clanovi kucaju ch umesto č,a neki jednostavno c,medju kojima sam i ja.Zatim w umesto v,dobro,to je posledica ucestalih kucanja poruka na mobilnom telefonu.Bilo bi lepo kada bi se svi trudili da pisemo pravilno,kucamo poruke pravilno...nije daleko dan kada cemo olovke u potpunosti zameniti tastaturama.
DonCorleone91
18.9.2009, 20:31
Ja razumem da ljudi pisu ch i c umesto "ч", jednostavno zato sto su navikli na latinicnu tastaturu i sad ko ce da menja svaki put kad udje da otkuca nesto na forumu. Mislim nije toliko tesko, ali jednostavno ljudi ne razmisljaju o tome. Sto se tice slova "w"."0" ili "x" to je vec stvar ne pismenosti. :)
ne pismenosti.
Epic.:D Piše se spojeno.;) Ja uporno tvrdim da je za "c umesto č" sindrom kriva mentolska zamena "y" i "z" na default Serbian latin layout-u u Windowsu.
<<N1k0l@>>
18.9.2009, 20:59
Epic.:D Piše se spojeno.;) Ja uporno tvrdim da je za "c umesto č" sindrom kriva mentolska zamena "y" i "z" na default Serbian latin layout-u u Windowsu.
Jeste, jer uvek kad ukljucim srpsku tastaturu mesam ta dva slova. Strasno koliko me to nervira.
... Voju,kako... na forum,tj. forumase.Nisam ni znao... telefonu.Bilo bi lepo kada bi se svi trudili da pisemo pravilno,kucamo poruke pravilno...... stavljamo razmak iza znakova interpunkcije? :opanachke
Primetio sam da mnogi clanovi kucaju ch umesto č,a neki jednostavno c,medju kojima sam i ja.
I ja sam bio među njima, ali sam hteo to da promenim i uspeo sam. Period tranzicije je bio malo čupav, ali ništa toliko problematično. Jednostavno poruke su mnogo čitljivije, a takođe mi više ne predstavlja problem kada treba da otkucam neki duži tekst upotrebljavajući naše karaktere. Probaj i sam i bićeš veoma zadovoljan kada to savladaš.
Zatim w umesto v,dobro,to je posledica ucestalih kucanja poruka na mobilnom telefonu.
Što se tiče SMS-ova, tu smo prinuđeni da kucamo "c" umesto "č" i ostalo, jer nemamo drugog izbora. Iako je potrebno 3 puta pritisnuti taster da bismo otkucali "v" naspram jednog otkucaja za "w", to nikako ne može biti opravdanje, jer ljudi koji tako pišu, obično "ć" zamenjuju sa "tj", umesto "o" stoji "0" idr. Mada se do ovog "tj" i dalje dolazi otkucajem manje. :D
One more thing - Ketchua me svojim postom baš podseti da pronađem program za menjanje keyboard layouta. ;)
... stavljamo razmak iza znakova interpunkcije? :opanachke
Nisam ni ja cvecka(cvećka),ali bar se trudim.A ti,jedva si docekao da bas mene ispravis.Nisam imenovao nikog,nisam prozivao ljude po forumu.Zelim da svako od nas pokusa da ispravi svoje navike,da nam se Vuk ne prevrce u grobu.
Nisam ni ja cvecka(cvećka),ali bar se trudim.A ti,jedva si docekao da bas mene ispravis.........................
Ne laskaj sebi, zoran845 ne pravi izuzetke po ovom pitanju :)
"ćelavu" latinicu mogu nekako i da svarim pošto sam i sam istu upotrebljavao (sve dok nisam shvatio da zaista nema razloga za to), ali tj, sh, ch, w, 0 i slične nebuloze ama nikako. Em ružno, em nepraktično, em pokazuje da osoba nema obzira ni prema svom jeziku i kulturi, a ni prema čitaocu koji to treba da savlada. Ponekad zaista dođem u iskušenje da takve poruke brišem (ako je baš izraženo pisanje nemuštim jezikom), ali nije moje da se pravim pametan, ja takve postove jednostavno ignorišem pa makar i ako mogu da pomognem...
Zoki shows no mercy...:D
Mene je izvadilo postojanje srpskog qwerty layout-a u Ubuntu-u, po difoltu. Što kaže M.C., ajd na netu tako tako, ali ja sam neko vreme ladno pisao tekstove ćelavom latinicom, a onda sam pretrčavao opet preko teksta i ispravljao š,đ,č,ć, i ž, pošto mi je kraće trajalo tako nego da se non stop jurim sa pomerenim z.:D
A ti,jedva si docekao da bas mene ispravis.Nisam imenovao nikog,nisam prozivao ljude po forumu.Ne, grešiš. :) Nemam ništa protiv tebe lično. Tvoja poruka te "prozvala" i kandidovala za moj komentar.
Zelim da svako od nas pokusa da ispravi svoje navike,da nam se Vuk ne prevrce u grobu.Lepo je to, samo mislim da je prvo (a i najviše) što svako od nas može da učini zarad opšte pismenosti - da vodi računa o tome kako sam govori i piše.
Мени је најлепша ћирилица. :dedica: Једноставно је прелепа.
Lepota pisma nema veze sa pravopisom.
hacker_aca
1.10.2009, 18:10
Drugari, kako se kaže "ninašta"? Mislim, nemam pojma, zato sam sada napisao sve zajedno. :)
Primer:"On/ona ne liči ninašta".
Sve odvojeno - ni na sta.
ni-. U zamenicama niko, nikoji, ničiji, ništa, nikakav, nijedan, i iko, ikoji, ičiji, išta, ikakav, ijedan predlog se stavlja između ni (odnosno i) i promenljivog dela i piše se rastavljeno: ni s kim, ni na šta, ni pokoju cenu, ni za čiju ljubav, ako i od koga nešto čuješ, misliš li ti i o čemu? itd.
(prepisano iz "Rečnika jezičkih nedoumica")
hacker_aca
1.10.2009, 21:18
Hvala, e. :)
Lokigodofirendlies
15.10.2009, 14:42
e ovako ja sam poceo da citam neku knjigu..... ali pocelo je da me nervira posto ima puno izraza koje ja ne razumem. Pa bih molio sve sa foruma da pomognu da mi objasne. dakle ovo su ti izrazi: intezivno, nemilost, jasla, nemilosrdno, fascinantno, svod (od drveca), posezakla, rekreativac, vrcali, zajapureni, Shiprazju, ruba, gotovs, caklila, izjalovilo, podijum, suteren, nezgrapna, otoman, divanu, vradzbinu, vrpca. :o
Ti to nas onako malo, za!ebavas?
miša topola
15.10.2009, 14:53
Ala si ti promašio profesiju. Zašto čitaš kada ne znaš osnove jezika :D
intezivno- kada radis nesto sa jakom zeljom i odlucnoscu,ponavljauci radnju ako treba., nemilost- osoba pada u nemilost ako je neko ne voli(najcesce osoba na velikom polozaju,ali ne mora da znaci, jasla kolijevka-krevet za bebu, nemilosrdno-bez obzira bez paznje,ljutito, fascinantno- zanimljivo,interesantno, svod krov,krov u obliku luuuuka (od drveca), posezakla(e ovo nemam pojma sta je), rekreativac-onaj koji se ne bavi profesionalno necim(najcesce sportom) radi to samo da proba, vrcali(jebes mi oca zaboravio sam:o ), zajapureni- crveni u licu(mada ima i drugih objasnjenja), Shiprazju-zbunju,grmlju, ruba(ovo ne znam sta si napisao-mozda rub-ivica od necega, gotovs-vadis pusku na gotovs,znaci u stanje pripravnosti spremnosti, caklila-bljesti,sjaji se nesto, izjalovilo-ispalo kako ne treba, podijum-scena mjesto za izvodjenje predstave itd., suteren-podrum,prostorija ispod zemlje, nezgrapna- nije pravilnih proporcija(velicine) ili joj je ponasanje nezgrapno,odnosno neuskladjeno, otoman- stari naziv za turke otomansko carstvo, divanu(sta ono bi zaboraio sam stade mi mozak??? :o ), vradzbinu- kad bacis vradzbinu,odnosno cini,carobnjaci ili vjestice bacaju vradzbine, vrpca- konop,kanap,zica,pupcana vrpca. :o
Eto ako ima ozbiljnijih gresaka ispravite me. Inace ako smijem da pitam, koji ti je maternji jezik??? :)
svajcarski jezik??? Zar se tako naziva,zar to nije skup njemackog i francuskog i kojeg li jos jezika? Zar se ne govore razliciti jezici po kantonima?
stepanov
16.10.2009, 17:18
koliko ja znam svajcarski ne postoji... tamo se govori nemacki sa svajcarskim naglasom i akcentom... i ima dosta razlika.... vise npr. nego srpski i hrvatski...(tako nam pricala profesorka nemackog)
Svi mi koji volimo kad devojka ima ravan stomak ili svi mi koji volimo kada devojka ima ravan stomak?
Mislim da ti neće zameriti ako joj već kažeš da ima ravan stomak. ;) Recimo da nećeš pogrešiti ako dodaš to "a" na kraju mada ne vidim grešku za ban ako ga i ne staviš. :)
LaDyBuG_19
13.11.2009, 13:35
Definitivno ti neće zameriti.
Što se pravopisa tiče, oba oblika su pravilna i ravnopravna. Radi se o nepostojanom A, ili tzv. pokretnom samoglasniku koji može, a i ne mora, stajati na kraju određenih reči (kad, sad, tad, s.../kada, sada, tada, sa...). Stvar prepusti samo tome kako tebi bolje zvuči, nećeš pogrešiti.
Tačno je da se to a može pisati, a ne mora. Međutim, to se ne zove nepostojano a. "Nepostojanost" glasa a odnosi se na promenu po padežima. Ovo u rečima sad, kad, nek, s, k i slično zove se prosto kraći i duži oblik. Što je najzanimljivije, kraći oblik je osnovni, a duži je izveden iz njega, najčešće radi lakšeg izgovaranja (s senom --> sa senom). Zbog toga se u kraćem obliku NE PIŠE APOSTROF, što mnogi greše.
Mithrandir
20.11.2009, 12:07
Ali, koliko ja znam "sa" i "s" često uopšte nisu ravnopravni. Na primer:
1) Idem sa Markom.
2) Idem s Markom.
Prva rečenica nije ispravna, jer ne koristiš Marka da ideš ("Idem sa štapom."), već ideš s njim (idete zajedno).
Sad, davno nisam imao provere znanja iz pravopisa, ali, ako me sećanje ne vara, tako sam naučio još u osnovnoj školi.
Naravno, u slučaju kad/kada, slažem se s napisanim. (kada bih napisao "sa napisanim" značilo bi da se slažem (slagati, kao: "Složi tu trenerku!") zajedno sa napisanim :D)
Ne znaš dobro.:D
To što si ti izneo kao argument važi za predmete, ali ne odnosi se na s/sa, nego instrumental sa i bez predloga (za bića se koristi "sa", za predmete ne).
Mithrandir
20.11.2009, 13:39
Mogao bih da se zakunem da postoji razlika između "s" i "sa" u nekom kontekstu.
Ah, well... Hvala na ispravci :)
Doduše, sada videh da je izraz "po meni" dozvoljen i pravilan, iako su mene izričito učili da nije. (za ovo sam siguran :D) :rolleyes:
Postoji razlika, eno, Voja ju je naveo.:)
To što kažeš za "po meni", može da bude dozvoljen kol'ko god 'oće, i dalje zvuči džiberski.:D
Mithrandir
20.11.2009, 13:48
Mislio sam na slučaj kada pravi razliku u značenju rečenice. Biće da je to jedan od onih osećaja koji jednostavno nemaju osnova...
LaDyBuG_19
20.11.2009, 23:32
Tačno je da se to a može pisati, a ne mora. Međutim, to se ne zove nepostojano a. "Nepostojanost" glasa a odnosi se na promenu po padežima. Ovo u rečima sad, kad, nek, s, k i slično zove se prosto kraći i duži oblik. Što je najzanimljivije, kraći oblik je osnovni, a duži je izveden iz njega, najčešće radi lakšeg izgovaranja (s senom --> sa senom). Zbog toga se u kraćem obliku NE PIŠE APOSTROF, što mnogi greše.
