San svakog inženjera bilo koje struke je da svoj posao učini efikasnijim, produktivnijim i lakšim. Već skoro dvadeset godina „Autodeskov” programski paket za inženjersko projektovanje i konstruisanje AutoCAD, suvereni je vladalac na polju CAD (Computer Aided Design) programa kada je reč o srednjoj klasi kompjuterskih alata. „Autodesk” je tokom 1999. godine korisnike obradovao novom verzijom AutoCAD-a koja je umesto oznake R15 pomodno dobila naziv 2000, da bi ubrzo svoju ponudu upotpunio i specijalizovanim aplikacijama koje se oslanjaju na „dvehiljadarku”.

Kada je reč o mašinskom inženjerstvu, „Autodesk” nudi dva specifična proizvoda: AutoCAD Mechanical 2000 i Mechanical Desktop 4.0. I dok ovaj prvi predstavlja unapređenu verziju osnovnog AutoCAD-a gde su implementirane komande iz čuvenog paketa Genius 14, Mechanical Desktop 4.0 (u daljem tekstu MDT 4) je samostalna celina koja od CAD-a pravi profesionalnu alatku namenjenu pre svega konstruktorima. Bez ambicije da detaljnije ulazimo u strukturu MDT-a 4, predstavićemo njegove osnovne funkcije i mogućnosti.

Mechanical Desktop 4.0 je višemodularni programski paket zasnovan na „Autodeskovom” MAI konceptu (Mechanical Application Initiative). Ideja je bila da se napravi radno okruženje koje će omogućiti drugim proizvođačima da razvijaju specijalizovane programske alate namenjene mašinskoj struci. I pored toga što je evoluirao u kompleksan softverski paket, MDT u osnovi i dalje ima dve ključne funkcije: prostorno modelovanje „solida” i raznih složenih površina, radi efikasnog crtanja mašinskih delova i sklopova u tri dimenzije i izrada kompletne tehničke dokumentacije. Iako se po hardverskim zahtevima ne razlikuje od AutoCAD-a 2000 (dakle, traži P/133 sa 64 MB RAM-a), sasvim je jasno da od komfornog rada u 3D orkuženju nema ništa bez PII i minimalno 128 MB RAM-a. MDT 4.0 bukvalno guta memoriju, naročito ako korisnik istovremeno radi sa nekoliko modula (recimo, pokrenut Renderer, učitana bibiloteka standardnih delova i aktivan je neki proračunski modul).

Kako funkcioniše MDT? Sve počinje od dvodimenzionalne skice („sketch”) koja može biti precizno nacrtani presek, ili pak „odokativno” formirana kontura, koja se uz pomoć posebnih komandi kasnije svodi na pravi crtež, tzv. profil. Dodavanjem treće dimenzije profilu ekstruzijom (izvlačenjem), rotacijom ili na neki drugi način, dobija se osnovni deo ili „basic part”. Nakon toga program preuzima ulogu pravog obradnog centra - nad osnovnim delom mogu se izvoditi operacije koje su identične tehnološkim zahvatima kod klasičnih mašina-alatki: struganje, upuštanje, bušenje rupa i otvora, narezivanje i urezivanje navoja itd. Komande pomoću kojih se izvode ove operacije specijalitet su MDT-a, ali neke od njih imaju direktnu analogiju sa komandama iz običnog AutoCAD-a (npr. u AutoCAD-u komanda FILLET povezuje dve linije radijusom, dok AMFILLET to isto čini sa prostornim ivicama u MDT-u). Žičani model završenog mašinskog elementa moguće je na kraju renderovati.

Prostornim kreiranjem nekog mašinskog elementa ne završavaju se mogućnosti MDT-a. Njegov sigurno najatraktivniji modul služi za spajanje više delova u celinu, odnosno stvaranje trodimenzionalnih sklopnih crteža. Iz njih kasnije mogu nastati tzv. „eksplozivni” crteži (najčešće se koriste u uputstvima za rukovanje i održavanje, jer se na njima lepo može videti redosled ugradnje pojedinih delova), kao i 2D crteži u bilo kojoj projekciji. Podrazumeva se da je u ovom procesu kotiranje potpuno automatizovano i da postoji direktna sprega između različitih varijanti jednog crteža: bilo kakva promena u jednoj projekciji, direktno utiče na 3D model i obrnuto.

AutoCAD Mechanical 2000 i Mechanical Desktop 4 imaju posebne dodatke po imenu „Power Pack” koji su namenjeni ekspresnom crtanju standardnih mašinskih elemenata u dve i tri dimenzije. Oni sadrže bazu od skoro milion (!) predefinisanih elemenata (od standardnih profilisanih nosača, preko zavrtnja, navrtki i opruga, pa sve do ležajeva različitih vrsta, zaptivača itd.) koji se uz pomoć nekoliko jednostavnih komandi mogu uneti u svaki crtež. U toj ogromnoj bazi gotovih delova jugoslovenski standardi (JUS) nigde se ne pominju, ali to ne predstavlja veliki problem, s obzirom da se oni u tehničkim oblastima većinom oslanjaju na DIN i ISO, a nešto ređe na ANSI. U zavisnosti od toga o kom se „Power Packu” radi, na raspolaganju su moduli za različite vrste inženjerskih proračuna: momenti inercije raznih profila, ugibi elastičnih linija, proračuni vratila, proračuni kotrljajnih ležajeva (opterećenja i teorijski radni vek), proračuni vijaka, kao i „FEA” metod u dve i tri dimenzije (proračun opterećenja metodom konačnih elemenata). Tzv. Machinery Systems Generators je skup posebnih MAI aplikacija koji omogućava brzo crtanje mašinskih delova koji se sastoje iz većeg broja standardnih elemenata (npr. osovine i vratila, lanci, opruge itd.).

Osnovna prednost ovakvog paketa je što za relativno nisku cenu nudi mogućnosti koje su približno na nivou daleko komplikovanijih i neuporedivo skupljih aplikacija za inženjersko projektovanje i konstruisanje, koje su nedostupne većini „običnih” korisnika. Mechanical Desktop 4.0 je pravo rešenje za „mašince” koji su „izgustirali” mogućnosti osnovnog AutoCAD-a i sada žele da svom radu daju novu dimenziju, u prenosnom, ali i bukvalnom smislu te reči.