Graphical Network Simulator (GNS3) jeste višeplatformski softver za simulaciju Ciscovih mrežnih uređaja. Podržava operativne sisteme Linux, Mac OS X i Windows. Ukoliko ste nekada koristili Cisco Packet Tracer, koji takođe služi za simulaciju i konfigurisanje Ciscovih uređaja, primetićete jednu veoma bitnu razliku - GNS3 koristi prave slike operativnog sistema Cisco IOS za simulaciju uređaja, zbog čega prvo moraju da se obezbede odgovarajuće slike (images) diskova da bi GNS3 uopšte mogao da se koristi.

GNS3 se nalazi u riznicama svih većih distribucija. Ukoliko se kojim slučajem tamo ne nalazi, sa sajta projekta moguće je preuzeti i instalirati izvorni kôd. Korisnici Arch Linuxa mogu da nađu GNS3 u riznici AUR i instaliraju ga komandom yaourt -S gns3, a menadžer paketa će se postarati o svim međuzavisnostima. GNS3 se oslanja na dva bitna paketa - Dynamips, koji je Cisco IOS emulator, i Dynagen, tekstualni front-end za Dynamips. GNS3 nudi mogućnost simuliranja Cisco rutera (c1700, c2600, c2691, c3600, c3700, c7200), Cisco PIX firewalla, Cisco ASA firewalla, Juniper rutera, ATM Bridge/Switcha i Frame Relay Switcha. Iako su tu uvršćeni i Ciscovi switchevi, simulacija ovih uređaja trenutno nije moguća.

Što se konfiguracije tiče, po završenoj instalaciji i pokretanju programa neophodno je podesiti određene parametre. Ako otvorite polje Preferences u odeljku General, preporučujemo vam da podesite komandu kojom se pokreće terminal. Pošto se na uređaje povezuje telnet konekcijom, potrebno je izabrati željeni emulator terminala koji će se koristiti za tu operaciju. U odeljku Dynamips, ukoliko već nije podešeno, staviti putanju do izvršnog fajla dynamips (/usr/bin/dynamips), definisati radni direktorijum i osnovne portove (podrazumevano radi na portu 7200). Odeljak Capute omogućava podešavanje alata Wireshark.

Pošto konfigurišemo GNS3, neophodno je definisati slike IOS-a koje će koristiti ruteri koji se simuliraju. Za konfiguraciju proveriti IOS images and hypervisors, gde se definišu putanja do IOS fajla, osnovni konfiguracioni fajl, platforma i model rutera, kao i podrazumevana količina RAM-a koju će ruter koristiti kad se pokrene. Sada smo spremni da dodamo prvi ruter.

GNS3 interfejs podeljen je na nekoliko sekcija. Leva strana programa sadrži uređaje koje je moguće dodati, dok je centralni deo najveći i tu se dodaju uređaji koje želimo da simuliramo. Dodavanje uređaja vrši se prevlačenjem željenog uređaja s leve strane na centralnu površinu. Desna strana sadrži informacije o statusu dodatih uređaja (hostname je, u zavisnosti od stanja, ili crveno ili zeleno). Gornja traka sadrži neke korisne opcije kao što su dugme za dodavanje veze (Ethernet, WAN), uvoz/izvoz konfiguracionih fajlova, povezivanje sa uređajima preko emulatora terminala, pokretanje i zaustavljanje uređaja. Deo tih komandi moguć je i ako desnim klikom miša kliknemo na neki od uređaja. Postoji mogućnost dodavanja teksta i različitih geometrijskih oblika, što može biti korisno ukoliko pravite neku ozbiljniju topologiju koja zahteva obeležavanje.

Što se hadverske zahtevnosti tiče, GNS3 je poprilično namučio i zagrejao Intelov procesor i3-2330M sa pokrenuta četiri rutera, dok je memorija bila zauzeta u granicama normale. Ako planirate da koristite GNS3, prvo što treba da uradite jeste da se uverite u to da će procesorska moć vašeg računara biti u stanju da „izgura” topologije koje planirate da pravite.

GNS3 je odličan simulator mrežnih uređaja. S obzirom na to da i Cisco Packet Tracer služi za simuliranje (Boson NetSim nema Linux klijent), GNS3 je odlično rešenje ukoliko vam treba nešto da simulirate Cisco mrežne uređaje. Za razliku od softvera Cisco Packet Tracer, GNS3 nudi više opcija i korisnik je ograničen samo ukoliko je preuzeti IOS ograničen za neke opcije. Ako stavimo na stranu nemogućnost simuliranja Ciscovih svičeva i hardversku zathevnost, a treba vam nešto da se pripremite za predstojeći ispit, na primer, GNS3 će vam pružiti sve što je potrebno.