Pre svega, zahvaljujem se na dobronamernoj kritici. Naravno da su u pitanju duži i kraći oblik, ali oba su pravilna po standardnom srpskom jeziku. "Nepostojano A" u osnovi jeste glasovna promena koja se javlja prilikom deklinacija, ali se nepostojanim A naziva i svaki drugi slučaj gde se samoglasnik A izostavlja, pa i dodaje. Osim ako moji profesori Standardnog srpskog jezika i autori "Pravopisa" greše :). http://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv01040729fll/NEPOSTOJANO%20A.htm, evo ovo sam sad uspela da pronađem na netu u prilog tome da se nepostojano A ne odnosi samo na glasovnu promenu koja se javlja prilikom promene imenica po padežima, već i na svaki drugi slučaj gde se A izostavlja i dodaje (kao ovde iza predloga).
Slažem se da mnogi greše kada pišu apostrof, ali zato što se isti ne piše ova dva oblika su ravnopravna, jer da se piše, prednost (kao primarnom i pravilnom) bi se davala dužem obliku.
touch_master
21.11.2009, 19:22
Kada se koristi bi a kada bih? Kada se pise sastavljeno da li?
zoran845
21.11.2009, 19:39
Ja bih, ti bi, on/ona/ono bi, mi bismo, vi biste, oni/one/ona bi. Ne "po sluhu" :D.
I ne piše se odvojeno "bi ste", "bi smo" kao što to rade mnogi ovde na forumu.
"Da li" se uvek piše odvojeno. Nikada "dali" i "jeli" (sem u "roditelji su dali prilog za školu" i "oni su jeli kiseli kupus za slavu") :opanachke.
Što se tiče rečce "li", piše se uglavnom odvojeno (je li, da li, šta li, bi li, gde li, ako li itd.), ali sastavljeno u veznicima doli, kadli, negoli, (a) kamoli, (a) nekmoli.
Hephaestus
21.11.2009, 19:39
Kada se koristi bi a kada bih?
Mislim da se pise po sluhu kao i, recimo, kad ili kada.
Kada se pise sastavljeno da li?
"Oni su mi dali drogu, nisam kriv.":D
Eto tada, i u slicnim recenicama.
gavranpero
21.11.2009, 19:56
Mislim da danasnja omladina jako malo vodi racuna o gramatici i pravopisu. O samom izrazavanju da ne govorim. Najezim se kad cujem kako se izrazavaju mladje populacije drustva. Ne mislim pri tome na vulgarnost, nego na neke rijeci koje nikad nisam u zivotu cuo, a veoma su popularne ( i naravno nemaju veze sa srpskim jezikom ). Jedna od novih rijeci koje sam cuo u poslednje vrijeme su npr. " likusa" .To bi u prevodu trebalo da znaci " djevojka koja je u trendu " . Ova glupa rijec je izvedena od rijeci " lik " ( npr : Jesi lik ! Pazi onog lika ! i sl. ) , samo sto se koristi u " zenskom rodu ". Katastrofa :boodala:
LaDyBuG_19
21.11.2009, 21:39
zoran845 je to lepo izmenjao po licima, dakle bih (kao skraćeni oblik pomoćnog glagola biti) samo u prvom licu jednine, a bi u drugom jednine i trećem licu jednine i množine.
Rečca li se odvaja i u kraćim oblicima. Često se vidi jel umesto je l', dal umesto da l'...i u ovakvim slučajevima apostrof je obavezan.
Pravopis i gramatika srpskog jezika su zaista teški (neki lingvisti ih čak svrstavaju među deset najtežih), ima mnoooogo pravila i izuzetaka i bilo bi iluzorno očekivati da svako sve zna, ali neke osnovne stvari, da bi se kol'ko-tol'ko očuvao jezik i podigao nivo pismenosti, nije teško zapamtiti i primenjivati... Ja se ježim od mešanja je l' i jer, spajanja rečce ne sa glagolima i odvajanja iste od prideva. Sleng ili žargon, kao deo kolokvijalnog govora postoji u svakom jeziku, ali nekada se stvarno preteruje. Kao što je sada izgleda popularno, ili šta već, pisati W umesto V (i ne samo pisati već i izgovarati ovaj glas koji uopšte ne postoji u našem jeziku) :boodala:. Mislim da je to mnogo ružno i narušava lepotu jezika, a pritom totalno bespotrebno. Pitam se šta bi čika Vuk Karadžić rekao na to :)...
touch_master
21.11.2009, 21:49
Mislim da danasnja omladina jako malo vodi racuna o gramatici i pravopisu. O samom izrazavanju da ne govorim. Najezim se kad cujem kako se izrazavaju mladje populacije drustva. Ne mislim pri tome na vulgarnost, nego na neke rijeci koje nikad nisam u zivotu cuo, a veoma su popularne ( i naravno nemaju veze sa srpskim jezikom ). Jedna od novih rijeci koje sam cuo u poslednje vrijeme su npr. " likusa" .To bi u prevodu trebalo da znaci " djevojka koja je u trendu " . Ova glupa rijec je izvedena od rijeci " lik " ( npr : Jesi lik ! Pazi onog lika ! i sl. ) , samo sto se koristi u " zenskom rodu ". Katastrofa :boodala:
"Taj fazon!" :boodala:
Zorane hvala na vrlo jasnom objasnjenju! Znam za cu, ces, ce, cemo, cete, ce posto mi je ostalo u sluhu... A kada ili kad se koristi rec kad a kada kad? :D
LaDyBuG_19
21.11.2009, 21:52
Uf, sad sam videla da se već pisalo o W i V... Izvinjavam se na ponavljanju, moja greška :).
zoran845
21.11.2009, 22:11
Zorane hvala na vrlo jasnom objasnjenju!Molim, i drugi put :).
A kada ili kad se koristi rec kad a kada kad? :DKada ćeš da koristiš "kada" a kada "kad" videćeš ako budeš čitao lepu književnost na srpskom jeziku ;).
Koriste se oba oblika, "po sluhu". Pravila se (ako ih ima) ne sećam, a profesor Klajn (jedan od boljih poznavalaca našeg jezika) ne kaže ništa o tome u svom "Rečniku jezičkih nedoumica" koji treba obavezno da nabaviš ako ti je stalo da pravilno koristiš ovaj naš lepi (i jedini! :dedica:) jezik i ako nećeš da svaki čas trčiš na forum :D kad imaš neki problem u izražavanju.
Dakle, Ivan Klajn, "Rečnik jezičkih nedoumica" (kod mene četvrto, prerađeno i dopunjeno, izdanje; "Čigoja štampa", 1997.) - obavezna knjiga za svaki dom.
touch_master
21.11.2009, 22:25
Zorane dogovoreno. Imam jos jedno pitanje. Gde se stavlja zapeta? Da li posle ali ili i ili pre. ...ugledali smo lepu lubenicu ali, nismo imali pra da i nju kupimo... ili, ugledali smo lepu lubenicu, ali nismo imali para... Zapeta oznacava kraci uzdah i zastoj od tacke ali gde?
DonCorleone91
21.11.2009, 22:27
ja mislim da je pre ali :) barem tako ja uvek stavljam
LaDyBuG_19
21.11.2009, 22:36
Jeste pre :)...
JohnnyNT
21.11.2009, 22:38
Mislim da danasnja omladina jako malo vodi racuna o gramatici i pravopisu. O samom izrazavanju da ne govorim.
U pravu si.Evo nekoliko rečenica od mojih drugova (da ne kažem ortaka) koje osobama ne naviknutim na ovakav rečnik zvučati čudno:
Baš je ona likuša u fazonu, nego ša ima kod tebe, jer si gotov?
De si brate, ša ima?
Al sam se naložio na ona kolica, pa to je bruka.
Ekstra, brate, vrh vrhova!
Evo me, visim na fejsu.
Tu sam, blejim kući.
Au brate, al si ti puko!
A evo i par poruka koje sam preneoo baš onako kako su napisane (takođe od mojih drugova, još su mi u telefonu).Za neke duže poruke mi treba dosta vremena da ih protumačim, a i ovde na forumu ima dosta ljudi čije postove moram da tumačim par minuta.
ea gdesi?
Kad ces ti dstizes?
manistame nepitaj, osoto sam do dugo.
Koji suti likoovi
a stada radim kad sm ubacijo cede a nece da pelj?
Nisam ni ja neka cvećka što se tiče pravopisa, ali poruke otkucam kako treba, nisam toliko izgubljen da sastavljam reči.Brate, pa bilo bi me sramota da nekome pošaljem ovu zadnju :D
touch_master
21.11.2009, 22:43
Jeste pre :)...
E vidis sta znaci to pre. Posto se pre obicno odnosi na posle? Ako mislis pre znaci ..., ali ... a ne ... ali, ... ???
LaDyBuG_19
21.11.2009, 22:49
Pre znači pre tog ali :). Kako si napisao, videli smo lubenicu, ali nismo...
Djordje Turjacanin
21.11.2009, 22:50
Ne shvatam to pitanje: Šta znači to pre?
Pa "pre" znači "prije".
Znači ide: "Konj je nosio ogrtač, ali mu ga je u putu zec ukrao.", a ne:
"Konj je nosio ogrtač ali, mu ga je u putu zec ukrao."
LaDyBuG_19
21.11.2009, 23:16
Dakle, Ivan Klajn, "Rečnik jezičkih nedoumica" (kod mene četvrto, prerađeno i dopunjeno, izdanje; "Čigoja štampa", 1997.) - obavezna knjiga za svaki dom.
Definitivno...:n_klanja:
Ima i "Pravopis srpskog jezika", Jerković, Pižurica i Pešikan, izdala Matica srpska. Tanka knjiga, veoma kratko, precizno i razumljivo objašnjene osnovne stvari u vezi sa pravopisom našeg jezika...
DonCorleone91
21.11.2009, 23:41
Full fullina svih fullova na vrhu fulline :kreza:
zoran845
21.11.2009, 23:42
Gde se stavlja zapeta? Da li posle ali ili i ili pre. ...ugledali smo lepu lubenicu ali, nismo imali pra da i nju kupimo... ili, ugledali smo lepu lubenicu, ali nismo imali para... Zapeta oznacava kraci uzdah i zastoj od tacke ali gde?Zarez ili zapeta se stavlja tamo gde se pravi pauza u čitanju, pa bih ja rekao (i tako i napisao):
"Ugledali smo lepu lubenicu, ali nismo imali para..." :)
LaDyBuG_19
21.11.2009, 23:55
Full fullina svih fullova na vrhu fulline :kreza:
Možda grešim, ali mislim da si se služio upravo tom knjigom kada si otvorio temu :). Mada, logično, u svakoj isto piše, samo se primeri razlikuju. U svakom slučaju svaka čast na strpljenju :).
Zarez ili zapeta se stavlja tamo gde se pravi pauza u čitanju, pa bih ja rekao (i tako i napisao):
"Ugledali smo lepu lubenicu, ali nismo imali para..." :)
A imaš i još očiglednije pravilo: deo koji počinje sa "ali" je suprotna rečenica i ona se uvek odvaja zapetom od prethodne rečenice.
Zapeta može da dođe i posle rečce ali, recimo, ako je tu umetnuta neka rečenica:
"Ugledali smo lepu lubenicu, ali, kako smo utvrdili, nismo imali para za nju."
Zapeta može da dođe i posle rečce ali, recimo, ako je tu umetnuta neka rečenica:
"Ugledali smo lepu lubenicu, ali, kako smo utvrdili, nismo imali para za nju."
Takođe, obavezno je pisati zapetu ispred ,,a,,
-Ja trčim, a on me prati.
Kad(a) smo već kod toga, treba naglasiti da se apozicija obavezno odvaj zapetom kao i reći u ,,vokativu,,.
ja umesto "" koristim ,, ,, ,nekako mi je lakse.
:)
Djordje Turjacanin
1.1.2010, 18:40
Po pravopisu je koliko znam ovako : ,, '' , a ne " " ili ,, ,, .
Po pravopisu je koliko znam ovako : ,, '' , a ne " " ili ,, ,, .
po pravopisu treba ovako { ,, ’’ } ali je mnogo jednostavnije kliknuti dva (četiri) puta ,
DonCorleone91
2.1.2010, 3:59
Po pravopisu je koliko znam ovako : ,, '' , a ne " " ili ,, ,, .
