HTML (HyperText Markup Language) nastao je još davne 1990. godine kao sredstvo prenosa informacija putem Weba. Njegov glavni cilj bio je da te informacije semantički upakuje na način koji će biti razumljiv kako ljudima tako i računarima. U tome je u potpunosti uspeo. Implementiran je korišćenjem tagova, od kojih je svaki davao određeno značenje delovima teksta, tj. govorio web browseru na koji način taj tekst da prikaže korisniku. Zbog svoje jednostavnosti brzo je ušao u široku upotrebu, a kako bi nastavio uspešno da živi, nekoliko godina kasnije osnovan je World Wide Web Consortium (W3C), čija je glavna uloga postala osiguravanje kompatibilnosti i usvajanje novih standarda. Tako je postavljen temelj za širenje semantike HTML-a, što je bilo više nego potrebno u nadolazećim godinama ekspanzije Weba.

HTML 4.01 je trenutna verzija koju podržavaju svi browseri i koja je preporuka pomenutog Konzorcijuma. Postoji i proširenje ovog standarda u obliku XHTML-a (eXtensible HyperText Markup Language), koje je ubrzo potom preporučeno, ali se ono svodi samo na kontrolisanje striktnosti primenjenih pravila, dakle vrlo korisno i potrebno, ali ništa revolucionarno. Sve se to desilo na prelazu 1999. i 2000. godine, a tada su Internet i WWW još polako ulazili u široku upotrebu bez tendencije opadanja. Narednih nekoliko godina nije bilo nikakvih izmena u standardima, a Web je sve više rastao. U potrazi za obogaćivanjem sadržaja i razvijanjem kompleksnijih web aplikacija rađale su se nove tehnologije koje su u velikoj meri proširivale mogućnosti web stranica, zbog čega su se kroz semantiku HTML-a progurale na veliku scenu.

Možda ste se zapitali zašto nije jednostavno napraviti novi standard koji će podrazumevano sadržati sve dobro promišljene karakteristike potrebne za razvoj savremenih mrežnih rešenja? To je logično pitanje, a odgovor se nekako sam nameće - Web je postao preveliki za tako nešto. Pokušajte samo da zamislite broj web sajtova koji se nalazi na Mreži u ovom trenutku. Ako bi se sutra, na primer, definisao novi HTML standard koji bi svi morali da poštuju i ako bi on bio odmah implementiran u sve browsere, svi web sajtovi na planeti postali bi nevalidni i verovatno bi u nekoj meri bili srušeni. Čak i kada bi Konzorcijum uradio nešto tako suludo, u igri je još jedan veliki faktor - web browseri. Internet Explorer, Google Chrome, Mozilla Firefox, Safari i Opera, koji trenutno predstavljaju vodeće browsere na tržištu, imaju veliki uticaj u određivanju pravca kojim će se dalje razvijati tehnologija. Da stvar bude još zamršenija, svaki od ovih browsera ima svoj način tumačenja HTML-a, pa i to treba uzeti u obzir kada se donose odluke na kojima će počivati budućnost Weba.

Veliki pomak napravljen je početkom 2008. godine, kada je W3C objavio Working Draft (radnu) HTML5 specifikaciju. To je prvi od četiri stadijuma kroz koje specifikacija određene tehnologije mora da prođe kako bi se na kraju proglasila preporukom. Kako se ova specifikacija pojavila, tako su veliki browseri u etapama počeli da uvode podršku za nju i novine koje dolaze. Već sada podržano je dosta novih funkcija u svim browserima, pa čak i u Internet Exploreru, koji kroz istoriju razvoja Weba ima običaj da kaska za promenama.

HTML5 je već među nama i polako postaje sve više prisutan. Donosi i dosta novotarija, pre svega, kompatibilan je unazad kako bi cela zamisao postepenog uvođenja specifikacije bila moguća. Važno je napomenuti to da postepeno uvođenje HTML5 tehnologije nije ni na koji način ozvaničeno, već predstavlja deo zajedničke svesti i zalaganja kompanija koje proizvode web browsere i programera koji projektuju web sadržaj. Jednostavnije rečeno, HTML5 je i dalje tek nacrt, ali programeri žele njegovu postepenu implementaciju što pre zato što to unapređuje sve aspekte Weba, od lakšeg programiranja pa sve do unapređenja korisničkog iskustva, a o novim funkcionalnostima da i ne govorimo.

