Proces ručnog uklapanja fotografija

Iako ime ukazuje na to da program služi za stapanje više fotografija u jednu, izvedba je takva da tu funkciju ipak stavlja u drugi plan. Nekako nam se čini da su autori S_Merge prvenstveno zamislili kao alat za izradu kolaža, a da su onda došli na ideju da bi mogao da obavlja i još neki posao (da spaja fotografije).

Pošto alata za kreiranje kolaža ima na stotine, a alata za „merdžovanje” znatno manje, verovatno su pomislili da bi ime S_Merge bilo marketinški ubedljivije od S_Collage, na primer. Uglavnom, iskustvo nas je naučilo da se prebacivanje s jednog koncepta na drugi u toku izrade programa nikad nije završilo kako treba. Zašto smo stekli takav utisak? Prvenstveno zbog načina na koji S_Merge funkcioniše. Ideja na kojoj se program zasniva izgledala nam je obećavajuće, čak na prvi pogled program deluje osvežavajuće jednostavno i upotrebljivo, a onda, kada se malo dublje udubite u problematiku, shvatite da tu nedostaje dosta stvari.

Delimično uklopljene fotografije

Izrada kolaža je jednostavna ako ne želite da se mnogo petljate sa detaljima. Na radnu površinu možete da „nabacate” do osam fotografija, koje ćete sami rasporediti po svojoj želji ili koje ćete pokušati da uklopite i napravite panoramsku ili megafotografiju, sa eventualnim dodavanjem nekog teksta koji može da bude polutransparentan (kao i same fotografije ili njihovi delovi). Opet sve deluje zanimljivo, ali samo do trenutka kada poželite da to zaista i uradite, jer tada počinju da se ređaju problemi. Fotografije ne možete da učitate odjednom, već svaki put morate da kliknete na dugme Load Image i da ih učitate jednu po jednu (i tako do osam puta). Pozadinu kolaža nećete moći tako lako da izmenite, barem ne bez primene trikova - da u nekom drugom programu napravite sliku u određenoj boji koja će izigravati pozadinu ili da iskoristite jednu od fotografija kao pozadinu preko koje će se „lepiti” ostale fotke.

Upisani tekst, kao i pripadajuće parametre, ne možete tek tako da promenite. Editovanje se odvija u zasebnim prozorima, tako da se prava kombinacija parametara dobija „na slepo”, metodom pokušaja i promašaja. Nad fotografijama su dozvoljene različite akcije koje bi omogućile njihovo bolje uklapanje u slučaju da poželite da ih spojite u jednu. Postoji mogućnost njihovog rotiranja, izobličenja, dodavanja transparentnosti preko cele površine ili samo na jednom određenom delu... Korisno, rekli biste. Međutim, to ne možete da uradite u prozoru u kojem se vrši uklapanje fotografija, već samo u zasebnim prozorima, za svaku fotografiju pojedinačno. Jedino što u glavnom radnom prozoru možete da uradite jeste da povećavate ili smanjujete fotografije i da ih rotirate u pokušaju da se najbolje uklope sa ostalim fotkama. A i tu nedostaje mogućnost zumiranja, jer na maloj radnoj površini ne mogu da se uoče svi detalji niti da se fino podese pozicije fotografija. Stvari donekle spasava opcija za fejdovanje ivica, čime se u nekoj meri skrivaju nepravilnosti uklapanja, ali to nije dovoljno za ozbiljniju primenu.

Kod ovog programa privukla nas je proklamovana sloboda uklapanja fotografija, koju ne možete dobiti klasičnim alatima za izradu panorama. Na prvi pogled je izgledalo da nije bitno u kom položaju će se naći fotoaparat prilikom pravljenja fotografije - bitno je samo to da postoje delovi fotografija koji se preklapaju kako bi postojali neki reperi za slaganje fotki, što se u suštini obavlja ručno. Bili smo spremni na činjenicu da takav pristup zahteva veći stepen fizikalisanja u odnosu na klasične panoramske programe, ali smo isto tako očekivali i da će nam biti omogućeno da efikasno obavimo taj posao. Nažalost, u ovom slučaju sve je ostalo na dobroj ideji, dok je realizacija ispod naših očekivanja. Stoga, smatramo da je cena za ovaj proizvod previsoka, barem dok se u nekoj od narednih verzija ne ispeglaju nedostaci.