Ja sam u skoli ucio da se pise kako si ti napisao prvi primer, ali u gomili knjiga, tekstova, novina, saitova itd pise kako si napisao za drugi nacin. Tako da bi trebalo da je i jedno i drugo pravilno sem ovog treceg.
Ja sam u skoli ucio da se pise kako si ti napisao prvi primer, ali u gomili knjiga, tekstova, novina, saitova itd pise kako si napisao za drugi nacin. Tako da bi trebalo da je i jedno i drugo pravilno sem ovog treceg.
po pravopisu srpskog jezika :icon_studpravilno je samo ,, ’’ , mada ko zna na kom jeziku si čitao knjige:D. Recimo na knjigama iz doba ex YU, koje sam:icon_stud čitao, pisali su svaki put drugačije ................... danas nikome ne možeš da veruješ
Djordje Turjacanin
2.1.2010, 13:57
A danas većinom upravni govor obilježavaju sa - tekst -
Ja sam u skoli ucio da se pise kako si ti napisao prvi primer, ali u gomili knjiga, tekstova, novina, saitova itd pise kako si napisao za drugi nacin. Tako da bi trebalo da je i jedno i drugo pravilno sem ovog treceg.
U engleskom jeziku se pise ""...
Ne znam za vas, ali mene mnogo nervira ono sh, tj, w, ch, zh i ostalo, kao što piše M1LOSH, i još neki članovi foruma...
Meni je smešno kada onaj lik CAR1 piše glagole sa j, npr. uradijo.
Ne znam da li se zeza ili je ozbiljan.
Meni je smešno kada onaj lik CAR1 piše glagole sa j, npr. uradijo.
Ne znam da li se zeza ili je ozbiljan.
Ima nepismenih ljudi koji pišu ,,ne znam" spojeno.
^Jeste:D
http://www.sk.rs/forum/showthread.php?p=899867&highlight=neznam#post899867
http://www.sk.rs/forum/showthread.php?p=871089&highlight=neznam#post871089
http://www.sk.rs/forum/showthread.php?p=859844&highlight=neznam#post859844
^Jeste:D
http://www.sk.rs/forum/showthread.php?p=899867&highlight=neznam#post899867
http://www.sk.rs/forum/showthread.php?p=871089&highlight=neznam#post871089
http://www.sk.rs/forum/showthread.php?p=859844&highlight=neznam#post859844
Desi se da pogrešim, ne zato što ne znam nego zato što nisam dobar u kucanju, a pokušavam brzo da kucam, a ja sam mislio na one ljude koji ne znaju kako se piše, a ne one koji pogreše.
Desi se da pogrešim, ne zato što ne znam nego zato što nisam dobar u kucanju, a pokušavam brzo da kucam.
neznam baš :D
neznam baš :D
Baš me briga da li ti znaš ili neznaš:D
hacker_aca
2.1.2010, 21:35
Desi se da pogrešim, ne zato što ne znam nego zato što nisam dobar u kucanju, a pokušavam brzo da kucam, a ja sam mislio na one ljude koji ne znaju kako se piše, a ne one koji pogreše.
Pa ti kada završiš sa kucanjem onda lepo pročitaj poruku najmanje jednom u potrazi za greškama... A onda još jednom da budeš siguran da nisi nešto preskočio... I još jednom pre nego što klikneš dugme "Postavi odgovor".
Pa ti kada završiš sa kucanjem onda lepo pročitaj poruku najmanje jednom u potrazi za greškama... A onda još jednom da budeš siguran da nisi nešto preskočio... I još jednom pre nego što klikneš dugme "Postavi odgovor".
Ja to ne radim:D Samo postavi odgovor i odmah close tab.
Djordje Turjacanin
3.1.2010, 12:10
Pa otkud onda znaš da i ostali što pišu ne znam sastavljeno su nepismeni? Možda i oni brzo pišu.
Thunderman
3.1.2010, 12:18
Ma hajde,pustite ga da se izvuce,sta ste se nameracili na njega?
Ja stvarno neznam :D.
Pa ako neko ne napise kako treba ne znaci da je nepismen.Npr.koliko samo ljudi ne pise veliko slovo na pocetku poruke.Toga ima skoro na svakom topicu,al ne znaci da su ljudi nepismeni.
Pa otkud onda znaš da i ostali što pišu ne znam sastavljeno su nepismeni? Možda i oni brzo pišu.
Meni se desilo samo 3 puta, ali ima onih koji to stalno rade. Npr. M1LOSH.
Pa ako neko ne napise kako treba ne znaci da je nepismen.Npr.koliko samo ljudi ne pise veliko slovo na pocetku poruke.Toga ima skoro na svakom topicu,al ne znaci da su ljudi nepismeni.
Ja mislim na greške tipa: dali (spojeno), neznam (spojeno)... A ne ono što nekoga mrzi da drži Shift i slovo...
Ja mislim na greške tipa: dali (spojeno), neznam (spojeno)... A ne ono što nekoga mrzi da drži Shift i slovo...
ili mu neradi spejs ....:to_care:
Djordje Turjacanin
3.1.2010, 22:05
Ja mislim na greške tipa: dali (spojeno), neznam (spojeno)... A ne ono što nekoga mrzi da drži Shift i slovo...
Iso sr***e, drugo pakovanje. I to je pravopisna greška. Uostalom, niko nije savršen. Da je tako, svijet bi bio glupo i nezanimljivo mjesto.
Ili kojima previse dobro radi spejs, pa pisu: ne moj, ne ispravan, ne pismen...
Ili izbacuju slova iz glagola: gledo, piso, igro...
Ali dobro, tu ne mozemo mnogo da pomognemo ako oni ne zele da nauce zbog sebe.
Iso sr***e, drugo pakovanje. I to je pravopisna greška. Uostalom, niko nije savršen. Da je tako, svijet bi bio glupo i nezanimljivo mjesto.
Znam da sam napravio pravopisnu grešku, ali slučajno! Ja pričam o onima koji neznaju:D kako se piše.
Подржавам тему и мислим да треба да буде присутна на свим форумима, зато што је неправилан правопис заступљен свуда.
Сваког дана виђам исте грешке и више сам огуглао :-/
Неки пут испада као да смарам кад критикујем, али шта ћу, аутоматски опоменем некога кад напише ''мог'о'' без апострофа или ''немогу'' или ''најачи'' и тако даље и тако ближе...
Ili kojima previse dobro radi spejs, pa pisu: ne moj, ne ispravan, ne pismen...
Ili izbacuju slova iz glagola: gledo, piso, igro...
Ali dobro, tu ne mozemo mnogo da pomognemo ako oni ne zele da nauce zbog sebe.
Kao što Nikola__kg reče, ova mala tačkičica ( ' )je neophodna. Ja četo na ovom formu pišem: pis'o, gled'o i to može da se potvrdi ali to je ipak samo za'ebavanje :)
Djordje Turjacanin
3.1.2010, 23:58
Nikola, nije samo to. Najgore je kada napišu naj jači.
nikola, nije samo to. Najgore je kada napišu naj jači.
Све у свему, граматика сваког дана све више и више умире, а ми ту не можемо ништа...
Да опомињемо свакога понаособ, не исплати се...
Kao što Nikola__kg reče, ova mala tačkičica ( ' )je neophodna. Ja četo na ovom formu pišem: pis'o, gled'o i to može da se potvrdi ali to je ipak samo za'ebavanje :)
Ono podebljano ti je pravopisna greška. Ili je mala tačka, ili tačkičica, (mada mislim da treba tačkica, a ne tačkičica) nikako obadva:D
Ne znam za vas, ali mene mnogo nervira ono sh, tj, w, ch, zh i ostalo, kao što piše M1LOSH, i još neki članovi foruma...
Mene mrzi da se bahcem sa srpskom tastaturom (nemam SR raspored), a ne znam napamet gde se nalaze specijalni karakteri na SR tastaturi (za razliku od EN rasporeda koji znam kao daktilografkinja :D). Driblanje izmedju SR i EN rasporeda ne dolazi u obzir, zato mi je lakshe ovako da pishem :a_bleh:
Ono podebljano ti je pravopisna greška. Ili je mala tačka, ili tačkičica, (mada mislim da treba tačkica, a ne tačkičica) nikako obadva:D
Dali je neko možda primetiJo da sam se ja šaliJo. TAČKIČICA u rečniku Srpskog jezika pa je sto ga to bila ŠALA.
(nadam se da niko nije ovo ozbiljno shvatio jer se svi ovde pravimo pametni a u drugim temama nemamo pojma . Ne bih ovde ni namerno pogrešiJo:D)
Ne znam za vas, ali mene mnogo nervira ono sh, tj, w, ch, zh i ostalo, kao što piše M1LOSH, i još neki članovi foruma...
Kasno te citiram,ali to i mene uzasno nervira kad vidim da neko pise kao "ae widimo se kod glawnog ulaza".Nervira me kad zamenjuju V sa W.
Kasno te citiram,ali to i mene uzasno nervira kad vidim da neko pise kao "ae widimo se kod glawnog ulaza".Nervira me kad zamenjuju V sa W.
Da, i nervira me ono ,,swatko, mawena..." i ostala sr$#a!:n-cc2:
Kasno te citiram,ali to i mene uzasno nervira kad vidim da neko pise kao "ae widimo se kod glawnog ulaza".Nervira me kad zamenjuju V sa W.
Da, i nervira me ono ,,swatko, mawena..." i ostala sr$#a!:n-cc2:
E to i mene nervira :aplauz:
O čemu vi pričate. :kreza:
http://img2.pict.com/f3/0b/75/2391937/0/keyboard.jpg
Mene mrzi da se bahcem sa srpskom tastaturom (nemam SR raspored), a ne znam napamet gde se nalaze specijalni karakteri na SR tastaturi (za razliku od EN rasporeda koji znam kao daktilografkinja :D). Driblanje izmedju SR i EN rasporeda ne dolazi u obzir, zato mi je lakshe ovako da pishem :a_bleh:
ali zato postoji program koji se zove srpskey (http://www.srpskey.com/) i tu, kao što piše na sajtu, kucaš:
c + x = č
s + x = š
c + q = ć
d + q = đ
Ja njega koristim i vrlo je praktičan. U početku ne možeš da se navikneš aliposle neoliko dana pišeš kao sekretarica I čoveka.
Kasno te citiram,ali to i mene uzasno nervira kad vidim da neko pise kao "ae widimo se kod glawnog ulaza".Nervira me kad zamenjuju V sa W.A ono "ae" te ne nervira?
Ili kad se poruka počne sa "Ovako" ili "Znači" (pa još bez ikakvog zareza iza toga)... :facepalm
Djordje Turjacanin
4.1.2010, 21:42
Pa shta O5 pisxete GlooPoosti, hochete da was neko widi? Miswim, stwawno we gwupo da wa wedini pisxem owako! Jeshte me razuhmjeli? Samo da was widim da me isphravithe? Pisxacu kak a ochu i niko me necxe sphrijecxithi u thome.
Primjer kako ne treba pisati.
ali zato postoji program koji se zove srpskey (http://www.srpskey.com/) i tu, kao što piše na sajtu, kucaš:
c + x = č
s + x = š
c + q = ć
d + q = đ
Ja njega koristim i vrlo je praktičan. U početku ne možeš da se navikneš aliposle neoliko dana pišeš kao sekretarica I čoveka.
Restekpa za tebe, ja sam isuvishe lenj za to :) Inace, ne pisem uvek tako, vec kad bi u reci izazvalo zabunu ili promenilo znacenje.
Restekpa za tebe, ja sam isuvishe lenj za to :) Inace, ne pisem uvek tako, vec kad bi u reci izazvalo zabunu ili promenilo znacenje.
I ja sam pisao džast lajk det dok nisam našao ovo lepo parče software-a
p.s. da li Restekpa znači respekta ?
p.s. da li Restekpa znači respekta ?
:rofl:
iWAxmMdvKYU
:rofl::rofl::rofl:
'de nađe ovo.....
:rofl::rofl::rofl:
Sta reci, a ne zaplakati? :D
Sta reci, a ne zaplakati? :D
Udri me do zore, ne daj mi da plačem,
http://www.clicksmilies.com/s1106/aktion/action-smiley-060.gif http://www.clicksmilies.com/s1106/aktion/action-smiley-073.gif
a onda me zakopaj!
http://www.clicksmilies.com/s1106/aktion/action-smiley-077.gif
A ono "ae" te ne nervira?