HTML5 donosi dosta novih elemenata. Kroz praksu razvoja web stranica uvideli su se obrasci po kojima se sajtovi strukturiraju, gde je, na primer, header bio izgrađen kroz <div> tagove sa odgovarajućim identifikatorom - <div id=”header”> sadržaj headera </div>. U novoj specifikaciji, ovaj način zamenjen je novim elementom <header> sadržaj headera </header>. Pored njega, tu su i <footer> za podnožje, <aside> za izdvojeni deo sa strane, <article> za sadržaj tipa blog post ili članak, <nav> za navigaciju itd.

Jedna od najinteresantnijih novina je uvođenje elemenata za multimedijski sadržaj <audio> i <video>. Oni browserima pružaju mogućnost reprodukovanja zvučnih ili video klipova bez prisustva dodatne tehnologije (za šta se trenutno najčešće koristi Adobe Flash). Kompletnu listu novih i starih elemenata koji su odbačeni možete pogledati u samoj HTML5 specifikaciji (http://goo.gl/DmYS) ili u sjajno dizajniranom „periodnom sistemu” koji pruža lep pregled trenutnog broja elemenata (http://goo.gl/Zxmf).

Kada govorimo o HTML-u, neizostavno je pomenuti i tehnologiju CSS (Cascading Style Sheets), koja mu je saputnik gotovo od samog početka. Naime, kada je HTML ušao u širu upotrebu, javila se potreba da se stilizacija stranica odvoji od samog sadržaja kako bi održavanje bilo jednostavnije, a oblikovanje izgleda lakše. Tako je nastao CSS, jezik čija semantika govori kako pojedini elementi u okviru HTML-a treba da izgledaju i gde da budu postavljeni. Za razliku od HTML-a, CSS nema verzije već nivoe, a svaki od nivoa sastavljen je od tzv. modula. Na taj način najlakše se obezbeđuje kompatibilnost unazad zato što se prethodni nivoi ne menjaju, već se samo pridodaju novi moduli. Jedini uslov za nesmetano funkcionisanje svih mogućnosti novih modula je stepen njihove implementiranosti u web browsere. Nivo CSS-a koji trenutno podržavaju svi browseri je drugi, prva revizija (2.1), koji je postao W3C preporuka prošlog leta. Trenutno je u razvoju mnoštvo modula za CSS3, a veliki broj njih već može da se koristi - transformacije elemenata, animacije, gradijenti, transparentnost (providnost), senke i još mnoge interesantne mogućnosti.

Sadašnji trenutak je vrlo zanimljiv za one koji žele da se bave web razvojem, jer se dešavaju velike promene. S jedne strane, privilegija je baviti se tehnologijom koja se stvara baš u ovom trenutku i dobija nov oblik, ali to može da bude i veoma frustrirajuće iskustvo. Kako HTML5 i CSS3 još nemaju detaljno utemeljene pojedinosti, ako budete želeli da ih koristite na svojim projektima, moraćete mnogo pažnje da posvetite određivanju elemenata koje možete da koristite. Na sreću, za tako nešto postoji veliki broj korisnih alata na Webu. HTML5Please (www.html5please.us) nudi pregledan spisak HTML5 i CSS3 karakteristika sa preporukom o tome da li ih je pametno koristiti ili ne. Pored toga, ispisuje i dodatno objašnjenje u kojim će browserima određena karakteristika praviti problem i kako taj problem rešiti.

CSS3Please (www.css3please.com) takođe je sjajan sajt gde možete isprobati CSS3 pravila optimizovana za sve veće browsere, a nakon toga ih iskopirati u svoj projekat. Ako želite da testirate mogućnosti svog browsera kada je u pitanju CSS3, posetite www.css3test.com. Osim što ispisuje procenat uspešnosti baratanja novim funkcionalnostima, ovaj sajt vam može poslužiti i kao pregledni katalog CSS3 modula koji će najverovatnije biti implementirani u budućnosti.

Nažalost, komplikacijama u web razvoju još nije došao kraj. Ako se odlučite da dublje zađete u problematiku optimizovanosti HTML5+CSS3 stranica za sve browsere, setićete se da postoje i starije verzije pojedinih browsera koje su i dalje u upotrebi, a umeju da zadaju probleme. Najbolji primer tog problema su starije verzije Internet Explorera (naročito verzija 6), u kojima se često dešava da stvari ne funkcionišu onako kako ste planirali. Modernizr (www.modernizr.com) predstavlja malu JavaScript biblioteku koja će vam u takvim slučajevima pružiti fleksibilnost u rešavanju problema tako što će detektovati da li trenutni browser podržava napredne funkcionalnosti.