Ili kad se poruka počne sa "Ovako" ili "Znači" (pa još bez ikakvog zareza iza toga)... :facepalm
Da i to me nervira ali ne koliko to tipa widimo se i tako.
Mene nervira i ono ,,Jer tako?''http://geosoft.uuuq.com/skmonkey/smilies/wtf.png
Wideo sam (:D) po ovom forumu da pišu ljudi: ne maju (umesto nemaju...)
:rofl:
iWAxmMdvKYU
Коначно мало хумора, после свих ових критика :)
Елем, најгоре ствари су : Wt, wtnns, wtp!
Потписујем :)
A ono "ae" te ne nervira?
Ili kad se poruka počne sa "Ovako" ili "Znači" (pa još bez ikakvog zareza iza toga)... :facepalm
Kasno citiram, ali nema veze. Očigledno ga ne nervira:p (http://www.sk.co.yu/forum/showpost.php?p=949782&postcount=5110)
Sass Drake
12.1.2010, 17:12
Imam dva pitanja.
1) Da li postoji poseban znak za navodnike ili moram pisati dva zareza istovremeno npr. ,,primjer" jer mi ovako baš i ne izleda najbolje
2) S obzirom da je valjda još uvijek pravilan (ispravite me ako griješim) samo izraz ,,kabel", a da je ,,kabal" nepravilan da li je množina ,,kabeli" ili ,,kablovi"?
Buni me ,,nepostojano a" u "kabel".:icon_scra
Don Lazar
12.1.2010, 18:17
Imam dva pitanja.
1) Da li postoji poseban znak za navodnike ili moram pisati dva zareza istovremeno npr. ,,primjer" jer mi ovako baš i ne izleda najbolje
2) S obzirom da je valjda još uvijek pravilan (ispravite me ako griješim) samo izraz ,,kabel", a da je ,,kabal" nepravilan da li je množina ,,kabeli" ili ,,kablovi"?
Buni me ,,nepostojano a" u "kabel".:icon_scra
Pojma nemam:D
Ali i mene to isto interesuje
Imam dva pitanja.
1) Da li postoji poseban znak za navodnike ili moram pisati dva zareza istovremeno npr. ,,primjer" jer mi ovako baš i ne izleda najbolje
2) S obzirom da je valjda još uvijek pravilan (ispravite me ako griješim) samo izraz ,,kabel", a da je ,,kabal" nepravilan da li je množina ,,kabeli" ili ,,kablovi"?
Buni me ,,nepostojano a" u "kabel".:icon_scra
1) Nece smetati ako kucas navodnike i ovako : "primer" jer ustvari tako i treba.:)
2) Meni je poznat termin "kabl" a mnozina je "kablovi" :D
Pojma nemam:D
Ali i mene to isto interesuje
Sta ti imas iz srpski jezik ? :D
1) Da li postoji poseban znak za navodnike ili moram pisati dva zareza istovremeno npr. ,,primjer" jer mi ovako baš i ne izleda najbolje „ ” :D
Mali Mrav
12.1.2010, 18:38
Imam dva pitanja.
1) Da li postoji poseban znak za navodnike ili moram pisati dva zareza istovremeno npr. ,,primjer" jer mi ovako baš i ne izleda najbolje
2) S obzirom da je valjda još uvijek pravilan (ispravite me ako griješim) samo izraz ,,kabel", a da je ,,kabal" nepravilan da li je množina ,,kabeli" ili ,,kablovi"?
Buni me ,,nepostojano a" u "kabel".:icon_scra
1. Koliko znam, u engleskom je pravilo oba navodnika gore ("primer") dok je kod nas pravilo prvi dole a drugi gore (,,primer"). To sto nisu pravili tastature i znakove za nase podrucje, jbg
2. Ja isto znam samo za kabl -> kablovi
Don Lazar
12.1.2010, 19:15
Sta ti imas iz srpski jezik ? :D
2:D
Ali me čigledno mi nisi shvatio!
1.O navodnicima se pričalo na prošloj strani pa se može videti kako se oni stvarno pišu (sam sam to pisao pa mi odgovor na to pitanje nije potreban).
2. O ovim ''žičanim kanapima obloženim gumom koji uglavnom provode neku vrstu električne energije'' nisam siguran. Ja koristim izraz kabl - kablovi , ali iskreno da kažem nisam baš siguran oko ovoga....
Sass Drake
12.1.2010, 19:54
@Sun Tzu
Hvala ti.
Donji „ - ne mogu da nađem oznaku u Characters Map
Gornji “ - U+201C Unicode
Znam da je uobičajeni naziv „kabal“ ili „kabl“, ali je koliko znam ispravan samo „kabel“ i zato pitam, ali mi se čini da ću morati čekati da me Voja prosvijetli.
Don Lazar
12.1.2010, 20:11
Znam da je uobičajeni naziv „kabal“ ili „kabl“, ali je koliko znam ispravan samo „kabel“ i zato pitam...
Neispravno je reći kabal (iako se četo koristi) treba kabl ,a za ovaj kabel i to je moguće, Pošto ne znam kako se kaže to na Nemačkom ( jer pretpostavljam da je kabl reč nemačkog porekla) ne znam da ti kažem.
(u ostalom ukucaj u googl-etu kabal i dobićeš opciju da li ste mislili kabl )
....ali mi se čini da ću morati čekati da me Voja prosvijetli
u svakom slučaju, to ti ne gine ;)
Готово сам сигуран да је око "кабла" вођена нека расправа пре коју годину. Колико се сећам исправно је и "кабал" и "кабл".
Готово сам сигуран да је око "кабла" вођена нека расправа пре коју годину. Колико се сећам исправно је и "кабал" и "кабл".Ја сам нашо преко сеарцх-а нешто само незнам дали је то то
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?p=291557&postcount=185
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?p=291569&postcount=186
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?p=291581&postcount=187
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?p=291584&postcount=188
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?p=291665&postcount=195
Валда је исправно кабло?
Један мој чича из Завидовићи стално каже Јебло те кабло!:D
''Kabal'' nije sigurno.
Неки каблови су били у питању. Нисам пио кафу цјели дан па сам мало емотовно нестабилан :kreza:. Одох сад на неко пиво да се средим. :D Eлем, исправно је и кабел и кабл, а ако си дунђер или се дружиш са њима може и кабал. ;)
Bravo!
To sam i ja juče počeo nadugačko i naširoko da pišem (sa sve razlozima zašto dolazi tog "kablo", "to auto" i slično), ali u to puče Internet, a poruka ode u nepovrat...
Don Lazar
14.1.2010, 14:44
ISPRAVLJAM SVE SVOJE DOSADSNJE TVRDNJE U VEZI KABLOVA
Naime, morao samu ovome da pitam profesorku srpskog, i ona je rekla da je ispravno i KABAL i KABL i KABEL ,kaze da su sva tri primera ispravna jer je rec preuzeta iz stranaog jezika pa je samo pitanje ko je i kako prevodi.
Tako da mislim da je rasprava o kablovima, tj kabelima zavrsena:dedica:
Nije. Postoje rečnici i postoje pravopisni priručnici gde treba pogledati kad si u nedoumici.
U rečniku uz Pravopis srpskog jezika, a takođe i u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica piše kao pravilno samo kabl i kabel.
Reč u originalnom pisanju (u stranim jezicima) ima e koje se ne izgovara. U lingvistici je pravilo da se pri pisanju ili uzima onako kako se u stranom jeziku izgovara, ili uzima nešto najpribližnije (ako u našem jeziku nema tih glasova, recimo nemačkih poluglasnika), ili se uzima onako kako se piše u stranom jeziku (uglavnom kod starijih stranih reči gde se takav izgovor odomaćio). Ovde je u slučaju varijante kabel treći slučaj, a u slučaju varijante kabl prvi slučaj.
Konkretno, kod Klajna piše ovako:
kabel, kabela i kabl, kabla; pridev kabelski i kablovski.
Kabal i kabli se ne pominju, znači...
Don Lazar
14.1.2010, 15:17
Nije. Postoje rečnici i postoje pravopisni priručnici gde treba pogledati kad si u nedoumici.
U rečniku uz Pravopis srpskog jezika, a takođe i u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica piše kao pravilno samo kabl i kabel.
Reč u originalnom pisanju (u stranim jezicima) ima e koje se ne izgovara. U lingvistici je pravilo da se pri pisanju ili uzima onako kako se u stranom jeziku izgovara, ili uzima nešto najpribližnije (ako u našem jeziku nema tih glasova, recimo nemačkih poluglasnika), ili se uzima onako kako se piše u stranom jeziku (uglavnom kod starijih stranih reči gde se takav izgovor odomaćio). Ovde je u slučaju varijante kabel treći slučaj, a u slučaju varijante kabl prvi slučaj.
To sam isto i ja mislio, ali se reč kabal na neki način odomaćila u srpskom jeziku, tj. bila se odomaćila (negde sam pročitao da se jedno vreme govorilo kabal pa je tek kasnije taj izraz "promenjen".)
P.S. ko ne zna kako je ispravno neka govori gajtan.:qliranje:
Sass Drake
14.1.2010, 20:08
@VojaM
Hvala ti. Nisam imao pri ruci Pravopis srpskog jezika pa sam zato postavio pitanje.
Za apostrofe ću se nekako snaći.
Ako misliš na navodnike (a ne na apostrofe), to je kratka priča pa ću ponoviti.
Otvoren navodnik: Alt + 0132 „ (ne zaboravi na nulu, bez nje ispada nešto drugo)
Zatvoren navodnik: Alt + 0148 ”
Ako hoćeš i apostrof da ti bude „tipografski” (izlazi ’ a ne onako bezvezno samo kao crtica ' - doduše, to drugo je dobro za „prim”, „sekundum” i slično), to ti je Alt+0146.
Za sve ove godine naučio sam svašta napamet, pošto Quark u kojem radimo SK nema baš neki pametan način za kucanje toga.
Evo još malko kodova koji mogu biti zanimljivi:
Alt+0176 je stepen °
Alt+0177 je plus/minus ±
Alt+0194 je velika tačka •
Alt+0244 je malo o sa kvačicom ô (recimo, programski kôd)
Alt+0226 je malo a sa kvačicom â (recimo za genitivni znak, npr. cipelâ, gde to znači da je u pitanju genitiv množine a ne nominativ jednine)
Alt+0150 je duža crta, povlaka – (ona koja dolazi u rečenici sa razmacima ispred i iza, a ne spojeno sa obe reči: "Nebo je vedro – biće mraza". U ovom fontu se ne vidi najbolje ali se ipak primećuje razlika u dužini - –). Engleski tipografi zovu je Em dash.
Alt+ 0151 je još druža crta — (En dash). Koristi se kad se u nekom fontu ne primećuje dovoljno razlika između crtice i prethodne crte, ili ako se koristi stroža tipografija u kojoj se razlikuju tri dužine crte: kratka (-) za podelu reči na kraju reda (eng. hiphen), srednja koja se koristi za polusloženice tipa crno–belo (–) i najduža (—) koja se koristi kao povlaka. U nekim američkim tipografijama najduža crta se čak i ne odvaja razmacima ispred i iza (jer je ogromna), a služi nekad i kao znak za nešto nedovršeno umesto tri tačke (...).
Mi u SK-u radimo samo sa dve dužine crte jer nam je tako praktično, i zato što programi koje koristimo prave veliku komplikaciju i sa ove dve dužine :opanachke. Međutim, nekada, kada se koristio olovni slog, upotrebljavale su se sve tri dužine i strogo se vodilo računa o tome, što je lektorima i korektorima pravilo dodatne glavobolje. Ako prelistate neku stariju knjigu iz vaše biblioteke, naći ćete sigurno tako obrađen slog (recimo, crte koje se koriste umesto navodnika za upravni govor obično su one najduže).
Eto, ta „kratka priča” ispade povelika ;)
^Hvala. Veoma korisne informacije.
Sass Drake
15.1.2010, 16:42
Zaboravio si da kažeš da se koristi Num Pad za unos brojeva. A što se tiče navodnika bolji je 0147. Mada ja bi ovo radije unosio desnim Alt tasterom, a za to ću već sam da se snađem.:odoK:
Nema tu „bolji je” i „gori je” taj navodnik. Postoji pravopis i tu je propisano kako navodnik treba da izgleda.
E sad, da malo ublažim stvar. Po pravopisu su dozvoljena dva tipa zatvorenog (gornjeg) navodnika. Jedan je onaj Alt+0148 (koji izgleda isto kao otvoreni navodnik, samo što je podignut), a drugi je Alt+0147 koji je isto to, samo naopako (zarotirano za 180°).
Međutim, postoji problem sa Alt+0147 navodnikom u nekim fontovima (onim bez „serifa”, „postolja” kao što su Arial, Verdana, Helvetica i slični) - naprosto, ne izgledaju dobro, kao da su na neki način naopaki. S druge strane, u „serifnim” fontovima kakav je, recimo, Times New Roman ti navodnici ispadaju dobro. Primeri:
„neserifni font“ (navodnik izgleda kao da je zarotiran, pa još okrenut kao u ogledalu)
„serifni font“ (ovde navodnik izgleda dobro - zarotiran je, ali nije okrenut).
Sve izgleda dobro i u fontovima koji nisu serifni, ali imaju zareze i navodnike koji izgledaju kao tačka sa krivom linijom, a ne kao klin, recimo „ovaj“ i „ovaj“.
Zato sam ja kao primer dao Alt+0148 kao varijantu koja je dozvoljena Pravopisom, a izgleda dobro u svim varijantama.
Da ne zaboravim: svi pomenuti kodovi unose se tako što se zadrži pritisnut LEVI Alt taster, istovremeno se na NUMERIČKOJ tastaturi otkucaju brojevi i na kraju pusti Alt. Na numeričkoj tastaturi treba da bude uključen NumLock, pa će oni sa laptop računarima imati malko problema.
Mali Mrav
17.1.2010, 18:30
Da li je ispravno "umnogome" ili "u mnogome"?
Mali Mrav
18.1.2010, 22:00
Tako sam i mislio, zbunila me knjiga koju je prevela jedna profesorka (koja bas ceni pravilno pisanje) na faxu, kroz celu knjigu se provlaci "u mnogome":confused: Najvise mrzim kad vidim da profesori ne znaju gramatiku:nov_mad2:
Ne sudi previše strogo o tome.
Pravopisnih pravila ima mnogo i nema živog čoveka koji ih napamet zna.
Ja sam u ovom tvom slučaju bio u prednosti jer sam imao kod sebe knjigu u kojoj sam video kako se to piše, ali u početku nisam mogao da se setim.
Ovo čak i nije katastrofalna greška. Mnogo više bodu oči pogrešno pisanje "ne" zajedno sa glagolima (ili odvojeno sa pridevima), pisanje s' (potpuno pogrešno, a u velikoj je modi), pisanje Vi velikim slovom svuda i na svakom mestu (a to se radi samo u LIČNOJ prepisci i, naravno, u jednini) i slično.
Ne znam jeste vec li napisali, al' da dodam:
Jer i je l' nije isto!
Ne moze se reci: Dobio sam peticu je l' sam ucio.
I: Jer ides sa mnom u kino?
Toliko od mene :D
Hephaestus
23.1.2010, 0:51
Ne znam jeste vec li napisali, al' da dodam:
Jer i je l' nije isto!
Ne moze se reci: Dobio sam peticu je l' sam ucio.
I: Jer ides sa mnom u kino?
Toliko od mene :D
Bolje da si napisao kako treba da se pise, umesto sto si dao primer pogresne upotrebe, zato sto ce to da buni mnoge.;)
I jedno pitanje za Voju, posto se istice u poznavanju gramatike i pravopisa, da li je pravilnije pisati je l' ili jel' ? U Pravopisnom recniku je jel' , a u Klajnovom je l'.
Koliko ja znam to u pravopisnom rečniku ili je štamparska greška ili je to neki mnogo star rečnik ;)
Je l' je skraćeno od je li i tu nema šta da se mnogo misli. Samo umesto onog izbačenog i staviš apostrof.
A mogli bi i da uproste stvar i dozvole pisanje zajedno i bez apostrofa jer je to toliko ušlo u upotrebu, a pisanje odvojeno i sa apostrofom je toliki smor. ;)
Hephaestus
23.1.2010, 2:14
Hvala na odgovoru.
Ja na forumu i onako pisem samo jel. Kao sto se vidi ne obracam toliko paznje na pravopis ovde, cak koristim i "celava" slova, ali me je interesovalo, za slucaj kada treba da pisem nesto ozbiljnije.
@Hephaestus
Ne znam jeste vec li napisali, al' da dodam:
Jer i je l' nije isto!
Ne moze se reci: Dobio sam peticu je l' sam ucio.
I: Jer ides sa mnom u kino?
Toliko od mene :D
Mislim da sam naglasio da je ovo nepravilno...
Al' evo za ostale :D
Nepravilno: Dobio sam peticu je l' sam ucio.
Pravilno: Dobio sam peticu jer sam ucio.
Nepravilno: Jer ides sa mnom u kino?
Pravilno: Je l' ides sa mnom u kino?
Pise se "je l'" zato sto se "brise" ono "i" i umjesto njega ide apostrof...
NjegovaWisost
1.2.2010, 5:48
Baš sam pričao sa cimerom, koji inače studira književnost, o tom fenomenu "jer i je l'".
Iz nekog razloga, kod nas dolje, u Pljevljima, niko ali baš niko neće napraviti tu grešku (ima sijaset drugih grešaka, ali nije u tome stvar). Nisam ni jednom čuo tako nešto tokom 19 godina života dolje. =) A u Beogradu - masovna pojava, čak i ljudi koji znaju pravilno, slučajno ponekad tako kažu... Ne znam šta je uzrok uopšte :confused:
touch_master
16.2.2010, 4:05
@Kratos Je l' ides sa mnom u kino? ... kakav klasik... od kad nisam cuo rec "kino" ... Kako mi se sad uspomene probudise...:love: Od kad ili od kada ili od kad' ???? I sad, sada ili sad' ???????
@Kratos Je l' ides sa mnom u kino? ... kakav klasik... od kad nisam cuo rec "kino" ... Kako mi se sad uspomene probudise...:love: Od kad ili od kada ili od kad' ???? I sad, sada ili sad' ???????
Hahahahaha, to mi prvo pade na pamet.. :) A kod nas se govori kino :)
I kad i kada, i sad i sada su pravilni oblici koliko ja znam... Tu se radi o nepostojanom A...
Kad' i sad' su neknjizevni oblici, kol'ko znam... :)
Nisu neknjiževni oblici već su pravopisne greške ;)
Takođe je pogrešno pisati i s' i nek' i k'. Treba bez apostrofa.
S druge strane, nije greška ne stavljati apostrof tamo gde bi inače mogao da se stavlja ('oćeš i slično). U principu, apostrof se stavlja uglavnom zato da se ne napravi zabuna.
Kod "s" i "sa" je u pitanju neka vrsta nepostojanog a, ali, zanimljivo, lingvisti tvrde da je osnovni oblik "s", a "sa" je nastao zbog slučajeva kada sledeća reč počinje takođe sa "s" ili nekim drugim suglasnikom koji čini grupu nezgodnim za izgovor (recimo "z", "š" i slično).
u zivotu kao i u svemu ostalom,bitna je sustina a ne forma
U životu i u smrtu ne daj nikim da te trtu.
Ali nije u tome poenta. Poenta je u liniji manjeg otpora s jedne strane i ku*čenju ("šta će to meni") s druge strane. Ovamo se većina busa "Ja sam Srbin" a ne zna srpski ni da piše.
Ono što pišemo i ono čime komuniciramo sa drugima, kao što su jezik i pravopis, to je zajednička stvar, nastala i brušena tokom mnogih godina zajedničkog života. I onda se pojavi neki pametnjaković koji piskara kako mu padne na pamet jer "tako mi se sviđa, šta mi možete" ili "znam kako treba ali me mrzi i šta sad zakerate"?! Ne pričam o osobenostima stila, već ili o bezobrazluku ili javašluku.
Jeste, bitna je suština, ali je za komunikaciju sa ostatkom ljudske zajednice ipak potrebno poštovati bar minimum forme.
Nisu neknjiževni oblici već su pravopisne greške ;)
Takođe je pogrešno pisati i s' i nek' i k'. Treba bez apostrofa.
S druge strane, nije greška ne stavljati apostrof tamo gde bi inače mogao da se stavlja ('oćeš i slično). U principu, apostrof se stavlja uglavnom zato da se ne napravi zabuna.
Kod "s" i "sa" je u pitanju neka vrsta nepostojanog a, ali, zanimljivo, lingvisti tvrde da je osnovni oblik "s", a "sa" je nastao zbog slučajeva kada sledeća reč počinje takođe sa "s" ili nekim drugim suglasnikom koji čini grupu nezgodnim za izgovor (recimo "z", "š" i slično).
U pravu si :)
'oces sam susreo u jednom magazinu, mislim da je cak i pravilno tako pisati, al' nisam siguran...
Pa to i jeste nepostojano A (jedan slucaj te glasovne promjene) - kada rijec pocinje na slovo kojim se prijedlog (ili neka druga rijec ispred nje) zavrsava tada se dodaje A, radi lakseg izgovora.
U životu i u smrtu ne daj nikim da te trtu.
Ali nije u tome poenta. Poenta je u liniji manjeg otpora s jedne strane i ku*čenju ("šta će to meni") s druge strane. Ovamo se većina busa "Ja sam Srbin" a ne zna srpski ni da piše.
Ono što pišemo i ono čime komuniciramo sa drugima, kao što su jezik i pravopis, to je zajednička stvar, nastala i brušena tokom mnogih godina zajedničkog života. I onda se pojavi neki pametnjaković koji piskara kako mu padne na pamet jer "tako mi se sviđa, šta mi možete" ili "znam kako treba ali me mrzi i šta sad zakerate"?! Ne pričam o osobenostima stila, već ili o bezobrazluku ili javašluku.
Jeste, bitna je suština, ali je za komunikaciju sa ostatkom ljudske zajednice ipak potrebno poštovati bar minimum forme.
slazem se potpuno sa ovim postom,i svidja mi se ako osebenost stila nekada moze da prevazidje norme,forme...pogotovo u modernoj poeziji,ili cak realnom chatu,smsu...
sta znaci rec "suptilno"?????
Vujaklija kaze:
suptilan - tanak, tanan, fin, prefinjen, nezan, tacan, ostar (o culima).
suptilnost - tananost, utancanost, tacnost, ostrina (cula).
Što se tiče značenja nekih reči dobar je www.vokabular.org. Meni je pomogao kod pojedinih reči... Preporuka.
Pravilno je zurki a ne zurci :eek:
Pravilno je zurki a ne zurci :eek:
Pa, vidi ovako. U Srpskom jeziku postoje takozvani dubleti. To su reči koje se mogu pisati na dva načina i oba su ispravna. Kao na primer:
kruški - krušci,
epohi - eposi,
maski - masci,
E sad se postavlja pitanje (nadležnim organim ovog podforuma:D) da li to možda nije jedan od onih primera koji ne spada u dublete kao na primer:profesorki - profesorci
???
Željno iščekujemo prosvetljenje.:ciao:
Pa, vidi ovako. U Srpskom jeziku postoje takozvani dubleti. To su reči koje se mogu pisati na dva načina i oba su ispravna. Kao na primer:
kruški - krušci,
epohi - eposi,
maski - masci,
E sad se postavlja pitanje (nadležnim organim ovog podforuma:D) da li to možda nije jedan od onih primera koji ne spada u dublete kao na primer:profesorki - profesorci
???
Željno iščekujemo prosvetljenje.:ciao:
nije dublet,pravilno je samo zurki
Master_Touch
24.9.2010, 22:13
Kada se pise u vezi sa necim, ili uvezi necega?
GoldenStone
24.9.2010, 22:16
SKRAĆENICE
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:
I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:
a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj) tzv. (tako zvani) ž. r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) i dr. (i drugo) itd. (i tako dalje) v. d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o. g. (ove godine)
b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
m (metar) g (gram) dag (dekagram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilogram) dl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)
Pošto su to međunarodne skraćenice, pišu se latinicom.
c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice, akronimi) čitaju se različito:
a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delovi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf
b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.
c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena.
Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.
- - - - - - - - - -
PISANJE STRANIH REČI
U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.
U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i slično.
Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:
I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.
II U pisanju reči iz živih jezika postupa se različito, u zavisnosti od situacije:
a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.
b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:
* izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom i radi se tekstu koji je naučnog ili stručnog karaktera. Na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju je uobičajeno da se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu latinicom, u običnim tekstovima u knjigama novinama ili časopisima (dakle, u spisima koji nisu naučnog ili stručnog karaktera). Kad se prvi put pomene ime, može se, ali ne mora u zagradi navesti izvorno pisanje;
* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju može se se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi napisati izvorno;
* fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su u pitanju reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
c) Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.
Jotovanje,sibilarizacija,palatalizacija,jednacenje suglasnika po mestu tvorbe - zvucnosti- itd.
Master_Touch
24.9.2010, 22:38
Kako se kaze, poDpisati ili poTpisati i zasto?
Nije baš toliko loš ovaj nov jezik koji mladi naraštaji upražnjavaju. To je nešto slično kao telegrafija koju sam ja pohađao. Skoro sam video negde da se Budva može napisati kao BU2. Gubiti vreme na čukanje po tastaturi kompjutera ili mobilnog telefona je stvarno gubljenje vremena. Stvarno i ono W ću zavoleti kao staro V. Da se naglasi i dobro vidi, ništa tu nije loše. Mislim da je vreme da se rodi jedan novi Wuk Stefanowić Karadžić!!!
p.s. I On kad je bio aktuelan puno obrazovnih ljudi nije moglo da ga smisle, pa eto preživeo je kroz pismo koje je osvežio, ne izmislio.
po tom ''novom jeziku'', kako ga ti nazva, pre bi Vuk izgledao ovako:
WuK StEvAnOvIcXxXx kArAdZiCxXxX
;)
Wook 5t3f4n0v1c K@r@dz1c
*лол + тамбал инда грејв*
Kako se kaze, poDpisati ili poTpisati i zasto?
Kaže se poTpisati zbog jednačenja suglasnika po zvučnosti (vrsta glasovne promene).
Postoji određeni broj suglasnika koji imaju parnjak, tako da je jedan od njih zvučan a drugi nastaje kad se isti taj suglasnik drugačije izgovori pa ispadne bezvučan. Recimo (prvi je zvučan, drugi bezvučan): D i T, G i K, B i P, Z i S, Ž i Š itd. Punu tabelu imaš u knjigama iz srpskog za osnovnu školu, a i na Wikipediji (http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D 0%B5_%D1%81%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0 %B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B7%D0%B2%D1%83%D1 %87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8).
Kad se jedan do drugog nađu jedan zvučan i jedan bezvučan suglasnik (ili obrnutim redom), onda se prvi promeni u svoj parnjak upravljajući se prema drugom, tako da ostane kombinacija dva zvučna ili dva bezvučna suglasnika.
Postoje i neke začkoljice:
1. U grupi bezvučnih suglasnika koji se menjaju ovom glasovnom promenom postoje i suglasnici koji nemaju parnjak, a u glasovnoj promeni učestvuju samo ako se nađu kao drugi suglasnik (po kojem se pri promeni upravlja prvi). To su F, H i C.
2. U kombinaciji DS i DŠ suglasnik D se ne menja u T, jer se time stvaraju uslovi za drugu glasovnu promenu (gubljenje suglasnika), a onda bi se izgubila osnova reči. Dakle, ne "preTSednik" jer bi se to pretvorilo u "preCednik", ne "poTŠišati" jer bi od toga ispalo "poČišati"
U tvom slučaju, u spoju poD-Pisati D je zvučni suglasnik a P bezvučni. Dakle, D se pretvara u svoj bezvučni parnjak T, pa se reč pravilno piše i izgovara "poTPisati".
Mali Mrav
5.10.2010, 20:11
Da li je pravilno reci: "Ja bih ih samleo"? To bi dosao kao odgovor na pitanje recimo, sta da radim sa orasima?
Nekako to bih ih mi zvuci cudno, postoji li neko pravilo kada stoje bih i ih jedno pored drugog?
1. U grupi bezvučnih suglasnika koji se menjaju ovom glasovnom promenom postoje i suglasnici koji nemaju parnjaka, a u glasovnoj promeni učestvuju samo ako se nađu kao drugi suglasnik (po kojem se pri promeni upravlja prvi). To su F, H i C.
F ima zvučnog parnjaka - V (mada i H i C isto imaju zvučne ekvivalente samo što se ne koriste u našem jeziku)
EDIT: Opa, ispravio sam Voju u gramatici.
Beogradski Gimnazijalac Dobar Đak Želi Znati Džudo- zvučni
Partizanski Komadant Tito Će Širom Sveta Čuvati Celu Herojsku Federaciju - bezvučni
B-P, G-K, D-T, Đ-Ć, Ž-Š, Z-S, Dž-Č, F-?, H-?, C-?
glas ''v'' jeste zvučan ali on nije konsonant već sonant ( glasnik - v,lj,nj,m,r,n,j,l ) (ovo sam prilično napamet nabrojao, nemojte me držati za reč)
:ciao:
Da li je pravilno reci: "Ja bih ih samleo"? To bi dosao kao odgovor na pitanje recimo, sta da radim sa orasima?
Nekako to bih ih mi zvuci cudno, postoji li neko pravilo kada stoje bih i ih jedno pored drugog?
Malko teško za izgovor, ali da, tako je pravilno.
Ali mislim da svi izgovaraju "bi ih", jer bi inače bilo glupo i nepraktično.
glas ''v'' jeste zvučan ali on nije konsonant već sonantTačno.
Sve piše na onoj stranici Vikipedije koju sam dao.
miša topola
24.10.2010, 22:27
:ciao: Nešto veoma dobro, kako se ne bi zaboravio pravopas ;)
www.pravopas.rs
ANGELDEAD
4.11.2010, 19:52
Moj drug je dodao neku .gif sliku na svoju stranicu i na njoj pise "DobroDosli..."
i ja njemu kazem da to prepravi u "Dobro dosli...", a on kaze da je pravilno "DobroDosli..."
Ko je sad tu u pravu???
Stranica se bavi prodajom hosting-a (nije bitno kojeg)
pssst: ja vec keca dobio iz srpskog. :paranoia:
Ko je sad tu u pravu???Zavisi. Ako je to pozdrav ("Dobro došli na naš sajt!") - ti si u pravu, a ako je to pridev ("Ovde ste uvek dobrodošli!") - on je u pravu.
U svakom slučaju nije "DobroDošli". :)
ANGELDEAD
6.11.2010, 12:53
U svakom slučaju nije "DobroDošli". :)
Znam i ja da nije tako, al on kaze "nekako ovako bolje izgleda"
Zavisi. Ako je to pozdrav ("Dobro došli na naš sajt!") - ti si u pravu, a ako je to pridev ("Ovde ste uvek dobrodošli!") - on je u pravu.
hmmmm... juce pitah profesoricu Srpskog jezika i ona kaze da ide sastavljeno. :icon_scra
Geomaster
12.2.2011, 20:27
Evo jedno pitanje, jel se kaže 'u fijoci' ili 'u fioci'? Znam da se kaže fioka, ali fioci malo čudno zvuči :opanachke
ne znam tačno, ali mi se čini da je pravilno ''fioci''
1) nigde u reči ''fioka'' nema mesta za ubacivanje glasa ''j'';
2) slično se ovo dešava i sa reči ''paradajz'', a čini mi se da se kaže ''paradajzom''
kabl ili kabel?
Mnogi ce reci kabl i tako i wikipedia kaze, ali ne bih se dovodio u ovu nedoumicu da u NS-u nema firma ''Novkabel'' ...
Geomaster
13.2.2011, 17:28
kabl ili kabel?
Mnogi ce reci kabl i tako i wikipedia kaze, ali ne bih se dovodio u ovu nedoumicu da u NS-u nema firma ''Novkabel'' ...
Recimo, ovde se govori 'kabal'. Ali pravilno je kabl (koliko ja znam). Na engleskom se kaže 'cable' što se čita kao 'kejbl' i nigde nema ni 'e' ni 'a'...
Sass Drake
13.2.2011, 17:34
Nije. Postoje rečnici i postoje pravopisni priručnici gde treba pogledati kad si u nedoumici.
U rečniku uz Pravopis srpskog jezika, a takođe i u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica piše kao pravilno samo kabl i kabel.
Reč u originalnom pisanju (u stranim jezicima) ima e koje se ne izgovara. U lingvistici je pravilo da se pri pisanju ili uzima onako kako se u stranom jeziku izgovara, ili uzima nešto najpribližnije (ako u našem jeziku nema tih glasova, recimo nemačkih poluglasnika), ili se uzima onako kako se piše u stranom jeziku (uglavnom kod starijih stranih reči gde se takav izgovor odomaćio). Ovde je u slučaju varijante kabel treći slučaj, a u slučaju varijante kabl prvi slučaj.
Konkretno, kod Klajna piše ovako:
kabel, kabela i kabl, kabla; pridev kabelski i kablovski.
Kabal i kabli se ne pominju, znači...
:ciao:
Ja sam živeo u ubeđenju da se kaže Magnet-Magnetno, do prvog predavanja iz OET-a gde sam na svoje iznenađenje otkrio da se kaže Magnet-Magnetsko.
Ko je ovde lud? :D
kabl ili kabel?
Mnogi ce reci kabl i tako i wikipedia kaze, ali ne bih se dovodio u ovu nedoumicu da u NS-u nema firma ''Novkabel'' ...
Ranije generacije su ponekad koristile izraz "Gajtan" he,he
npr. "Gajtan od pegle":D
Ja sam živeo u ubeđenju da se kaže Magnet-Magnetno, do prvog predavanja iz OET-a gde sam na svoje iznenađenje otkrio da se kaže Magnet-Magnetsko.
Ko je ovde lud? :DTi, nevezano za pitanje ;)
Može i ovako i onako.
stepanov kaže:
kabl ili kabel? Mnogi ce reci kabl i tako i wikipedia kaze, ali ne bih se dovodio u ovu nedoumicu da u NS-u nema firma ''Novkabel'' ...
Ranije generacije su ponekad koristile izraz "Gajtan" he,he
npr. "Gajtan od pegle":DPo pravopisu je dozvoljeno i kabel i kabl, nepravilno je kabal i kabli.
FrankRibery
16.2.2011, 14:01
Kabel je onaj lik iz Mortal Kombat 3 :D a kabl je skup provodnika (zila) kroj koji protice struja i stvara elektromagnetno polje.
Markonije
24.2.2011, 19:50
Nije Kabel iz MK3 nego Kabal god damn :)
i da dodam pravopis me ne zanima previse,moja filozofija ako si razumeo ne drvi o pravopisu
i da dodam pravopis me ne zanima previse,moja filozofija ako si razumeo ne drvi o pravopisu
'Dobra' ti je filozofija :kreza:
gamer4life
27.2.2011, 10:59
Interesuje me kako da izvedem da napišem skraćenicu ili redni broj, a posle toga zarez?
npr., ; 2011.,
ili
npr, ; 2011,
Mali Mrav
27.2.2011, 14:37
Interesuje me kako da izvedem da napišem skraćenicu ili redni broj, a posle toga zarez?
Mislim da ne treba tacka ako je posle nje zarez, mada nisam skroz siguran.
Geomaster
27.2.2011, 16:28
Interesuje me kako da izvedem da napišem skraćenicu ili redni broj, a posle toga zarez?
npr., ; 2011.,ili
npr, ; 2011,
Ovo prvo je pravilno, koliko ja znam. Zarez ide u svakom slučaju, bilo da je pre njega tačka ili ne.
A ja mislim, da je drugo pravilo. Nikako ne idu oba, a zapeta ima prvenstno.
Geomaster
27.2.2011, 16:54
A ja mislim, da je drugo pravilo. Nikako ne idu oba, a zapeta ima prvenstno.
Našao sam ovo (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4084.0), piše da posle godine (rednog broja) ne ide tačka pa zarez, ali posle skraćenice uvek ide.
Ja prvi put cujem za to, pa bi bilo dobro navesti neki valjan izbor (umesto sta je neko rekao na forumu), ako to stvarno tako.
Geomaster
27.2.2011, 16:56
Ja prvi put cujem za to, pa bi bilo dobro navesti neki valjan izbor (umesto sta je neko rekao na forumu), ako to stvarno tako.
Pokušavao sam da nađem nešto malo sigurnije, ali nisam uspeo.
Evo, ja sam ti siguran ;)
A i pogledao sam u Pravopisu.
Dakle:
1. Tačka posle SKRAĆENICE piše se uvek, osim naravno ispred tačke - tu se dve tačke sažimaju u jednu.
2. Tačka posle REDNOG broja ne piše se ako sledi neki pravopisni ili interpunkcijski znak. Dakle, ne piše se ako je posle rednog broja zapeta ili tačka-zapeta, ne piše se ako je posle rednog broja crta ili zagrada i slično. Ako je u pitanju datum ili godina, a nalazi se na mestu u funkciji naslova, podnaslova ili potpisa, ne piše se tačka na poslednjem "članu" toga datuma.
Primeri:
1.
- Npr., Pera je...
- (Pera, Mika, Laza itd.)
- Peskovito, šljunkovito i sl.!
- Pevanje, sviranje i dr.
2.
- To je bilo početkom 1961, a već 1963. godine...
- U 3, 4. i 5. članu piše...
- Pera Perić (1961–2001)
- Odiseja u svemiru 2010 [ako je ovo naslov]
- U Beogradu, 3. marta 2011 [ako je ovo umesto potpisa]
gamer4life
1.3.2011, 15:07
Hvala. :ciao:
Master_Touch
6.3.2011, 1:04
Kako se kaze ja sam mislio ili misleo i slicno?
mislio - ekavica i ijekavica
volio - ijekavica, voleo - ekavica
pio - ekavia i ijekavica
mrzio - ijekavica, mrzeo - ekavica
nalio - ijekavica i ekavica
Ako se neko sjeti još primjera, neka kaže. Toliko od mene. :D
Nema mozganja puno
Misliti - Mislio (u infinitivu nema slova E)
VolEti - Voleo (E se nalazi u infinitivu)
markos807
15.3.2011, 19:55
u pravu je mciggzy,
znaci ja sam mislio/mislila i takodje ja sam voleo/volela
Jel se smajli pise :D. ili . :D ?
gamer4life
20.3.2011, 17:44
Profesorica srpskog je pre neki dan rekla da se po novom pravopisu iz 2010. reči kao npr. kir janja pišu uvek bez crtice, a koliko znam ranije je ili uvek mogla crtica, ili samo kad nije u nominativu (kir-Janji).
Takođe je rekla da je sada književni korektno reći oba dva, što nema smisla. Je li to istina?
Mali Mrav
21.3.2011, 18:47
Jel se smajli pise :D. ili . :D ?
Jesi li ozbiljan?
Po ZJB (podmodul IUPAC-a) nomenklaturi jedini oficijelni smajli koji je prihvacen u srpskoj knjizevnoj javnosti je "iksDe" i ide obavezno posle tacke. Svi ostali smajliji se smatraju nistavnim a trenutno se ispituje teorija da su neki od njih odgovorni za nadrazaje digestivnog trakta.
Eto, ako budes pisao pismene zadatke samo koristi "iksDe" posle svake recenice, nastavnik/profesor ce znati na sta si mislio i bices nagradjen odgovarajucom ocenom.
Primer bi bio: Drug se samo salio sa mnom. iksDe.
Mali Mrav
21.3.2011, 19:55
Ma bre na forumu? :D
Potpuno je svejedno, ne postoje pravila :D
Kako se kaze ja sam mislio ili misleo i slicno?
"Misleo" kazu Pirocanci :D
Nemoj tako, kažu i Nišlije, Vranjanci...
Kako se ovo cita?
moji(h) omiljeni(h) likovi(a),
Jel prvo ovo sto nije u zagradi ili ?
Sass Drake
29.3.2011, 14:21
^ Može da se čita kao „moji omiljeni likovi” i kao „mojih omiljenih likova”.
Hvala na ovako korisnom postu. Pošto ne mogu da se zahvalim, pišem ovde. :)
Sad ću polako da iščitam celu temu...
mesomebody
27.5.2011, 11:33
Pohvala za sve koji učestvuju u temi, bez obzira da li pitaju ili odgovaraju. Ne očekujem da ljudi pišu ili pričaju bez greške (ja prva grešim), ali drugo su lapsusi i po neka greška, a drugo je pravopisni masakr.
Kako se kaze, poDpisati ili poTpisati i zasto?
Pravila su već objašnjena, ali ako nekoga zamara da sve pamti, dovoljno je da zna da PRED i POD ostaju nepromenjeni ispred S i Š. Inače prelaze u POT i PRET. Naravno, ima izuzetaka: preddržavni, predtakmičenje, predturski, poddijalekat, podđakon(Izuzeci su uzeti od Klajna).
POD ostaje i kada sledi T.
Što se Klajna tiče, jedino što mu zameram (mada je to velika zamerka) je to što brani latinično pismo u našoj zemlji. Svaka čast latinici (kao i svim ostalim pismima), ali nemaju šta da traže kao zvanično pismo u Srbiji.
gamer4life
28.5.2011, 13:01
Ajde, samo mala digresija o pismu. Ja smatram da ma koliko bilo nekima teško da koriste ćirilicu, usled uticaja svih modernih zapadnih jezika koji su na latinici, ona ipak ostaje jedno od najsavršenijih pisama. I najjednostavnijih. Verujem da bi svi rado imali ovakvo pismo. E sad, što je malo gramatika teža, o bože moj, pa svima je teška.
My 2 cents.
Ja se uopste ne slazem sa prethodna dva posta;) Bar mi je na pismenim zadacima bilo super, postojao je uslov da mora da bar jedan pismeni rad od 4 bude napisan latinicom. Taj uslov je pogresno postavljen jer se poslo od cinjenice da niko nije voleo njome da pise, sto je uglavnom bilo tacno, a ja sam imao sva cetiri napisana latinicom uvek :)
I razlog nema nikakav drugi razlog osim sto mnogo brze i lepse pisem ovim pismom. Godine prakse su to dokazale, a i rukopis mi je uvek bio takav da su se svi odusevljavali. Ali se najezim kada treba da napisem pisano ж, њ, џ, ђ, ћ...em me uspori em unakazim svesku. Doduse ф je uvek izgledalo savrseno :D
My 2 cents :D
mesomebody
28.5.2011, 16:51
@mciggzy
Da li je ćirilica lepša i savršenija od većine drugih pisama je sasvim nebitno kada raspravljamo o tome da li je to izvorno srpsko pismo ili bi trebala da bude podjednako zastupljena kao latinica. Dakle, nije bitno koji su jezik i pismo lepši već šta je naše. Treba da čuvamo naše i da poštujemo tuđe, a latinica je nasilno doneta u 1. sv. ratu u Srbiju, kada je svaka upotreba ćirilice kažnjavana. Ne mogu podjednako da priznajem kao moje, pismo koje je poteklo iz prvog pisma kojim su naši ljudi govorili i pismo koje je doneo okupator u moju zemlju. A treba i da se ponosimo time što je jedno slovo jedan glas, što nema ni jedan drugi jezik, uključujući i latinicu.
Hm, zasto kod latinice u srpskom jeziku ne vazi jedno slovo - jedan glas?
Za mene je LJ, NJ jedno slovo, ako si mislio na to, nisam bas najbolje shvatio zadnju recenicu jer isto vazi i za nju.
I nisam od onih koji cuvaju nesto "svoje" po svaku cenu, ako "tudje" nudi vise. Ne govorim sad o pravopisu konkretno. Ali retki su srpski brendovi koji su mi prvi izbor na trzistu. O tehnici, garderobi necu ni da govorim. O nasoj muzici...osim izuzetaka, sve je to dno dna.. Truba, Guca? Uh nesto najuzasnije.... I veci sam lokalpatriota, draza mi je pobeda Balkana nego reprezentacije;) Ti sto "vole iskljucivo srBsko" ...eno ih tamo na fasistickim mitinzima i svaki put kad treba da se nesto lomi. Da, i ateista sam, znam o obicajima dosta ali toliko o tome :D
Hm, zasto kod latinice u srpskom jeziku ne vazi jedno slovo - jedan glas?
Za mene je LJ, NJ jedno slovo, ako si mislio na to, nisam bas najbolje shvatio zadnju recenicu jer isto vazi i za nju.
I nisam od onih koji cuvaju nesto "svoje" po svaku cenu, ako "tudje" nudi vise. Ne govorim sad o pravopisu konkretno. Ali retki su srpski brendovi koji su mi prvi izbor na trzistu. O tehnici, garderobi necu ni da govorim. O nasoj muzici...osim izuzetaka, sve je to dno dna.. Truba, Guca? Uh nesto najuzasnije.... I veci sam lokalpatriota, draza mi je pobeda Balkana nego reprezentacije;) Ti sto "vole iskljucivo srBsko" ...eno ih tamo na fasistickim mitinzima i svaki put kad treba da se nesto lomi. Da, i ateista sam, znam o obicajima dosta ali toliko o tome :D
slazem se sa Sumarom :)
Jasno da je latinica laksa za pisanje, ergo nju uvek i koristim.
Mada i stvar navike je cudo, stampana slova pisem latinicom, a pisana (ako nisam zaboravio :D) pisem iskljucivo cirilicom.
Jasno da je latinica laksa za pisanje, ergo nju uvek i koristim.
Mada i stvar navike je cudo, stampana slova pisem latinicom, a pisana (ako nisam zaboravio :D) pisem iskljucivo cirilicom.
Nisi jedini. :D
Bar za ovo drugo. Ipak kad popunjavam formulare pokusavam da koristim i stampanu cirilicu (ako su formulari na cirlici).
Jok, stampanom latinicom uvek :).
Ako bih krenuo stampanu cirilicu, to ni je ne bih mogao da procitam :D, a i omanuo bih neko slovo garant.
Ja pisana slova (i ćirilica i latinica) veoma retko koristim, jedino kad negde treba da se potpišem (dobro, možda je razlog jer imam užasno ružan rukopis :D).
Što se tiče latinice i ćirilice, korisno je imati oba pisma (valjda jedini u svetu koristimo i ćirilicu i latinicu).Svakako olakšava neke stvari.Lakže je možda našem čoveku (nego npr. Rusu) da počne učenje stranih jezika, jer se neće kao on sresti sa pismom koje nikada pre nije koristio.Možda i grešim, ali to je neko moje mišljenje.
Najgori su oni već pomenuti koji ćirilicu povezuju sa kojekakvim glupostima, i oni koji se "prime" na to i posle smatraju korišćenje ćirilice nekim ultra nacionalizmom i slično.
Џаст мајн ту центс :D
Da, takvi su najgori.
Bas pre par meseca cepamo Haxball u nekoj sobi. I admin dole u chat boxu postavi pitanje, "mislite li da neko moze da bude Srbin a da nije pravoslavac?"
I naravno, sam pitao kakve to veze ima sa zivotom, mogu i budista da budem, i krenuo covek da kickuje. Eto, takve treba istrebiti ;)
Ziloti, takvi su najgori.
Par reci o naseoj prosveti. Moj drug u skoli s kojim sedim je odlican i ima 4 iz srpskog a kaze ``hvalitetno`` umesto ``kvalitetno`` :to_care:
Ima on jos sto tripova,da ne nabrajam sad.
Luka Filipovic
24.6.2011, 15:28
Jedan prijatelj je danas poceo da me ubedjuje da je vokativ od imena Luka, Luko...Ja tvrdim da su nominativ i vokativ kod mog imena isti...sta je tacno?
Ako je tvoj prijatelj u pravu onda ja celoga života pogrešno dozivam svog brata sa Vanja, a trebao bih sa Vanjo. Šalim se, naravno da je vokativ Luka.
Master_Touch
25.6.2011, 4:19
Sto se tice pravopisa, kulture govora, slozenosti i koriscenja stranih reci,... Mislim da je sve to nepotrebno jer ne treba nesto pricati opsirno ako moze da se kaze konkretno, direktno i jasno. Cemu kicenje, cemu opsirnost, cemu komplikovanost kada je mnogo bolje biti jednostavan i jasan. Gde nas je dovela nekonkretnost i obilazenje oko centra... Samo nas je dekoncentrisala, odvukla od sustine i skrenula paznju sa onog sto je bitno.
Treba se vratiti jednostavnosti, treba razmisljati jasno, videti sustinu, biti konkretan!!!
Da li je stvarno toliko bitno ako neko pogresi padez, ako se neko pogresno izrazi...Bitno je sta je hteo da kaze i koliko je jasno i konkretno rekao.
A kako da znamo šta je orator i pisac hteo da kaže ako se ne izražava pravilno i frlja se sa padeži, rve se sa gramatiku i kolje sa rasporedom u rečenici reči?
Pravilno izražavanje je prednost i obezbeđuje nesmetanu i razumljivu komunikaciju, a da li se koriste i kako se koriste strane i manje poznate reči i izrazi, zavisi od stila govornika i učesnika u razgovoru...
Moze pomoc oko reci obadva, obojica? Sad nesto trazim po netu posto sam se danas raspravljao oko toga sa drugom i negde pise da je pravilno reci obadva. A negde da to znaci cetiri osobe. :confused: Zanima sta je pravilno.
Oboje za musko-zenski par, obojica za musko-muski par :D, obe za zensko-zensko :love: par.
Ta rec je 100% ispravna.
Sto se tice reci obadva, pise se sigurno zajedno, sad koliko je pravilna, tesko je reci, tj. da li je prihvacena od gramaticke javnosti :).
Ja mislim da je i ta rec ispravna.
Oba je takodje 100% ispravna rec.
Obadva, ma koliko delovalo mnogima nelogicno, i kao pleonazam, potpuno je ispravna rec
ȍbadvā
ȍbadvā m i sr (ȍbadvije ž) 〈G obadvàjū/obadvìjū ž, D L I obadvàma/obadvjèma ž〉
DEFINICIJA
i jedan i drugi (za dvije osobe ili stvari muškoga ili srednjega roda)
ETIMOLOGIJA
✧ vidi ȍba
Pravopis srpskoga jezika, ekavsko školsko izdanje, Matica srpska, Novi Sad, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000. str. 256-257
Quote:
oba m. i s., obaju, obama; u ž. rodu obe, obeju, obema (ek.), obje i obije, obiju, objema (ijek.); u primeni se dopunjava sa obojica za m. osobe, oboje za živa bića (za muško i žensko ili uz im. tipa pilad i pilići) i za apstr. pojmove ("oboje mu je na umu, posao i kuća"), oboji, -e, -a (uz imenice u mn., npr. oboji svatovi, oboje čarape); u istom zn. (stilski nešto pojačanom) i var. obadva, obadv(ij)e, obadvojica, obadvoje, obadvoji; primena i gram. promena (za obe varijante) kao dva, dvojica, dvoje, dvoji (v.)
Moje misljenje: Ne znam kako je nastala rec "oba" koja podrazumeva dve osobe. Licno mislim da je to nastalo kao skracenica upravo od obadva, te se zato nista "ne duplira". Za ovo me ispravite;)
Hvala vam, izgleda da sam ja bio u pravu a da je drug gresio. :D
Don Lazar
27.6.2011, 11:11
obadva je nispravno ... potpuno ... ili su oba (obojca bi trebalo) ili dva (dvojca)
to je isto kao kad bismo rekli: '' Video sam obojcu-dvojcu''
ili sam video OBA automobila ili DVA automobila
Gresis, pogledaj moj post nesto iznad tvog, ispravno je, a dole sam napisao i svoje misljenje. Ukoliko postoji negde zabelezeno da je neispravno, zeleo bih da vidim izvor, ne zanimaju me subjektivna misljenja ;)
a i po meni nije isto sto si dole napisao. Ako si video OBA automobila, to znaci da si video 2/2 automobila (tj, ima ih 2 i dva si video). Drugi primer da si video DVA automobila, ne podrazumeva da ih toliko ima, vec mozda i vise, ali da si ih ti toliko video.
Video sam OBA aviona kompanije Pink-air.
Video sam DVA Jat-ova aviona.
Naravno, taj izraz ne koristim, ali nikad ne kazem da je neispravan. Niti sam prozivao komentatora na SP u fudbalu jer je i Australci i Ganjani ispravno. Naravno, odmah sam prelistao da to nadjem ;)
Don Lazar
27.6.2011, 11:37
pa 'ajde covece, pa deci od tri godine se govori da je obadva neispravno ...
nije isto, oba i dva, narano (zato su te dve reci razlicite) ali obadva onda oznacava sta?
oba?
ili
dva?
ili
zajedno?
ako kazes: video sam oba automobila (kao sto si rekao 2/2)
ako kazes: video sam dva automobila (kao sto si rekao 2/n)
ako kazes: video sam obadva automobila (sta sad?)
suvisno je govoriti obaDVA jer kad kazes oba misli se na dva, ne na tri, ili na ''n'' automobila nego na dva od dva
ne shvatam sta je ovde toliko komplikovano da se shvati ... ?
kao kada bi rekao: ''video sam pet od svih pet aviona.
ako kazes svih pet aviona to je dovoljno
samo je u primeru za dva postoji nova rec - OBA
http://vukajlija.com/obadva
apsurdno je i polemisati o ovome -.-
Znam, i mene su tako ucili, ali sam porastao pa ja mogu da ucim :)
Svakako je apsurdno, iz razloga sto sam ja dao reference a ti Vukajliju.
Ponavljam, delim tvoje misljenje, ali isto tako postoje i zakoni koji mi nemaju nikakvu logiku ali vaze. Tako i ovo, ako dete to napise ne smes da mu kao profesor to ispravis jer tako pise u pravopisu.
"Обадва", "обадве", "обадвоје" се некима не свиђа јер личи на плеоназам. (А и не мора бити; могуће је да је управо остатак старе двојине у питању.) Зато они који држе до бољег стила у језику овај склоп углавном избегавају и замењују га речима "оба", "обе", "обоје". Међутим, Правопис допушта и једно и друго (и "оба" и "обадва"), а то би требало да буде довољно...
Don Lazar
27.6.2011, 11:47
1. nisam postavio vukajliju kao neki dokaz, nego vise kako drugi ljudi misle,
2. bitno je od kad je pravopis, sve se to menja, slozicemo se?
3. mene su ucili da je obadva nepravilno,
Slazem se da vecina ljudi tako misli, slazem se da se menja, sve si u pravu.
Pravopis je ziva stvar i menjace se i dalje. Samo trenutno je i ovo ispravno, a ti si napisao
obbadva je nispravno ... potpuno ...Mozda bi trebalo, mozda ce da bude, ali trenutno nije. Zato ova diskusija ;)
Don Lazar
27.6.2011, 12:13
razumeli smo se ... ;)
ja ću, čim pre (nisam siguran ni da je ovo ispravno, ali često ga koristim), pitati profesorku srpskog šta ona misli o ovome ... čisto da bih znao, je l' jednostavno nikad nisam čuo da je ''obadva'' ispravno, ali eto, ispada da štošta ja ne znam .... :D
Super, bas me zanima sta ce da kaze i njeno misljenje. Cak stavise veoma me zanima, tako da bih voleo da se javis kada je pitas. :D
Don Lazar
27.6.2011, 13:39
Javiću se, naravno ... samo nemoj to čak štaviše 'leba ti :D
Nikola16789
6.7.2011, 17:05
Pitanjce:
Ako napisem redni broj (brojem, ne slovima), a posle njega ide zarez, trebalo bi da se tacka posle broja gubi i ostaje samo zarez?
Ako je tako, onda mi se cini da se gubi znacenje, tj. taj broj vise nije redni? Ili je mozda bolje da u tom slucaju napisem slovima taj redni broj?
NikolaS93
30.7.2011, 13:12
Pitanjce:
Ako napisem redni broj (brojem, ne slovima), a posle njega ide zarez, trebalo bi da se tacka posle broja gubi i ostaje samo zarez?
Ako je tako, onda mi se cini da se gubi znacenje, tj. taj broj vise nije redni? Ili je mozda bolje da u tom slucaju napisem slovima taj redni broj?
Kad pises slovima nikada se ne stavlja tacka koliko ja znam.
Imam jedno pitanje:
Slusam plivanje ovih dana na RTS-u i drzavljanke Australije nazivaju AUSTRALKE, pa ispravno li je to?
Nije ispravno.
Australija - Australijanac - Australijanka.
Tako je pravilno na nasem jeziku.
Australac i Australka, tako govore bosanci i (cini mi se) Hrvati :).
A sto se tice rednog broja, tacka uvek oznacava kraj recenice. Tako da je najbolje redni broj pisati slovima (naravno da tada ne ide tacka na kraju reci). Ako se koriste cifre za oznacavanje broja u recenici, onda posle cifre rednog broja obavezno ide tacka, a posle te tacke moze da ide sta god, zarez, macka, krava :D, nastavak recenice, nije bitno.
Australka bi bilo pravilno jedino ako se država zove Austral, bar koliko ja to kontam.
Isti problem kao sa Korejcima i Koreancima :rolleyes:
@Nikola16789: Tačka posle broja pokazuje da je to redni broj i ostaje čak i ako posle njega staviš zarez (kao što je slučaj sa skraćenicom itd., recimo). Ukoliko broj pišeš slovima, naravno, tačka nije potrebna, osim na kraju rečenice.
Na televiziji sve češće čujem pogrešne reči i padeže. Recimo, pre neko veče na Studiju B je voditeljka opušteno rekla: "DoškolovaVAli su se".
Ako napisem redni broj (brojem, ne slovima), a posle njega ide zarez, trebalo bi da se tacka posle broja gubi i ostaje samo zarez?Da.
@Nikola16789: Tačka posle broja pokazuje da je to redni broj i ostaje čak i ako posle njega staviš zarezNe.
Tačka se izostavlja ako neposredno posle rednog broja dolazi još neki znak interpunkcije (zarez, crta, zagrada), npr. "primedbe na 3, 9, 15, 22. i 31. strani"...(uzeto iz "Rečnika jezičkih nedoumica"; deseto izdanje, 2009; izdavač: "Prometej", Novi Sad; strana 260)
Ti, Nikola, sam proceni ko ti je veći jezički autoritet: Iris ili Klajn.
A tu ti je i Profesor Pjanovic :D.
E, ali stvarno me zabole za Klajna.
Sta, on ustane jedno jutro i odluci da nije neispravno koristiti rec zadnji umesto poslednji (u redu).
Ja kazem da to nije ispravno, i dzaba mu autoritet kakav god da ima, kad je to sve stvar licnog em personalnog misljenja.
Sto se tice tacke iza rednog broja, ona MORA ostati u recenici, bez obzira sta ide posle nje, makar to bio i zarez ili crtica.
Redni broj koji je oznacen u tekstu bez tacke posle cifre, prestaje da bude redni broj.
Veoma prosto.
E, ali stvarno me zabole za Klajna.Komentar broj 1:
Uopšte nisam iznenađen, ti si uvek bio za pravila "po sluhu". Tako i treba :opanachke.
Komentar broj 2:
Kako bih samo voleo da te zaboli i za Njutna pa da se vineš sa vrha nekog solitera ubeđen da te majčica Zemlja neće privući k sebi. :to_care:
Ja kazem da to nije ispravno, i dzaba mu autoritet kakav god da ima, kad je to sve stvar licnog em personalnog misljenja.To, bale, isto veli i stanoviti Mita Matejevčanin kad mu se kaže da je ispravno reći "uđi u kola" (umesto "uđi u kolima"). *plavi smajli koji kvarno namiguje*
Ne valja ti matori to poredjenje.
Fizika je to, nema sa njom zaebancije ni diskusije.
A sa matorim Klajnom i njegovim posinkom Zokijem, itekako ima ;).
Pravila po sluhu, dakako. A kako je Vuk SK onomad radio, nego po sluhu :).
Da.
Ne.
(uzeto iz "Rečnika jezičkih nedoumica"; deseto izdanje, 2009; izdavač: "Prometej", Novi Sad; strana 260)
Ti, Nikola, sam proceni ko ti je veći jezički autoritet: Iris ili Klajn.
A tu ti je i Profesor Pjanovic :D.
Uvako sam i ja ucio u skoli.
E sad, da, time se "na prvi pogled" gubi informacija da je u pitanju redni broj, ali pravopis je pravopis.
P.S.
Kazem "na prvi pogleg", jer u 99% slucajeva se vidi po kontekstu dal je u pitanju obican broj ili redni broj.
P.P.S.
Licno, ne secam se da sam video u nekoj stampanoj publikaciji kopmbinaciju tacka pa zares (".,"). Il je svi namerno izbegavaju, il je nepravilna, il mi secanje nije najbolje. ;)
Или се увек после редног броја назначава о чему се ради...
Искрено не контам како у српском језику можеш склопити исправну реченицу и да дођеш у ситуацију да после редног броја треба да ставиш зарез?
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2025, vBulletin Solutions, Inc.